Foto: Tanjug/Beoinfo
Umesto da se rebalansom budžeta, na primer, trasira rešavanje problema duga GSP-a od 4,9 milijardi dinara, taj problem se sada još i produbljuje, pošto su drugom odlukom koju je Skupština usvojila GSP-u oduzete profitabilne linije koje saobraćaju za Surčin i predate u ruke privatnim prevoznicima
Skupština grada Beograda je na sednici održanoj 20. juna 2023. usvojila rebalans budžeta za 2023. godinu, kao i Završni račun grada Beograda za 2022. godinu, te reviziju planova poslovanja za 19 gradskih preduzeća i komunalnih preduzeća. Iako je budžet sada uvećan za nešto više od 23 milijarde dinara, to i dalje nije razvojni budžet, ostao je reaktivni, i služi da se zakrpe rupe u gradskom sistemu a ne da se reše problemi.
O tome da se problemi u gradu ne rešavaju i da grad loše planira trošenje javnih sredstava, najbolje govori Završni račun za 2022. godinu prema kome je za preko 25 odsto planiranih budžetskih stavki stepen izvršenja – 0 odsto. Građani su tako ostali uskraćeni za mnoge komunalne usluge planirane za prošlu godinu, kao što je navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u Grockoj, izgradnja vodovodne mreže u naseljima oko Barajeva, izgradanja kanalizacije na Ledinama, u Kumodražu, itd.
Dizanje kredita i upošljavanje privatnika
Para za vodosnabdevanje i kanalizaciju nema dovoljno ni u rebalansu budžeta za 2023, niti za normalno funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća, gradskog prevoza, vodosnabdevanja.
Grad to, međutim, lako rešava: kroz privatno-javna partnerstva angažuje privatnike da obavljaju pojedine usluge, recimo uslugu prevoza, ili naprosto podigne kredite i zaduži se da bi pojedine usluge mogao da plati. Umesto da se ovim budžetom trasira rešavanje problema duga GSP-a od 4,9 milijardi dinara, taj problem se sada još i produbljuje, pošto su drugom odlukom koju je Skupština usvojila GSP-u oduzete profitabilne linije koje saobraćaju za Surčin, i predate u ruke privatnim prevoznicima.
Što se tiče dizanja kredita, JKP „Vodovod i kanalizacija“ je, recimo, uzelo kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj i tim parama, između ostalog, plaća usluge konsultanta za otkrivanje curenja vode i to u iznosu od neverovatnih 74.195 evra! Dakle, gradski vodovod nema stručnjake koji bi mogli da utvrde gde curi voda, nego angažuje ljude sa strane. Umesto da se takvi kadrovi zaposle i za to opredele sredstva iz gradskog budžeta, diže se kredit.
Iako para za gradski vodovod u budžetu nema dovoljno, za Gradsko zelenilo se ipak našlo dodatnih 35 miliona dinara, koliko je planirano za zapošljavanje novih 15 radnika koji će se isključivo starati za zelene površine u Beogradu na vodi. Gradu Beogradu je očigledno važnije da posetioci Beograda na vodi vide lepo podšišano drveće, nego da građani prigradskih naselja konačno reše problem kanalizacije.
Za sredstva će, ove godine, takođe ostati uskraćeni i gradski domovi zdravlja i ambulante, jer je za njih takođe opredeljeno manje para.
Problemi se ne rešavaju
Da ovaj budžet nije razvojni, pokazuje i to što u rebalansu nisu predviđena nikakva dodatna sredstva za aktivne mere zapošljavanja, odnosno grad će za te mere izdvojiti samo 30 miliona dinara, što nije dovoljno za rešavanje problema nezaposlenosti u Beogradu.
A da je reaktivni, pokazuje i to što se za troškove naknade štete i plaćanja kazni i penala građanima koji su dobili spor protiv nekog gradskog organa ili ustanove, u razdelu koji se odnosi na rad Gradskog pravobranilaštva, predviđa čak 483 miliona dinara. Nije samo jasno čemu ovolika sredstva kad je Gradsko pravobranilaštvo prošle godine uspelo da reši manje od 20 odsto predmeta u radu, a u sedištu Pravobranilaštva, gde je i najveći broj predmeta – svega 0,3 odsto. I onda se ta neutrošena sredstva prenose na sledeću godinu, a gradska vlast se hvali uštedom i suficitom.
I tako iz godine u godinu: umesto da analizira rad gradskih organa i preduzeća, i da vidi gde ima najviše žalbi i sporova koje pokreću građani, pa da u budžetu opredeli sredstva za unapređenje njihovog rada, gradska vlast zaključuje da je bolje da plaća penale.
Međutim, na jesen nas verovatno čeka novi rebalans, pa se možda gradska vlast preko leta malo opameti i umesto suficita, građanima na jesen ponudi rešenje problema.
Autor je odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Najavio je i uvođenje prečišćivača vazduha u sve vrtiće, osnovne i srednje škole, koje će održavati i servisirati Grad
Do kraja leta imaćemo potpuno novi sistem javnog prevoza, najavio je gradonačelnik Aleksandar Šapić
Osobe sa invaliditetom u Beogradu nisu izdvojene kao posebna i jedinstvena kategorija, već određene grupe osoba sa invaliditetom imaju pravo na povlašćenu cenu prevoza, dok druge nemaju. Tako, na primer, gluve i nagluve osobe uopšte ne mogu da ostvare ovo pravo, dok slepe osobe to mogu. To je u suprotnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom čiji je Srbija potpisnik
Oko 70 odsto teritorije Beograda čini poljoprivredno zemljište, u gradu ima preko 33.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i oko 400 poljoprivrednih preduzeća. A beogradski ratari, voćari i pčelari dobili su u prvih šest meseci 2022. samo 4 odsto planiranih subvencija, što znači da su ove godine praktično prepušteni sami sebi
Na sednici Gradske skupštine postavljeno je nekoliko novih direktora ustanova kulture, bez rasprave, zato što SNS snosi odgovornost za njih pa zato ne treba nikog da pita, smatra gradonačelnik
