Kolumna

Pad

Piše:D. Ž
Pad 1

Jutros sam se okliznuo dolazeći na posao. Deci koja su se igrala na snegu ispred zgrade to je bilo smešno. Bilo je smešno i meni kada sam shvatio da nisam ništa slomio. Jedno od većih zadovoljstava u životu jeste preživeti – pad. Uvek sam se čudio grupi srpskih političara koji se sapliću i padaju bez obzira na vremenske prilike, leti baš kao i zimi. Opipaju se i kad shvate da ništa nisu slomili – nastavljaju dalje. Ali, političari bez obraza nisu neka neobična pojava. Ovde je pitanje postoji li javnost koja bi zaustavila već viđenu akrobatiku, onu vrstu moralnih padova koja nas je i dovela dotle da smo svi ugruvani.

Iz istog broja

Zona sumraka

Želje i pozdravi

Ljuba Živkov

Nuspojave

Prvak političkog treša

Teofil Pančić

Navigator

Binarna patologija

Zoran Stanojević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu