Kolumna

TV manijak

Veliki brat i dečije vesti 1

foto: reuters

Veliki brat i dečije vesti

Kao Srbin u Hagu, morao sam da vidim oba međunarodna suda. Pored onog u Sheveningenu prolazi linija 1 haškog tramvaja koja vodi do plaže na Severnom moru gde odsedaju krunisane glave – i Mirjana Marković kada je dolazila u posetu kod Slobodana

Proteklih nedelju dana imao sam priliku da uživam u divnom vremenu u Den Haagu i Amsterdamu. Za razliku od Srbije, gde svaki razgovor počinjete esejom o vremenu, odnosno njegovom uticaju na vaše zdravlje i raspoloženje, u Holandiji naučite da "ne postoji loše vreme, postoji samo neodgovarajuća odeća"!

Na ulicama Haga, videćete muškarce, a naročito dame koje bez problema šetaju po kiši, voze bicikle i bez panike ulaze u kafe potpuno mokre kose. Niko ne strepi od prehlade, upale facijalisa, te okretanja usta u stranu ili upale mozga.

To je društvo blagostanja, sa ekstremnom protestantskom tradicijom vrednovanja rada, skromnosti i tolerancije. Takođe, postoji gotovo dečija potreba da se stvari, pojave i društveni odnosi anatomski raščlane da bi ih čovek shvatio i optimizovao. Od Rembrantovog Časa anatomije, o kojem je pisao Danilo Kiš i koji vas neće ostaviti ravnodušnim, do Vermerove Devojke sa bisernom minđušom koju zovu holandskom Mona Lizom, analizira se sve – od lepote do vaspitanja dece.

Ovih dana, u Muzeju Mauritshuis, završava se specijalno lasersko punktiranje slike Devojka sa bisernom minđušom, koja umnogome baš i nalikuje Času anatomije. Tanak laserski zrak, ispituje svaki nanometer slike i pravi analizu nakon koje će biti moguće izučiti tehnike, boje, pokrete kistom, da bi se otkrila misterija svetla na uljima flamanskih majstora. U praksi to izgleda tako što par naučnika, zadubljenih u svoje ekrane računara i ograđeni providnim zidom, usred muzeja secira sliku. Glupost, ako mene pitate, ali ovaj milionski projekat će valjda pomoći da kasnije shvatite i stvorite nove Vermere.

U periodima odmora, pokušao sam da pratim prilično brojnu ponudu TV kanala, u zemlji koja je domovina rijaliti šou-programa. Čuveni medijski tajkun John De Mol, danas jedan od 500 najbogatijih ljudi na planeti, tvorac je programa Big Brother, kao i muzičkog šou-programa The Voice, preteču svih natpevavanja širom sveta sa ili bez kupljene licence. Gotovo 1,5 milijardi dolara je ovaj Holanđanin zaradio smišljajući TV formate koji su kasnije oblikovali lice i naličje televizija širom sveta.

Kao Srbin u Hagu, morao sam da vidim oba međunarodna suda, onaj pred kojim smo bolje prošli u sporovima sa Hrvatskom i Bosnom, ali i onaj drugi u Sheveningenu, čije sesije su decenijama bile važan deo TV programa ne samo u Srbiji već i regionu. Pored tog suda, prolazi linija 1 Haškog tramvaja koja vodi do plaže na Severnom moru, do nepreglednih dina žutog peska i banjskog kompleksa visoke klase, gde već 200 godina odsedaju krunisane glave – i Mirjana Marković, kada je dolazila u posetu kod Slobodana.

Dakle, John De Mol junior, rođen u Hagu, odgovoran je što danas u Srbiji u svakom trenutku imamo barem dva rijaliti programa. Ali u Holandiji stvari stoje malo drugačije. Ni njima ne manjka TV gluposti, ne brinite, u ovom momentu naleteo sam bar na tri, ali isključivo u kasnim večernjim satima. Na jednom od 7 kanala RTL NL sada gledaju novu sezonu rijalitija "Utopia" gde 8 žena i 7 muškaraca grade novo društvo uz određene i ograničene resurse. U toku je i "Rat grnčara" gde se poznate ličnosti nadmeću u izradi predmeta od gline. Već vidim Nadu Obrić ili Zoricu Brunclik sa rukama u glini za grnčarskim kolom. Posle ih ocenjuje stručni žiri – treš totalni. Naravno, ima i jedan rijaliti sa mladim ljubavnim parovima, pa je glavna tema ko je koga da izvinite – pričvrljio. Nema pipovanja preko psovki, jer se sve prikazuje kasno noću kada deca ne gledaju televiziju, i nema gomile reklama koje prate naše programe. Kontrolisani TV treš, poput prostitucije u Amsterdamu, gde seksualne radnice i radnici imaju regulisan pravni i ekonomski status. Anatomija. Moguće je da deo odgovornosti nose i holandski slikari iz 17. veka koji su na svojim delima upravo prikazivali različite socijalne situacije. Tada je slika bila praktično filmska priča koja je otkrivala zavere, lascivne poruke, grehove i mane ili ljubavne poruke. Sve ovo vam govorim da bih vam bar malčice olakšao osećaj nelagode, jer nismo najgori na svetu, a eto čak i u superorganizovanoj Holandiji imaju potrebu da gledaju "Parove" ili "Zadrugu". Ljudska potreba za glupošću na televiziji je univerzalna i nepresušna – i očigledno donosi veeelike pare!

Na kraju, video sam i zaista fascinantan dečiji program, koji bih rado gledao kod nas. Briga o vaspitanju dece je verovatno ključna tema u Holandiji i jedno istraživanje koje je objavio BBC kaže da upravo u toj zemlji rastu najsrećniji klinci. Pogledajte dečiju njuz emisiju WADADA i shvatićete koliko se zrelo klinci i tinejdžeri mogu baviti ozbiljnim temama. Imao sam priliku da o lokalnim izborima u Hagu razgovaram sa 11-godišnjom devojčicom Luen, ćerkom mojih domaćina koja me koncizno i jasno upoznala sa svih 20 lista za lokalne izbore u tom gradu i skrenula mi pažnju na pomenuti TV šou. Deca su već u tim godinama naučila da diskutuju o društvenim problemima, da razviju kritičku svest i da shvate da možda ne mogu da promene vreme, ali da uživaju u kiši i prihvate različitosti. Na nesreću, od Holanđana smo ipak prvo uvezli Velikog brata!

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu