Foto: AP Photo/Boris Yurchenko
Svet kojem su demokratija i normalan život dostojan slobodnog i civilizovanog čoveka nešto važno i neophodno, misliće da je tužan dan u kojem umire jedan takav čovek
Umro je Mihail Gorbačov, čovek koji je pustio Ruse iz zatvora.
Umro je Mihail Gorbačov, čovek koji je pustio iz zatvora i sve one koji su robijali zajedno sa Rusima, u zatvorskom kompleksu zvanom SSSR.
Umro je Mihail Gorbačov, čovek koji je omogućio raspuštanje svih satelitskih zatvora po istočnoj Evropi, zvanih DDR, ČSSR i slično.
Umro je čovek koji je potkopao Berlinski zid, a na Nemcima je bilo samo da ga gurnu. Koji je Štazi preselio iz svačije dnevne i spavaće sobe u filmove i knjige.
Koji je KGB preselio iz… Oh, pardon, toliko snage, volje ili vremena ipak nije imao. KGB je ostao živ i zdrav, i deceniju kasnije se vratio na vlast, odakle više nikada ne namerava da se pomeri.
Ali, to je jedna druga, tužna priča. Uostalom, ne može jedan čovek sve.
Svet kojem su demokratija i normalan život dostojan slobodnog i civilizovanog čoveka nešto važno i neophodno, misliće da je tužan dan u kojem umire jedan takav čovek.
A njegovi Rusi? Oni koji su jedva dočekali da budu pušteni iz zatvora, tužni su. Oni kojima je u zatvoru bilo bolje i koji ga svih ovih godina optužuju za njegovo rušenje, ravnodušni su, ili čak radosni.
A Srbi?
Ne usuđujem se da odgovorim na ovo pitanje, ili se plašim tačnog odgovora. Samo razmišljam o tome koliko puta sam svojim ušima čuo refren prisutan od drumskih mehana do tzv. elitnih institucija kako je „onaj izdajnik Gorbačov kriv za sve naše probleme“. Jer, da nije bilo njega, imali bismo koga da nas štiti od pošasti savremenog sveta, poput demokratije, slobodne štampe, šetajućih pedera i ostalih sablazni.
Pa evo, sada smo opet u tom rajskom stanju: Gorbačova više nema, ali tu su svi njegovi prethodnici, oličeni u jednom tužnom liku za groteskno dugačkim stolom koji ga štiti od drugih ljudskih bića. Od ljudskih bića, zapravo.
Jedno je sigurno: Ilija Čvorović nikada ne bi u podrumu držao portret Mihaila Gorbačova. Znaju i on i brat mu Đura zašto.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Štrajk glađu ostaje u Srbiji simbol ekstremnog političkog i ličnog protesta. Ali su kalkulantski potezi nekih političara doveli do toga da javnost sve teže prepoznaje njegovu ozbiljnost, kao u slučaju Dijane Hrke koja se bori za pravdu
Kordoni Žandarmerije i Policijske brigade na prevaru su namamili Milomira Jaćimovića da svoj autobus sa raskrsnice kod Pravnog fakulteta u Beogradu odveze do Pete beogradske gimnazije. Tu su ga priveli i odveli u nepoznatom pravcu
„Izveštaj Evropske komisije koji je objavljen u utorak govori o promeni odnosa prema kriminalnom režimu u Srbiji“, kaže poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazović
Prethodna dva dana iz Ćacilenda se orila muzika patriotskih nota. Neki od muzičara čije su se pesme čule, osuđuju ovaj pokušaj slamanja Dijane Hrke i ograđuju se od prizora
Nekoliko zborova građana traži hitnu reakciju Opštine Palilula zbog boravka i nedoločnog ponašanja njenih zaposlenih u Ćacilendu prethodnih dana
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
