Kultura

Fenomen potermanije

29. 11. 2001. / 20.37

Bajka o siročetu života

Sudbina knjiga o Hariju Poteru bila je čudnija čak i od sveta čarobnjaka, veštica, magičnih reči, otrovnih napitaka, kućnih duhova i vekovnih tajni Hogvortsa, o čemu je pisala Dž. K. Rouling. Njihov uspeh mogao se meriti jedino s odlaskom mladog Potera iz kuće zlog ujaka u školu za čarobnjake

Bajka o siročetu života 1

Nije važno što će vas većina ljudi sumnjičavo pogledati ako kažete da je Vatrena strela jedna od najboljih metli za letenje, niti što će odmahnuti rukom ako progovorite nešto o Kvaflu, buboničkim cevkama, skrutovima, kvidiču ili hipogrifima. Ne mari. Ništa drugo se i ne može očekivati od većine "normalaca". Tačnije, "normalaca" koji ne znaju da su "normalci" jer nikad nisu zavirili u svet čarobnjaka koji otkriva britanska spisateljica Džoan Ketlin Rouling. Ili još bolje, Dž.K. Rouling, pošto su se izdavači pribojavali da žena autor neće privući mušku populaciju, ma šta to značilo. Inicijal umesto imena podseća na kakvog ozbiljnog pisca, mada Džoan Rouling nije ni sanjala da će to nekada postati. "Nikada, mada sam oduvek želela … Ni u najneobuzdanijim fantazijama… ni u najdivnijim snovima… nisam mogla zamisliti nešto ovako", stalno je ponavljala u intervjuima koji su prekrili stranice novina.

Pa ipak, desilo se. Možda ne toliko zbog njenog umeća koliko zbog potrebe ljudi da veruju u iluziju. Makar i u umetničkom delu. Ne zbog njenog talenta, koliko zbog želje čitalaca da ožive klicu dečje naivnosti koju nose u sebi. Barem dok čitaju. I ne zbog njene originalnosti koliko zbog omamljujuće privlačnosti svega bajkolikog.

Tako je od tačke do tačke, od klauzule do klauzule, nastao tajni dogovor između Džoan Rouling i pomalo umornog čovečanstva: ona će napisati sedam knjiga, a svet će kleknuti ispred nogu Harija Potera, stidljivog dečarca iz Šimširove ulice koji prolazi školu za čarobnjake. Ružno pače posta labud, Pepeljuga predivna devojka. Zvuči poznato, ali je dopadljivo, zar ne?

Pre nego što su Dž.K. Rouling i ostatak sveta uopšte i pomišljali da će imati nekog zajedničkog posla, nekadašnja profesorka francuskog jezika dobila je ideju o Hariju Poteru tokom putovanja vozom na relaciji London–Mančester, 1990. godine. Naredne godine ništa se nije dogodilo. Ni one sledeće. Ništa bitno nije se dešavalo godinama nakon tog putovanja, osim što je Roulingova provodila sate nad salvetama koje su joj dopadale ruku u jednom edinburškom kafeu, pišući roman Hari Poter i kamen mudrosti. To, naravno, nikoga nije posebno fasciniralo.

Kao u kakvoj ofucanoj priči, samohrana majka bez stalnog zaposlenja, nesuđena spisateljica s rukopisom tek završene knjige bezuspešno je obijala pragove Pingvina, Transvrlda, Harperkolinsa i drugih engleskih izdavača, sve dok urednici Blumbsberija nisu shvatili šta imaju u rukama. Hari Poter i kamen mudrosti objavljen je 1996. godine. Za samo par meseci prodato je više od sto pedeset hiljada primeraka knjige u Velikoj Britaniji, a sirota, skromna i čestita Dž.K. Rouling postala je, treba li to uopšte reći, jedna od najimućnijih žena.

Potermanija ili možda pre roulingmanija, jer niko nije vrištao zbog pesme Please Please Me već zbog sastava The Beatles – ili barem više zbog grupe nego pesme – prodrmala je svet, mada su razmere euforije postale očigledne tek kada je prošle godine objavljena četvrta knjiga Hari Poter i vatreni pehar, a nedavno snimljen i film.

Prve četiri knjige prodate su u neverovatnom tiražu od preko sto miliona primeraka, dok je poslednja knjiga iz sedmotomnog serijala štampana u Britaniji u milion i po kopija. Nakon njenog izlaska prodavnice na Ostrvu nisu zatvarale vrata ni tokom noći, Pikadili je bio zakrčen kupcima, ulicama su kuljale kolone dece razbarušene kose, maskirane okruglim naočarima, neobičnim plaštevima, čarobnim štapićima i imitacijom ožiljka u obliku munje na čelu. Toliko od Britanaca.

U Francuskoj su knjižari počeli da prodaju knjigu tačno u ponoć, ali uz prethodne rezervacije, da bi izdavač već narednog dana promptno doštampao novih sto hiljada primeraka Vatrenog pehara. Knjige su napravile pravu pometnju čak i u Kini, postajući ozbiljna pretnja nekoć nedostižnim Citatima Mao Cedunga, u Nemačkoj su se potencijalni kupci gušali, gurali i udarali ispred knjižara, dok je u SAD izbio nesvakidašnji skandal: deca u zemlji na obali Beringovog mora nisu bila uključena u nagradnu igru američkog izdavača, zbog čega se pobunio i predsednik Aljaske, ponavljajući da njeni žitelji žive u snegu i ledu, ali da nisu građani drugog reda.

Sudbina knjiga o Hariju Poteru bila je čudnija čak i od sveta čarobnjaka, veštica, magičnih reči, otrovnih napitaka, kućnih duhova i vekovnih tajni Hogvortsa, o čemu je pisala Roulingova. Njihov uspeh mogao se meriti jedino s odlaskom mladog Potera iz kuće zlog ujaka u školu za čarobnjake.

I ko bi nakon svega odoleo iskušenju da snimi film? Ko bi se suzdržao da ne objavljuje audio izdanja knjiga ili da pravi igračke, čarobne štapiće, imitacije nevidljivih ogrtača, perike dobrog Hagrida, šešire starog Dambldora, odore za kvidič, postere, šolje, olovke, nalepnice, zastavice, panoe, ukrasne trake, kutije, maus pedove, majice, skrin sejvere, kape… i-ko-zna-šta-već s likom Harija Potera?

Dok je roulingmanija uveliko tutnjala svetom, Hari Poter je tiho kročio na tlo zemlje Srbije, gde su prevedene sve četiri knjige – Hari Poter i kamen mudrosti, Hari Poter i dvorana tajni, Hari Poter i zatočenik iz Askabana i Hari Poter i vatreni pehar. Karte za filmsku premijeru nestale su za par dana. Mada u svetu čarobnjaka nije bilo naznaka od Šarca koji pije vino, bacanja topuza pod oblake, guja koje spavaju na srcu, zamamnog glasa vile Ravijojle i ostalih epskih toposa, toplina starog Hogvortsa duboko se zavukla pod kožu ovdašnjih čitalaca. Možda "sovina pošta" zvuči različito od "the owl post", a "normalac" od izvornog "muggles", no dobro. Drvo u krupnom planu često zaklanja šumu, džandrljivo insistiranje na formi obično zamagljuje suštinu (mada ovo poslednje i nije sasvim tačno, ali se u ovoj prilici može prihvatiti).

Uostalom, tako oni iz sveta odraslih jedino i mogu da čitaju knjige Džoan Rouling, koja povremeno podseća na Karlosa Kastanedu za početnike. Zato brzo i kroz poluspuštene trepavice napred kroz redove knjiga, jer bi u protivnom pogled stalno zapinjao za neravnine teksta, bile one logičke, faktografske, stilske ili strukturne. A njih ima previše, što će lako iznervirati mrzovoljnog čitaoca. Njemu će odmah zasmetati kada putovanje u prošlost menja same događaje, što je logički neodrživo, jer bi onda postojalo više paralelnih tokova realnosti, što se Transilvanija spominje u kontekstu država a ona to nije, ili što stranice knjiga otimaju likovi koje više nikada nećete sresti.

Saga o Hariju Poteru povremeno podseća na kompilaciju svih postojećeih bajki, na redizajniranu i našminkanu priču o siročetu života koje pronalazi sreću. Ima u svemu tome i nekog neutešnog siromaštva fasciniranog sjajem i obiljem: te zlatni su tanjiri iz kojih mali čarobnjaci jedu, zlatni su pehari iz kojih piju sok od bundeve, pribor za jelo je zlatan, sedišta su prekrivena zlatom, ukrasi na tavanici su zlatni… sve je u svetu Džoan Rouling zlatno i obilno. Često i bogati ljudi, među koje sada spada i sama autorka, ostaju u dubini duše siromasi, mada to ne mora da narušava zadovoljstvo čitanja njenih knjiga.

Hari Poter traži podobnog čitaoca, i zato brzo napred jer se tako manje primećuje banalnost u koju autorka povremeno klizi. Dovoljno je što tu nema kiborga, transformersa, mutanata i ostale menažerije tehnologizovanog sveta, već jedino dobre stare magije, iz vremena kad je ljudski rod verovao u Mojre, kiklope, hekatonhejre, harpije i harite, bejavši malo manje umoran.

Hari Poter i kamen globalizacije

Film "Hari Poter i kamen mudrosti" potukao je, kao i knjiga, sve rekorde. Medijska buka oko knjiga, pa zatim oko izbora glumaca i snimanja filma (sve na lokacijama u Londonu i sa britanskim glumcima) polako se pojačavala i kulminirala na premijeri filma u Londonu kojoj je prisustvovao svaki do sebe držeći medijski lik (Džeri Hol, Šer, Sting, Sara Ferguson, itd.). Za razliku od uobičajene šetnje crvenim tepihom sa najnovijim partnerima, sada su se ponosno šetala njihova ponosna deca.

Sam film hronološki prati avanture našeg junaka iz prve knjige, i bez obzira na profesionalno i tehnički savršeno urađen posao ostavlja malo prostora za identifikaciju. U tom pogledu knjiga(e) jeste mnogo uspešnija. Izbor glumaca je skoro besprekoran.

Ali, ovde se ne radi o filmu već o fenomenu Harija Potera.

Film je tog prvog vikenda potukao sve rekorde zaradivši 16 miliona funti u Velikoj Britaniji i 90 miliona dolara u Americi. Prethodni rekorder bio je Spilbergov "Park iz doba jure", koji je "ubrao" dvadeset miliona dolara manje. Dva dana kasnije, Hari pravi novi trik i izjednačuje rekord "Ratova zvezda – Prve epizode" kao film koji je najbrže zaradio "prvu stotku". Tempo se ubrzava i očekuje se da će "Hari", ovoga puta bez društva, poneti titulu filma koji je najbrže stigao do dvesta miliona.

Snimanje i promocija prvog nastavka Potera koštalo je oko 160 miliona dolara. Zarada od prodaje karata već se bliži toj cifri.

Obavezni deo promocije ovakvih filmova ili fenomena jeste tzv. merchandising, to jest prodaja igračaka, kompjuterskih igara, sve ostale robe koja se može asocirati sa glavnim junacima. Radnje su preplavljene Hari Poter proizvodima. Najpopularnija i najtraženija igračka je Lego komplet Hogvartovog zamka koji se u Londonu prodaje za 80 funti i koji se više ne može naći ni na policama najčuvenije prodavnice igračaka Hemliz. Producenti filma već su inkasirali 150 miliona dolara od Koka-Kole za globalna prava na upotrebu Poterovog lika na svojim konzervama i bocama.

Izbačena je, naravno, i video igra na svim formatima (od PC preko PS1 do Game Boya). U modu se vraćaju naočare kakve nosi Poter – izgleda da se više neće zvati lenonke već poterke. Dokaz globalizacije Potera je i pojava velikog tiraža piratske verzije filma na DVD-u, snimljena ručnom kamerom na premijeri – kvalitet podseća na neke od filmova koje su naše TV stanice puštale tokom sankcija.

Enormna zarada nikoga nije iznenadila s obzirom na to da su američki producenti najveća medijska kuća AOL TimeWarner išli na "sigurnu stvar", odnosno da su se bavili omiljenim poslom ekranizacije knjiga koje su već prodate u milionskom tiražu a koje su asocirane samo sa pozitivnim vrednostima. U ovom slučaju to se tumači kao podsticanje pismenosti tj. čitanja kod dece. Postavlja se pitanje da li je u takvoj situaciji moguće uraditi išta loše – radi li se, dakle, o "čistoj" humanosti ili o konačnoj potvrdi da je profit OK i da nema razloga za osećaj krivice. Ista producentska kuća sprema se za još jedan veliki hit pre Božića: dugo očekivani i četiri godine snimani film "Gospodar prstenova" (po romanu Dž.R.R. Tolkina – u Britaniji izabran za najpopularniju knjigu XX veka) doživeće premijeru u Londonu 19. decembra. Magija je očigledno u modi, a i konkurencija dva čarobnjaka doprinosi profitu kompanija i zdravstvenom stanju zapadnih privreda.

Šokantni efekat napada na Njujork i Vašington 11. septembra na američku privredu nesporan je i za sada nema zvaničnih podataka mada sve govori da je potrošnja neočekivano porasla delimično zahvaljujući prodaji igračaka sa likom Harija Potera. Na kraju krajeva, kada je Buš pozivao sugrađane da žive normalno, odnosno da nastave da troše i tako spreče ulazak privrede u recesiju, on je za primer odabrao odlazak u Diznilend. Neki britanski komentatori su to ocenili kao poziv tipa "Shop to Victory".

Sa Harijem Poterom pojavila se upravo takva prilika. Najdalje je otišla kanadska kovačnica novca koja je ušla u igru najavljući kovanje komemorativne serije novčića sa likom malog čarobnjaka, očekujući, valjda, čarobnu materijalnu korist od takve avanture.

Mnogi smatraju da je magija filma i celog koncepta kompromitovana takvim otvorenim komercijalizmom, morem robe koja kao rezultat ima histerične molbe dece da im se kupi upravo ona malo "skuplja" igračka sa zaštitnim znakom Harija Potera. Kritikovana je i veza sa Koka-Kolom, odnosno sa prodajom "brze hrane" i bez toga prekomerno gojaznoj deci. Prema rečima nekih komentatora, Koka-Kola je Harija Potera pretvorila u marketinškog čarobnjaka. (Za zainteresovane pogledati www.saveharry.com na Netu.)

Sama Dž.K. Rouling je, da bi sprečila ovakvu percepciju i čistu zloupotrebu našeg junaka, tražila od Koka-Kole da uplate 18 miliona dolara u fondove za podsticanje pismenosti među decom.

Koka-Kola tome dodaje da je u suštini njene povezanosti sa Poterom promocija čitanja a ne proizvoda. Ova multinacionalna kompanija tvrdi da su roditelji odgovorni za ono što njihova deca čitaju, ali i piju.

Prisustvo Koka-Kole je tek jedan od dokaza da je Hari Poter postao još jedan provodnik globalizacije. Mali čarobnjak je kao i američki dolar postao poznat svuda u svetu. Njegova magija se svodi na povećanje potrošnje i privlačenje potrošača preko najranjivije kategorije – dece. Ukoliko roditelji zbog ispražnjenih džepova i imaju zamerke na Potera, njihova deca nemaju razloga za brigu.

Snimanje drugog nastavka već je počelo, dok Roulingova, ako je verovati britanskoj štampi, već mesecima piše peti nastavak Poterovih avantura. Producenti se nadaju da će isti glumci snimiti svih sedam obećanih filmova (jedan godišnje u narednih šest godina), što je moguće jer likovi stare istim tempom.

S obzirom na zaradu, nažalost ne i na vaspitno-obrazovni efekat, prvog Harija Potera i neosporni legitimitet AOL Warnera kada je u pitanju "siguran posao", nema sumnje da ćemo videti barem još nekoliko nastavaka avantura malog čarobnjaka. Prvenstveno merilo njihovog komercijalnog, ali i konačnog uspeha biće standard koji je postavila serija filmova "Ratova zvezda".

Nada Čalovska


Vodič kroz svet magije

Ako odolevate potrebi da se uputite u svet Harija Potera – a želeli biste da izbegnete rizik poruge – evo uputstva na BBC News vebsajtu koje će vas zasigurno vešto obmanjivati držeći vam pažnju oko centralne teme –

Hari Poter je siroče primorano da živi sa svojim groznim ujakom i groznom ujnom – Vernonom i Petunijom Darsli – jer su mu roditelje ubili kada je imao jedva godinu dana.

U svojoj jedanaestoj godini Hari otkriva da ima čarobnjačke sposobnosti. Odlazi u školu za čarobnjake, gde biva uvučen u raznorazne misterije.

Hari ima zelene oči, neurednu tamnu kosu i ožiljak na čelu u obliku munje.

Ima jednog debelog, razmaženog rođaka po imenu Dadli.

Njih četvoro žive u ulici Šimširova br. 4, u kući koju Petunija održava u besprekornom redu, ali gde je Hari prinuđen da spava u sobi ispod stepeništa.

Harijevi roditelji bili su Džejms i Lili. Džejms potiče iz porodice čarobnjaka, dok je Lili potomak običnih smrtnika.

Jednom godišnje, kada odlazi u školu, Hari uspeva da pobegne od kobnih Darslijevih, vraćajući se kući samo za letnji raspust.

On uzima voz sa platforme broj devet i tri četvrtine na stanici Kings Kros u Londonu, upućujući se prema magičnom svetu, gde se pridružuje svojim školskim drugarima u Hogvortsovoj školi magije i veštičarenja.

Hogvorts je edukativni internat za decu od 11 do 17 godina koji ne naplaćuje školarinu svojim učenicima. To je jedan veliki zamak pored jezera i šume, a pod upravom je Albusa Dambldora i njegove zamenice Minerve Mekgonagal.

Najeminentniji, ali zlokobni nastavnik koji podučava u ovoj školi je profesor Snejp. Najdraži je, naprotiv, Hagrid – jedan divan čovek, koji dosta pije i voli zmajeve.

Školska uniforma se sastoji od odore, ogrtača i zašiljenih šešira. Učenicima je takođe dozvoljeno da imaju ljubimce, poput pacova, žabe ili sove.

Hogvorts je podeljen u više kuća, kao neka od državnih škola. Tu su, na primer, Sliterin, Revenklo, Haflpaf i Grifindor – svaka sa ličnim duhom koji u njoj vlada.

Učenici su raspodeljeni po kućama – u zavisnosti od svog karaktera.

Ležerniji tipovi idu u Haflpaf. Oni natprosečno ambiciozni idu u Revenklo. Konačno, pametni i prijatni učenici, kao Hari, obično idu u Grifindor.

Hari se lako sprijateljuje u Hogvortsu, a njegovi najbliži prijatelji su Hermiona Grandžer i Ron Visl, koji ga prate na mnogim opasnim i uzbudljivim putešestvijama.

Hermione je vredna, ali takođe veoma dobra i hrabra. Ima bujnu smeđu kosu, krupne prednje zube i uči napamet sve iz školskih knjiga.

Ron nije tako dobar u magijskim trikovima, ali je odan, hrabar i veoma dobar prijatelj. Potiče iz siromašne sedmočlane porodice.

Zajedno, troje mladih učenika podvrgnuti su teškom režimu mućki i tajnih eksperimenata koji uključuje i časove iz herbologije, čarolija, magičnih napitaka i odbrane od mračnih sila.

Hari je naravno odličan učenik, naročito kada su u pitanju časovi magije. On je takođe spretan igrač tradicionalne školske igre kvidič.

Sezona kvidiča počinje u novembru. Ekipe od sedam članova takmiče se na drškama od metli, podeljeni u goniče, čuvare i tragače. Kvafl je lopta, a "zlatna skrivalica" osvaja poene za svoju ekipu.

Mračni čarobnjak Voldemor, vođen požudom za vlašću, najjeziviji je karakter u čitavoj Hari Poter sagi i pripada svetu mračnih sila.

On je zapravo ubio Harijeve roditelje, a namera mu je da likvidira i njihovog sina – ožiljak na Harijevom čelu rezultat je jednog neuspelog napada na njegov život, upravo od strane Voldemora.

Harijev školski neprijatelj je Drako Malfoj.

Dementori su zatvorski čuvari, koji nadgledaju ljude tako što osećaju njihove emocije. Oni parališu svoje žrtve isisavajući iz njih pozitivne misli i poljupcem mogu razdvojiti dušu od tela, ostavivši telo svoje žrtve u živom stanju, ali potpuno oslobođenu emocija.

Ujna Mardž, još jedna od Harijevih neprijateljski nastrojenih rođaka, prilično je debela i uzgaja buldoge.

Jedan veoma važan izraz – Normalci (muggle) deo je tzv. Poter jezika i označava običnog smrtnika, za razliku od nekoga ko je – kao Hari – obdaren magijskim moćima.

Postoji Zakon o muggle zaštiti, koji sprečava ljude iz magijske zajednice da sprovode magijske metode i trikove koje mogu videti ili sa kojima mogu doći u kontakt obični smrtnici – muggleri.

Svaka knjiga sadrži beleške o godišnjem progresu Harija i njegovih prijatelja kroz školovnje u Hogvortsovoj školi.

Autorka J. K. Roling preuzela ja ime Poter za svog glavnog junaka od jedne porodice koja je živela četiri ulaza od njene porodice, u vreme kada je ona bila devojčica i kada je sa svojima živela u Vinterbornu, južni Glosteršir.

Lik Hermione baziran je na ličnom životu Rolingove, u doba njenih školskih dana. Ron je nastao kao inspiracija autorkinim starijim prijateljem Šonom. Hari je delimično imaginaran lik, mada Rolingova ističe kako i on sam sadrži dosta njenih osobina.

Ujna Mardž je lik zasnovan na autorkinoj baki sa majčine strane, gospođi Fridi. Dementori su potekli od autorkinog ličnog iskustva sa depresijom i njenim posledicama.

(Prema BBC online)

Iz istog broja

Feljton

Pisma Slobodanu Jovanoviću (2)

Priredio: Darko Garić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu