Kolumna

Lisica i ždral

26. 2. 2003. / 15.17

U tom Somboru…

Da su samo zalajali, veterani somborskog zatvora bili bi odlikovani, ovako su streljani u lokalnoj kafileriji

Lica: Komandir straže, Komandir streljačkog voda, Rambo, Stražar I, Stražar II, Sultan, Upravnik, Vozač

Komandir straže: Gospodine upravniče, stanje u objektu je redovno osim što se na jutarnju prozivku nije odazvalo pet kažnjenika. Na spoljnjem zidu uočen je otvor prečnika nešto manji od metra, naredio sam da se to zazida i omalteriše tako da niko od kažnjenika neće moći da se provu… (prebledi)
Upravnik: (pocrveni) Pa je l’ ti stvarno ne vidiš vezu između rupe i ovih što su jutros propustili smotru!?
Komandir straže: Pa vidim, sad…
Upravnik (iznenađujuće poletno, pošto mu se grimiz povukao sa lica): Nisu mogli stići daleko, daj odmah organizuj poteru, za četrdeset osam sati hoću da vidim ovde svu petoricu, žive ili mrtve, krenite sa kerovima, oni će ih naći po mirisu… Čekaj, gde su bili Sultan i Rambo?! Na saslušanje će i oni i stražari iz te smene, a, neko će za ovo gadno da mi plati.

&

Upravnik: Dobro, majku mu, zar vi niste primetili da neko probija ovde čitav šuber!
Stražar II: Više sam obraćao pažnju na drugo krilo…
Upravnik: A ti, na šta si ti obraćao pažnju?
Stražar I: Primijetio sam da je zid tu načet, i mislio sam to da prijavim, ili da sam to zazidam kad pukne proljeće, ko bi reko da će biti skroz probijen, drugo, ko bi bio lud da skače sa te visine…
Komandir straže: Treće, i najvažnije, svi smo mislili da će kerovi probuditi stražu ako do nečeg dođe…
Upravnik: Dobro, šta je bilo bilo je, prvo da vratimo begunce, a onda ćemo da vidimo ko je kiksirao i kako da ga ukorimo!

&

Upravnik: Braćo moja trideset Turaka! Znate zašto sam vas sazvao u ovo doba noći: nijedan begunac nije uhvaćen!
Komandir straže: Ako budu uhvaćeni biće dobro, ako ne budu – još bolje! Javnost će shvatiti kakvi su to okoreli slučajevi!
Stražar I: Ne bi oni nama živi utekli da su paščad zalajala…
Stražar II: Možda ji ni oni nisu vidli, i Sultan i Rambo imadu preko deset godina…
Komandir straže: Jesu matori, ali gde im je njuh, zašta su dresirani, zašta im donosimo onoliko mesa…
Stražar I: Pelcuj ih svake godine, trijebi od krpelja…
Stražar II: Spasavaj od čička…
Komandir straže: I sad ovako da nas prodaju! Prosto kao da su namerno…
Stražar II: Di su namerno, otkud bi oni nas prodali, kako bi robijaši mogli da ji podmitidu…
Stražar I: Jedino ako su im dali neko uspavljujuće sredstvo…
Upravnik: Majku ti božiju, kako ću Batiću na oči, gde su mi štićenici!?
Komandir: Gospodine upravniče, ne berite brigu, dok sam ja tu biće i izveštaja. Evo, (tonom portparola MUPa) višestruko bekstvo omogućeno je krajnje pasivnim držanjem službenih pasa u koje su stražari imali neograničeno poverenje. Da se nemio događaj ne bi ponovio, Sultan i Rambo kao najbliži rupi i kao najodgovorniji za taj sektor primerno su kažnjeni…
Stražar II: To i jeste napoštenije, kad promislim, kere i jesu najkrivlje…
Stražar I: Nijesu najkrivlje nego su jedine krive!
Komandir: Trebovaćemo nove kerove koje ćemo mi dresirati i na koje ćemo moći da se oslonimo i da se posvetimo svak svom poslu!
Upravnik: Nikad mi ovo ne bi palo na pamet, ponosim se vama, momci, predložiću za unapređenje onog ko se prvi setio da su Sultan i Rambo krivi, čija je to bila ideja?
Stražar II, Stražar I, Komandir straže (uglas): Moja!

&

Rambo: Šta misliš, zašto su nas probudili ovako rano?
Sultan: Ne znam, ali su kombi baš mogli malo i da zagreju, skočanjićemo se ako nas voze u Novi Sad na vakcinaciju…
Rambo: Kakvu vakcinaciju, ova protiv besnila važi nam do prvog oktobra…
Sultan: Možda nas voze na sistematski pregled? Sigurno će da nam vade krv, zato nismo ni doručkovali… Nego, jesi čuo za onu petoricu?
Rambo: One što su kopali rupu?
Sultan: Da, pobegli su, sva petorica…
Rambo: E neka su, aferim! Kopali su dan-noć, svi spavaju a oni stružu li stružu onim kašikama…
Sultan: Meni su u početku smetali da zaspim, kasnije sam se navikao, pa kad oni ne počnu na vreme, ja se sve nešto trzam…
Rambo: Petorica, znači! Neko će gadno da nadrlja, ko je bio dežurni te noći?
Sultan: Ne znam, i pravo da ti kažem – baš me zabole…
Rambo: U pravu si, nek se nose i on i upravnik, daju nam stalno neke pomije, a sebi te mesni narezak, te rol-vir…
Sultan: Au, čoveče, kako ovaj koči, pa ne voziš krompire nego kolege!
Vozač: Ispadajte, majku vam izdajničku, zbog vas je zatvor izašao na loš glas, vuče se po novinama, a zašto, zato što je gospodu sa Šar-planine mrzelo da laju!
Sultan: Šta lupetaš?…
Vozač: Imate pravo na po jednu želju koja vam neće biti ispunjena!
Sultan: Šta…
Vozač: I na crni povez, mada iovako ne vidite belu mačku…
Rambo: Laki je malo nervozan…
Sultan: I ja sam…
Vozač: Tišina, muva ima da se čuje! Mir-no!
Komandir streljačkog voda: Slušaj amo! Nemoj da mrcvarite osuđenike, nisu neke cvećke, ali naše je da im ropac svedemo na razumnu meru, jasno?! Puni, nišani, pali!

Iz istog broja

Nuspojave

Malosrbijanski moravizam

Teofil Pančić

Navigator

Samo nešto da vam kažem…

Zoran Stanojević

Trk

D. Ž

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu