Kolumna

Navigator

23. 5. 2001. / 19.50

Veb tablica

Veb tablica 1

Dobar je taj kompjuter, pogotovu kada je priključen na internet, ali ništa ne može da zameni jutarnje čitanje novina preko kafe i doručka i čitanje knjige (novina) u krevetu, vozu ili autobusu. Stoni računar podrazumeva da burek servirate na radnom stolu, džepni odnosno računari za dlan (palmtop) nisu zgodni za duže i ozbiljnije čitanje, dok su portabl računari (laptop) zgodni za nošenje ali zahtevaju određene uslove za rad. Za početak, morate ih otvoriti.

Pomenuta ograničenja učinila su da proizvođači hardvera izađu na tržište sa potpuno novim proizvodom koji kombinuje osobine svih pomenutih, a zapravo je lako prenosan i upotrebljiv na svakom mestu. Radi se o "veb-padu" ili "veb-tabli", koja podseća na ekran od laptop računara.

Veb-tabla ima mobilnost palmtop sprava, ali ih nadmašuje po performansama. U sebi nosi procesore brzine od 200 do 400 megaherca i hard disk od šest megabajta. Za razliku od laptop računara nema tastaturu, kompaktnija je i samim tim lakša za rukovanje u raznim situacijama. Konačno, veb-tabla je povezana na internet bežičnom komunikacijom. Za ljubitelje čitanja jutarnje štampe to znači da ne moraju ujutru da se ogrću mantilom kako bi se poluotvorenih očiju dogegali do najbliže trafike, već se željeni sadržaj isporučuje direktno u tablu.

Jednako kao na internet, veb-tabla se može povezati i na vaš kućni računar, tako da fajlove možete otvarati sedeći u fotelji ili ležeći u krevetu. Povezivanje tabli u bežičnu mrežu (do 500 metara udaljenosti od servera-antene) moglo bi naći primenu u firmama, posebno u proizvodnim halama gde je ponekad potrebno imati računar pri ruci, ali ga nije moguće stacionirati. U nekim ekskluzivnim restoranima veb-table se već koriste umesto jelovnika. Ne treba odbaciti mogućnost da se u neko buduće vreme ovakva sprava koristi u školama i na fakultetima umesto svezaka. Po veb-tabli se može pisati (elektronskom olovkom) tako da bi ona mogla da predstavlja pun krug od tablice i krede do elektronske naprave sličnog izgleda i gotovo istovetne namene.

Loša strana ovog novog čuda je naravno cena. Najskuplji je LCD ekran, tako da modeli koje proizvode Soni i Simens koštaju od 1200 dolara naviše, što je za većinu gore pomenutih namena preskupo. Izvesno pojeftinjenje očekuje se tokom naredne godine kada se predviđa znatan pad cene LCD ekrana (imajte ovo u vidu i kada je vaš kućni računar u pitanju). Prodavci veruju da bi veb-table mogle ozbiljnije da zainteresuju kupce tek ako im cena padne na 400 dolara, što je još neko vreme nerealno očekivati.

(Jedna od mogućnosti je da masovnu upotrebu veb-tabli subvencionišu oni kojima je u interesu njihovo korišćenje, medijske kuće i operatori mobilne telefonije. Takav pristup drastično je snizio cene mobilnih telefona, koji su se većim delom otplaćivali kroz usluge.)

Između zaljubljenika u nove tehnologije i onih koji preferiraju štampanu reč stalna je rasprava hoće li kompjuteri ikada sasvim zameniti knjige i novine. I pored nesumnjivih praktičnih prednosti odgovor je negativan. Šta god im radili kompjuterima ne možete popunjavati police u kući i krajnje su nepraktični za nošenje cipela kod šustera. O pokrivanju posle ručka bolje da i ne govorimo.

Iz istog broja

Zona sumraka

Neko je oklevetao rat

Ljuba Živkov

Nuspojave

Ljudski gubici

Teofil Pančić

Blagajnička posla

Stojan Cerović

Dar

Dragoljub Žarković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu