Jedna od stvari zbog kojih volim i cenim Marka Vidojkovića jeste to što je od svog života napravio pank, a ne od panka život; ne biste verovali koliko je to ovde retko. Umesto da od par klinačkih godina glavinjaja u crnoj kožnoj jakni i sviranja u nekom levom bendu (ili samo prisustvovanja probama istog) nakon čega bi se lepo začešljao i veselo se uključio u neku od prijatno hladovinskih formi korporativnog života – a baš tako izgledaju milion puta prežvakane biografije mnogih “