Foto: Screenshot
Marina Smit je na pitanja ožalošćenih o njenom životu odgovarala na sopstvenoj sahrani. Učinila je to ovekovečena u svom klonu uz pomoć veštačke inteligencije, pisalo je „Vreme“ u tekstu "Sto sa tri noge" u broju 1651
Za Marinu Smit, osamdesetsedmogodišnju gospođu koja je život posvetila promovisanju istine o Holokaustu, nije ništa neobično da prijateljima i rodbini priča o sebi, svom životu, pa i da podeli neki savet. Neobično je to što je na pitanja najbližih odgovarala na sopstvenoj sahrani, uz pomoć veštačke inteligencije. Prisutni su postavljali pitanja, a kompjuter je pomagao da dobiju pravi odgovor.
Pomoglo je to što njen sin Stiven Smit ima kompaniju StoryFile, koja se bavi baš praktičnom primenom veštačke inteligencije. Svestan da se njegovoj majci bliži kraj i da će gubitak biti još veći za buduće članove porodice koji neće imati prilike s njom uživo da razgovaraju, odlučio je da je “ovekoveči”. Napravio je seriju razgovora sa majkom, sve to je snimio sa dvadeset kamera i ubacio u kompjuter na dalju obradu.
Zahvaljujući tome, kompjuter je mogao da napravi Marininog “klona” sposobnog da sintetizuje odgovore na osnovu pitanja koja mu (joj) se postave. Naravno, ne možete je pitati baš o svemu i svačemu, kao što ne biste ni u stvarnoj prilici. Razgovor je ograničen na njen život i ono čime se bavila.
Ukoliko vas zanima kako to izgleda, možete probati i sami da joj postavite pitanje, usmeno ili pismeno, na adresi https://ask.storyfile.com/?uid=2728&skin=web&topics=1.
Nemojte imate prevelika očekivanja, ponekad razgovor izgleda baš kao sa starijom osobom koja vas nije dobro čula ili razumela, pa priča ono što misli da treba da priča.
Autor projekta, njen sin Stiven, ne misli da ćemo u budućnost moći da pričamo sa duhovima uz pomoć veštačke inteligencije, pre svega zato što kompjuter ne može da predvidi šta bi neka osoba rekla o situaciji u kojoj nikada nije bila, već može da razgovara samo o onome što je za života znala. Ne možete sintetizovanog Čerčila da pitate za savet o ratu u Ukrajini, ali možete s njim “da razgovarate” o događajima iz njegovog vremena. Pod uslovom da nekome uspe da prikupi dovoljno podataka potrebnih za to. Realnije je da se to uradi kao sa Marinom Smit, dok je živa.
Stiven Smit kaže da su na sahrani, neposredno po kremaciji, okupljeni “Marini” postavljali pitanja i da je vrednost tog iskustva u tome što je ona neke stvari prvi put “rekla”, dakle, mogli su od nje da čuju nešto što za njenog života nisu. On u tome vidi najveću vrednost ovog projekta, jer omogućuje najbližima da lakše prebrode nečiju smrt, kao da s tom osobom razgovaraju “zumom” ili “skajpom”.
Sličnu stvar napravili su i sa zvezdom originalnih “Zvezdanih staza”, Vilijamom Šatnerom, koji se nada da će na taj način ostaviti bolji trag o sebi budućim generacijama. Zapravo, to bi mogla da bude najbolja primena ovog projekta, digitalni muzej “Madam Tiso” gde se, umesto gledanja figura od voska, posmatraju hologrami sa kojima je moguće i razgovarati.
Druga mogućnost je da se ovakvi “klonovi” koriste za redundantne situacije, u odeljenjima za tehničku podršku, na primer, gde bi mogli da zamene žive ljude na slabo plaćenim poslovima i da daju savete na više jezika. Ili kod jednostavnijih lekarskih pregleda, za trijažu pacijenata, gde bi “klon” kroz kratak razgovor mogao da utvrdi kome treba da prosledi pacijenta i koliko hitno, čak i da pogleda laboratorijske i druge rezultate.
U konkretnom slučaju, Marina Smit daje odgovor na strepnju da li će istina o Holokaustu početi da bledi kada više ne bude bilo živih svedoka da potvrde kako je to bilo. Samo pitajte Marinu Smit.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Agencija za sprečavanje korupcije je postupajući po zahtevu Republičkog geodetskog zavoda potvrdila da predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović ne može da bude član Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima
Kontroverzna izjava Snežane Paunović da bi etnički očistila Kosovo da je bila Milošević izazvala je brojne reakcije u javnosti. Deo opozicije traži njenu ostavku, Ružić se ogradio, Dačić stao u njenu odbranu, a Evropska komisija poručuje da za takvu retoriku nema mesta u Evropi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na poziv svog francuskog kolege Emanuela Makrona prisustvovao danas u Parizu vojnoj paradi povodom Dana pada Bastilje. Režimski tabloidi su na svoj način protumačili ovaj događaj
Na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici ministarka Srbije Snežana Paunović izjavila je da bi etnički očistila Kosovo. Ona je ekonomistkinja rodom iz Peći, koja je bila i članica Odbora za Kosovo i Metohiju
„I ako si već, po sopstvenim postupcima, nadležan za sve, hoćeš li jedog dana biti i odgovoran za sve“, upitali su studenti predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
