U danima kada treba doneti odluke, Aleksandar Vučić je povukao novi manevar da bi sebi kupio još malo vremena. Ohrabrio je predstavnike Srba u kosovskim institucijama da ih danas demonstrativno napuste ne bi li tako valjda nagovorio Aljbina Kurtija da promeni svoju odluku o preregistraciji vozila sa KS na RKS tablice, a sve to dva dana nakon što je Vlada Srbije potpisala nove sporazume za Kurtijem u Berlinu.
A ako ne nagovori Kurtija, i tako „slomi“ njegovu politiku, valjda očekuje da će „zapadni partneri“ da utiču na Vladu u Prištini i tako dodatno oslabe poziciju kosovskog premijera.
Na žalost, ništa nam ne ukazuje da će do takvog ishoda doći, naprotiv. Danas se Vučić video sa svima, a telefonom se čuo sa ambasadorom SAD. Imao je sastanke sa kineskim i ruskim ambasadorm, sa Hilom se nije sastao kao ni sa ambasadorima Kvinte. Juče je satima razgovarao sa predstavnikom EU koji duži dijalog između Beograda i Prištine Miroslavom Lajčekom, pa je valjda procenio da im je, Evropljanima, i Amrikancima, posvetio dovoljno svog vremena.
Vučić je ranije pričao o tome da će, ako bude bilo potrebno, sam da podnese ostavku, tako izazove političku krizu u Srbiji i time „kupi“ više meseci u kojima se neće odlučivati o budućem statusu Kosova, kao da tu ima šta da se odlučuje.
Razume se, pre nego što bi povukao takav potez, postarao se da takvu krizu najpre izazove na Kosovu jer je sada lopta u Kurtijevom dvorištu: institucije će biti blokirane jer su Srbi istupili iz sudova, iz policije, iz javne uprave, krenuli su putem kosovskih Albanaca u vreme Miloševića, kasnih devedesetih – još da poverujemo da je Goran Rakić, portparol Srpske liste, srpski Ibrahim Rugova.
Teritorija bezvlašća
Kurti sada treba da vidi kako će da upravlja tim delom teritorije koja je sada na neki način oblast bezvlašća i zato ne čude najave da će na sever biti upućene policijske snage iz Prištine. Tamo su snage KFOR-a, čitaj NATO-a, i može se pretpostaviti da će sukobi na terenu zahvaljujući njihovom prisistvu i spremnosti da reaguju biti izbegnuti.
Ono što neće biti izbegnuto jeste pokušaj da se sada stvari vrate „na staro“ i za to će biti potrebno vreme. Ako je letos bila izazvana kriza da bi se ubrzao dijalog, sada je Beograd izazvao krizu da bi usporio proces, verujući u politiku „da svaki novi dan bez odluke jeste dobar za Srbiju“ (jedna ranija Vučićeva izjava).
Beograd će dobiti neko vreme ovim potezom (da ne bi Vučić morao da podnosi ostavku), ali, uči nas istorija prethodnih 30 godina, to ne znači da će ishod biti povoljniji po Srbiju. Štaviše: ako se vikalo i urlalo protiv Ahtisarijevog plana pre 15 godina, danas bi se za njega dala ruka.
Ubrzavanje razrešenja procesa
Ali, kada se šanse ne iskoriste, svaki sledeći događaj i ponuda su sve gori i nepovoljniji. Možda Vučić veruje da će naredne nedelje da se desi temeljna promena u Americi, da će se Tramp vratiti i da će Grenel, koji je u međuvremenu postao Vučićev lobista, izboksovati nešto drugačiji „dil“ za Srbiju. On igra na tu promenu, čeka i pomera sve koliko može, verujući da će se SAD odreći Kosova i okrenuti se Srbiji.
Ništa nam ne govori nakon deset godina njegove vlasti da bi to zaista moglo da se desi i zato će ovaj današnji događaj biti upamćen ne kao dobijanje na vremenu, već kao početak ubrzavanja rešenja koje teško može da ide na srpsku vodenicu.
Okretanje i Kini kao uzdanici, ismevanje potpisanih dogovora dva dana nakon potpisa u Berlinu u okviru Berlinkog procesa, igranje sa kosovskim Srbima… možda će Vučiću da osigura rejting još neko vreme, ali će pojačati odlučnost druge strane da se ide ka okončanju čitavog procesa. Niko neće imati vremena ni volje da se bavi nama i našim regionalnim krizama i to će u danima pred nama postati sve očevidnije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
