Najvrednija kompanija na svetu, Amazon, nalazi se pred propašću. To nije mišljenje eksperata koji nekom neverovatnom izjavom nastoje da dobiju malo medijske pažnje. To je na sastanku sa zaposlenima izjavio lično predsednik kompanije i najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos. Beše to reakcija na vest da je nekada najveći prodajni lanac na svetu, Siers (Sears), najavio bankrot jer ne može više da izdrži konkurenciju koju je nametnuo internet, preciznije – Amazon.
Ako Bezos najavljuje sopstvenu propast, kako je moguće da berze nisu poludele i svi krenuli panično da rasprodaju njihove skupe akcije? Nego se Amazon drži odlično, a investitori trljaju ruke očekujući koliko će mu porasti prodaja u prazničnoj sezoni koja upravo počinje. Odgovor je jednostavan: osvrćući se na sudbinu Siersa, Bezos je rekao da ničija nije gorela do zore i procenio vek današnjih kompanija na oko 30 godina. Posle toga ih pojede sopstvena inertnost, kukavičluk rukovodstva i nesposobnost da se bore sa novonastalom konkurencijom.
Da bismo izbegli takvu sudbinu, ne smemo se baviti sobom i svojom veličinom, već se moramo opsesivno pitati šta želi naš korisnik i ispunjavati mu te želje, rekao je Bezos. Dodao je da ne veruje da će ih to spasti, ali da bi moglo da odloži propast koju on vidi kao neminovnost.
Amazon je osnovan 1994. godine i po Bezosovom proračunu može se nadati da još pet-šest godina bere lepe plodove svog uspeha. Posle toga počeće da posrće. Pojaviće se oblici trgovine koje danas ne poznajemo, a Amazonov menadžment će ih potcenjivati kao što su veliki prodavci potcenjivali njih i onlajn trgovanje do pre desetak godina. A onda je, najednom, bilo previše kasno za promene.
Sudbina velikih je da veruju kako je sama njihova veličina garancija da ne mogu da propadnu. Arogancija je ono što najviše nervira Bezosa, koji se u veliki biznis prikrao putem koji su drugi potcenjivali i želeo bi da izbegne da na isti način i on sam nastrada. Jer već se čuju zahtevi da se njegova kompanija rasparča, kao što je nekada davno rasparčan Standard Oil upravo zato što je gušio konkurenciju. I uspeh, dakle, nosi u sebi seme propasti.
No, pustimo sada Bezosa, sklonio je taj dovoljno novca za penziju i crne dane, ako ih ikada stvarno doživi. Njegov savet koristan je svakome od nas. Jesmo li dovoljno oprezni u proučavanju trendova na sopstvenom tržištu, bilo da se bavimo kućnim popravkama, taksiranjem ili bankarstvom? Stižu li tehnologije koje će nas potisnuti ako ne naučimo kako da ih koristimo, nastaju li oko nas poslovni modeli koje ne razumemo ili (još gore) odbacujemo sa prezirom, a gaze nam u tanjir? I da li to važi samo za biznis ili se može primeniti i na politiku, gde nastaju novi, drugačiji putevi uticaja i komunikacije koje potcenjujemo?
Kada najbogatiji čovek na svetu poruči svom menadžmentu da moraju svakodnevno da se preispituju ne bi li izdržali duže na vrhu, to je nama ostalima poruka i pouka da napravimo inventar sopstvenog života i procenimo gde je nama zapelo, ako jeste ili gde će, ako još nije. Ako se firme kobno zagrcnu posle trideset godina, možda to važi i na ličnom planu, kada vam karijera dosegne toliko trajanje. I kada, najednom, počnu da vas gledaju i oslovljavaju kao seniora i iskusnog, a zapravo vam licitiraju dane do odlaska. Dok se vi grčevito držite za svoje znanje o poslu koji takođe nestaje. I s nevericom gledate generacije koje vas nasleđuju i „pojma nemaju ni o čemu“, a zapravo vi ništa ne znate o promenama koje oni donose.
Zato su danas Amazon i Alibaba najveći svetski trgovci iako nemaju nijednu prodavnicu, dok su od giganata iz osamdesetih i devedesetih ostale samo zgrade. Ako ste od onih koji znaju gde je zgrada CK u Beogradu, znate o čemu govorim. Dobijate i bonus poene ako vas to ne asocira na Kelvina Klajna.
