Kultura

Nova festival

Bez predubeđenja 2

RETKA MUZIKA: Jasna i Gabriela

Bez predubeđenja

U toku je novo predstavljanje nove muzike, one koja ne poštuje pravila. Prvi put u Srbiji nastupiće vodeći muzičari ovog čudnog, većini nepoznatog "pravca"

Piše: Ivana Stupar

Postoje oni koji su posle uspešno završenih prestižnih škola za džez i klasičnu muziku odlučili da odbace sve naučene kanone, da ne poštuju žanrovske podele, i da hrabro eksperimentišu. Odvažili su se da ih dekonstruišu, rekonstruišu i budu slobodni da zaintrigiraju publiku snagom sasvim novog vlastitog umetničkog izraza. Srećom, postoje možda i još hrabriji – oni koji su pre dve godine odlučili da ih predstave domaćoj kulturnoj sceni na kojoj smelije tendencije u klasici, pa i džezu, predstavljaju pre izuzetak nego pravilo. Naime, ne podilazeći ukusu publike u velikoj meri nenaviknute na ovako radikalne muzičke inovacije, pančevačko udruženje za promociju kulturnih sadržaja Komunikart uspelo je da prošle jeseni u svom gradu pokrene Nova festival, festival ove "nove muzike", a da godinu dana kasnije u održavanje programa uključi i Centar za kulturu u Kovinu i Studio 6 Radio Beograda. Ispostavilo se da glad publike za ovakvim sadržajima postoji.

"Publici smo predstavili ne samo muziku sadašnjosti, već i viziju njenih mogućih budućnosti. Kako smo poželeli da predstavimo i druge umetnosti u korelaciji sa muzikom, bila nam je velika čast i zadovoljstvo što se legendarni strip autor Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, pridružio našem selektorsko-organizatorskom timu, šireći našu početnu viziju", kaže Nikola Marković, selektor muzičkog dela programa, osnivač džez portala Jazzin.rs i urednik emisije "Džez" Radio Beograda 3.

Drugo izdanje Nova festivala počinje u Galeriji Bate Mihailovića u Pančevu baš u danu kada izlazi ovaj broj "Vremena", a trajaće i naredna dva. "Dok smo prošle godine više zahvatali ‘po širini’, predstavljajući muzičare čiji su bliži ili dalji koreni u roku, bluzu, elektronici, ambijentali, džezu, ‘world musicu’, popu, ove godine više idemo ‘u dubinu’, preispitujući koncepte klasike i različitih stilova džeza. Za obe ove vrste muzike karakteristično je da nose svojevrsnu stigmu u percepciji auditorijuma. Mlada publika ih često odbacuje kao konzervativne ili naprosto dosadne, ili kao nešto za šta smatraju da nisu dovoljno obrazovani, dok ih starija publika poštuje dokle god odgovaraju zacrtanim kanonima. Ovo je samo gruba skica potencijalne publike i, naravno, da se mnogi u toj istoj publici ne zamaraju nikakvim predubeđenjima i otvorenog uma prihvataju zanimljive muzičke sadržaje. Takva je, nadamo se, i naša publika", objašnjava Nikola Marković.

Prvi put u Srbiji, nastupiće trenutno jedna od vodećih muzičarki avangardnog džeza u Evropi, pijanistkinja iz Slovenije Kaja Draksler. Sa Suzanom Santos Silvom, trubačicom iz Portugala, sviraće duet uz pomoć brojnih pomagala, što rezultuje blago distorziranim, netipičnim perkusivnim zvukom. Takođe prvi put kod nas nastupiće i austrijski Duo FredDo. Izvešće dela mladih kompozitora, inspirisanih odnosom muzike i arhitekture, koja oslikavaju korelaciju sa određenim zgradama i stilovima u arhitekturi, ili referišu na teoretska razmišljanja o ovoj temi. A kompozitorka i saksofonistkinja Jasna Jovićević će, u nastupu sa Gabrijelom Koso, koja svira fagot, svirati i hang, melodični perkusivni instrument koji u svetu postoji tek desetak godina i još spada u retko viđene. Ništa manje prestižno ime festivala nije ni Senćanin Silard Mezei, dosad mnogo priznatiji u inostranim nego domaćim okvirima. Sa albumima objavljenim u cenjenim kućama poput Not Two, i recenzijama u najpoznatijim džez medijima kao što su časopis "Daunbit" ili sajt AllAboutJazz, Mezei je, prema rečima Markovića, "već petnaestak godina u samom svetskom vrhu po kvalitetu", a sviraće sa Szilard Mezei Tubass Quintetom i sa violončelistom Albertom Markošem.

Oni koji reše da krenu u posetu Nova festivalu treba da znaju i ovo: cilj ove manifestacije nisu ni profit ni zabava, već upućivanje i uključivanje u savremene svetske umetničke tokove. Uživanje u veštini muzičara i mudrosti njihovog dela, nisu isključeni.

Iz istog broja

Kultura obrazovanja

Medeničina deca

Biljana Vasić

Film

Gorak presedan

Aleksandar D. Kostić

Sarajevski festival

MESS ili čudo normalnosti

Marina Milivojević-Mađarev

Pozorište – Sloboda je najskuplja kapitalistička reč

Cinična eksploatacija potlačenih

Teofil Pančić

Intervju – Jelena Lengold, spisateljica

Vreme se izmigoljilo

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu