Kolumna

Nuspojave

29. 5. 2013. / 21.15

Što ne ide, ne ide

Zapanjujuće je koliko naši mali i veliki vlastodršci ne žele da razumeju osnove na kojima počiva slobodno, demokratsko društvo

Namera mi je bila da ovaj tekst započnem sasvim drugačije, ali toliko me je razgalila jedna vest iz današnje (28. 5.) Politike da moram odmah da je podelim s vama: elem, vlada Turske, koju predvode Redžep Tajip Erdogan i njegova "umereno" islamistička partija, pokrenula je sveopštu ofanzivu na mrska alkoholna pića – tu šejtansku rabotu – a jedna od represivnih mera koje uvodi protiv tog harama biće i – sveopšta zabrana prodaje alkoholnih pića od 22h do 6 ujutru! Ako vam ovo zvuči odnekud poznato, dobro vam zvuči: identičnu je meru svojevremeno donela novosadska (demokratska) gradska vlast, i ta je zabrana potrajala dok je sam Ustavni sud nije srušio; onda je štafetu gluposti i drskosti preuzela beogradska ("Đilasova") vlast i, napravivši se blesava, donela istu tu prohibitivnu meru, mada je, posle kraha novosadske, crno na belo imala presudu da ta stvar nije samo idiotska i bezobrazna nego i – protivustavna. I opet je sve to potrajalo dok Ustavni sud nije oborio tu nebuloznu uredbu koja zadire u neotuđiva prava punoletnih građana da slobodno raspolažu svojim vremenom i novcem, uključujući i neograničenu kupovinu legalne robe u legalnim trgovinskim objektima. Iziritirani Đilas se posle vajkao kako je problem tek u neusklađenosti gradske uredbe sa Zakonom o trgovini, ali srediće on to već sa svojim drugarom Rasimom Lj., što samo dokazuje da ama baš ništa nije shvatio: ako bi zaista promenili Zakon o trgovini u korist ovakvih prohibitivnih mera, jedino što bi postigli je to da bi onda taj zakon postao – neustavan! Pa bismo se opet ćerali na sudu, a na pitanju osnovnih ljudskih sloboda. Jer se ovde suštinski radi o nečemu što je mnogo, mnogo veće od "prava na flašu piva". Pivo (ili šta već) tu je samo, što bi se reklo – medijum.

Što se tiče Erdogana i bratije, inspirisanih na svetlom uzoru "đilasovštine", ne znam čemu zgražavanje? Ti ljudi se u osnovi ponašaju kako se i može očekivati: u svetonazoru i praksi islamista (ili klerikalaca bilo koje druge religije) nema mesta za liberalno-demokratsko shvatanje uređenja države i društva te ljudskih sloboda i prava. Oni naprosto smatraju da imaju neko Više Pravo da se ljudima trpaju u postelju, tanjir, čašu ili bilo gde drugde. Isto kao što, na primer, u sistemu vrednosti boljševika nema mesta za parlamentarnu pluralističku demokratiju, jer je sve to samo "buržoaska ujdurma". No, kako Srbijom ni na jednom nivou ne vladaju ni islamisti, ni pravoslavni talibani, ni boljševici ni deklarisani fašisti, onda bi čovek nekako očekivao da postoji kakva-takva svest (barem kod obrazovanih ljudi, a takvi su u prilici da donose odluke) da se temeljne slobode i prava građana naprosto ne mogu ograničavati i ukidati kako se kojem nadrndanom zlojebu ćefne, ni na krupnim ni na "malim" stvarima.

Pravi povod ovom tekstu je, dakako, jedna mnogo svežija odluka Ustavnog suda, ona kojom je suspendovao primenu – a jedva da ima mesta sumnji da će je i trajno staviti van snage – odluke vlasti po kojoj građanin koji nije "izabrao lekara" ne može da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje (tj. ne može da mu se "overi knjižica"), mada inače ispunjava sve uslove. Pisaće detaljno o ovoj stvari kompetentniji od mene, ali ovde me zanima jedan aspekt priče koji je izvan tek striktno medicinskog, pa i striktno jurističkog plana. Elem: možda je stvarno bolje da građani "izaberu lekara", ali na to ih se naprosto ne može i ne sme (na)terati tako što će im biti uskraćeno pravo na zdravstveno osiguranje, koje su ionako platili! To se naprosto ne radi! I tačka. Štaviše, uskličnik! Nijedna vlast ne može da sprovodi svoje Genijalne Zamisli (sve i da su stvarno genijalne!) tako što će suspendovati bilo koje temeljno ustavno pravo građanina, ma koliko se busala u prsa da to čini za njegovo, građaninovo dobro. Fascinantno je koliko je ovu bazično jednostavnu istinu o temeljima na kojima počivaju demokratsko društvo i pravna država vole da ne razumeju čak i ljudi koji bi u svakom smislu i mogli i morali da shvataju o čemu se tu radi.

Pošto ne živimo ni u Dembeliji, ni u Utopiji, ni u Diznilendu ni u Grejslendu, razume se da građani nemaju samo prava, nego i obaveze. Puka je mistifikacija ljubitelja tiranskih poredaka da je granicu između jednog i drugog nemoguće razumno povući. Ako hoćeš pivo dužan si da ga platiš, ali niko nema pravo da ti određuje kad ćeš da ga kupuješ; ako hoćeš da se voziš tramvajem dužan si da imaš kartu i prevoznik ima pravo da njenu ispravnost prekontroliše, ali niko nema pravo da te cima sa "validiranjem" (ukoliko je karta za neograničen broj vožnji) niti da postavlja "čekpointe" na kojima će zadržavati vozila van pokreta i drsko krasti tvoje vreme, a za tvoje rođene pare; ako hoćeš "besplatno" lečenje dužan si da uplatiš doprinose, ali niko nema pravo da ti postavlja dodatne, a samim tim i sumanute uslove za nešto što ti pripada. Sve je ovo toliko jednostavno da me pomalo sramota što o tome pišem, to su – sto mu gromova – neki temelji življenja u slobodnom, demokratskom društvu. Pa kako je onda moguće da se malo-malo pa spotičemo o jedne te iste stvari? Otuda što uvek iznova moraš da podsećaš ovog ili onog malog ili velikog vlastodršca na to da mu je vlast ograničena mandatom i zakonom, zakoni Ustavom, a Ustav setom osnovnih i nepovredivih ljudskih prava i sloboda. A oni, jebiga, sve iznenadjeni & uvredjeni, nisu tako zamišljali tu demokratiju… A kako su je zamišljali onda?! Tjah, pojma nemam, pitajte Erdogana, on se bolje razume u taj mentalni sklop.

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu