Kolumna

Lisica i ždral

8. 6. 2011. / 21.34

Primenjeni populizam

Jesam li pogrešio i dušu ogrešio kad sam ideju planskog stvaranja čiste jagodinske rase nazvao mali lebensborn?

Zamysel da se podstakne unekoliko posustao natalitet Jagodinaca ušao je u novu fazu dijalektičkog razvoja: g. Palma pozvao je neudate žene iz pet pomoravskih gradova da o trošku Skupštine grada Jagodine otputuju na more sa neoženjenim Jagodincima ne bi li iz njihovih poznanstava pod čempresima proistekao brak. U jagodinskim selima ima sedamsto neženjenih muškaraca starijih od trideset osam godina (magična brojka u inženjeringu g. Palme), ali udavača ima deset puta manje, pa se sreća osmehnula najbližim gradovima u Pomoravskom okrugu, šeststo žena ima priliku da na rivi upozna i begeniše đuvegiju: dođe li do venčanja tu su opštinskih tri hiljade evra, da bračni drugovi kurtalisani novčanih briga prionu na stvaranje potomstva.

Prvog januara ove godine stupila je na svečanu snagu odluka Skupštine da građani Jagodine koji su na pragu sredovečnosti rame uz rame sa omladinom porade na priraštaju lokalnog stanovništva, bez kojeg šta će Jagodini i zoološki vrt i akvapark! Ali! Da ne bi sada vremešniji samci i neudate sredovečnice preplavile Jagodinu, kao lažni azilanti Evropu, opština se osigurala: barem jedan laureat mora biti rođen u Jagodini i mora potvrditi da je u njoj živeo najmanje pet godina. Dalje: novac koji je opština planski uložila biće praćen dok deca začeta shodno Odluci Skupštine opštine ne pođu u predškolsku ustanovu: roditelji neće smeti da napuštaju Jagodinu najmanje pet godina, a da bi inspektori i predsednici mesnih zajednica mogli da nadziru opštinsku investiciju porodice će morati da žive na istoj adresi, taman na lutriji izvukli mnogo lepšu montažnu kuću ili nasledili jako lepo imanje od babatetke. Tu nije kraj: bračni drugovi koji bi se kraj svega što im je opština dala razveli morali bi da vrate novac sa kamatom koja bi naravno rasla kako bi trajao taj u osnovi nesrećan i na propast osuđeni brak.

A mogli bi muž i žena baš fino da se slažu i da pametno troše svoje tri hiljade a da poroda nemaju pa nemaju. Tu bi stupila domaća medicina koja bi ustanovila radi li se o seksualnom nehaju, možda čak i o kontracepciji, ili postoji neka falinka kojoj ni najbolji doktori ne mogu ništa, a u kojem slučaju ne bi došlo do vraćke glavnice niti do plaćanja kamate.

Bračni drug ima pravo i da umre, udovac/udovica neće biti tretiran kao promašena investicija i neće morati da vraća pare opštini: sa stanovišta opštine smrt je prihvatljivija od živovanja koje ne donosi plod.

Eto. Čitav mali ustav o začeću u poznijoj dobi a pod okriljem opštine: nacija se ne spominje, te je pominjanje lebensborna možda preoštro, ali zar se ne radi o ideji rase, koja ne mora biti viša od drugih, ali koja mora nositi prepoznatljivi opštinski pečat?! Verovatno se ne može drukčije kontrolisati ono što opština iz budžeta daje – novac potekao od poreskih obveznika jagodinske nahije može se trošiti samo na rađanje dece koja će imati jagodinsko poreklo i makar jagodinsko rano detinjstvo.


&


Odluci da se toliki konvoj pošlje na more (koja li će turistička sila pobediti na tenderu?) mora da je prethodilo istraživanje i rasprava u Skupštini, bi li mogle da prođu neke naše banje, zlatibori i šta ti ja znam, ali je većina rekla da nema zaljubljivanja bez mora, kad zamirišu borovi, kad se u marini začuje muzika točkića na jarbolima, svačije se srce probudi, odbornici listom pamte ekskurzije na more gde su se prvi put zaljubili, možda je došlo i do koje neženjene trudnoće, pa što se i od toliko kandidata ne bi svetom tajnom braka vezala barem jedna trećina? Naravno da bi najefektnije bilo kad bi se svi opštinski turisti sa mora vratili vereni, ali za to nije dovoljno da idu samo jedared na more: šta, ja se vraćam sa mora gde se nisam nikome dopao, kroz prozor autobusa koji odnosi novu turu na more i koji na benzinskoj pumpi stoji tik uz naš autobus ugledam lice u koje bih mogao da gledam i da uopšte nikad ne spavam, a to lice koje je pogled odmorilo baš na meni odlazi na more i neću ga više nikad videti! Opština bi po cenu da boravak bude i kraći morala omogućiti svakome da barem tri puta bude na moru, ne bi li svako sklopio što više poznanstava dok ne sklopi ono koje će mu doneti tri hiljade evra, nevestu i bebu! Zaista, kad dođem do ovog trenutka, da se pojavio mali stvor sa noktićima i trepavičicama, postaje nevažno ko je sve provodadžisao i zašto – opština se borila protiv bele kuge, i ne zato što je čovečanstvo popustilo u rađanju, nego zato što smo popustili mi, narod najstariji, koji smo zbog toga već izgubili jednu dragocenu pokrajinu!

Ali pod čijim god pokroviteljstvom da je začeta i donesena, beba je rođena i treba je ljuljati. Dobro došli, dakle, budući Jagodinčići!


&


Kao rođeni prirodnjak, gradonačelnik Jagodine zadao je udarac mitu da zoološki vrt mora da bude samo u glavnom gradu, plitke novinarske pošalice (pleonazam?) povodom nabavke žirafe herojski je podneo, da se vodeni svet ne bi osetio diskriminisanim i da bi đaci uživo videli i žitelje morske plaveti osnovao je i akvapark, možda je mogao i najpre akvapark, jer je evolucija otpočeta u vodi, a možda je i kao kreacionist zaključio da je redosled tu nevažan, bilo kako bilo, nakon akvaparka i zoološkog vrta više nije imao kud nego da se baci na homo sapiensa. Uoči izbora ume da dovede besplatno u Jagodinu hiljade žitelja obližnjih sela, upriličio im je i besplatne lekarske preglede, što mu birači sigurno nisu zaboravili, jer je učinio da se makar jednog dana osećaju kao punovredni pripadnici civilizacije, pa šta, ne možeš biti uspešan populista a da zaista ne pomogneš i drugima, e sad, ako g. Palma hoće i da sebi osigura regionalnu besmrtnost, na dobrom je putu, ovog leta biće začeto prvo pokolenje sa zaštićenim geografskim poreklom.

Iz istog broja

Nuspojave

Fantomi i fantomke

Teofil Pančić

Navigator

Tišina naših uspeha

Zoran Stanojević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu