Na Kosovu se odvija najveća kriza od kako je Aleksandar Vučić preuzeo vlast u Srbiji.
Ne radi se tu pritom ni o kakvom pokušaju „pogroma ili progona“ Srba, već o brisanju poslednjeg simbola države Srbije sa slike kosovske nezavisnosti – vlast u Prištini srpske registarske tablice sa oznakom KS silom policije i kosovskih zakona, na očigled KFOR-a i EULEX-a, hoće da menja u tablice sa oznakom RKS (Republika Kosovo).
Ulog u najnovijoj partiji odmeravanja snaga između Beograda i Prištine je prvi podigao Aljbin Kurti: oglušujući se na zahteve i SAD i EU i Kvinte nije pristao da odloži proces zamene tablica za 10 meseci, već ga je započeo 1. novembra. Istovremeno je u Berlinu na samitu lidera Zapadnog Balkana rekao da Kosovo neće pristati na formiranje Zajednice srpskih opština – poslednjeg aduta u špilu Aleksandra Vučića – jer da bi to bilo, objašnjavao je kosovski premijer, implementiranje nekakve Republike Srpske ili SAO Krajine na Kosovu, tvorevine koja bi služila Beogradu kao instrument za destabilizaciju Kosova.
Tako je omiljenu igru Evropke unije, ali i Vučića – odlaganje, rastezanje, odugovlačenje, pomeranje, nerešavanje – Kurti pretvorio u hazardnu partiju sa visokim ulogom u kojoj bi pobednik poraženom u jednoj ruci mogao da preotme sve žetone.
Statusno neutralnu beskonačnu, ali kontrolisanu, priču o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine on je pretvorio u brzopotezno odmeravanje snaga oko državnog statusa Kosova koje bi lako moglo da se otrgne kontroli.
Aleksandar Vučić, sa druge strane stola, nije sklon riziku. On voli sigurnu igru, partije sa označenim kartama u kojima se pobednik unapred zna. Može biti da je Kurti računao na to kada je dizao ulog.
Međutim, predsednik Srbije je u ovoj kosovskoj partiji na Kurtijevo dizanje uloga odgovorio sa all-in: Srbi sa severa Kosova su napustili sve kosovske institucije, pripadnici kosovke policije srpske nacionalnosti su pred kamerama skinuli kosovske uniforme. Sever Kosova je tako praktično odsečen od kosovskih institucija, bez policije i funkcionalnih sudova to je trenutno teritorija formalizovanog bezvlašća.
Na potezu je sada ponovo Kurti. Njegovo all-in bi bilo da kosovska policija nastavi da opominje srpske vozače čija vozila nemaju registarske tablice u skladu sa kosovskim zakonom, da od famoznog 21. novembra počnu da pišu kazne od 150 evra i pokušaju da ih naplate. A to bi već bilo veoma blizu mnogobrojnih nekontrolisanih situacija koje bi na očigled KFOR-a, u uzavreloj atmosferi pregrejanih emocija, mogle da eskaliraju u sukobe sa ljudskim žrtvama pa da sve ode dođavola.
Kurti svojom nestrpljivom, hazardnom politikom teško ide na živce čitavoj tzv. međunarodnoj zajednici, kojoj je prvi, osnovni i najvažniji cilj održavanje regionalne stabilnosti. Ramuš Haradinaj već je podigao dva prsta i prijavio se da ga zameni, jer on ne bi radio ništa, što prethodno nije usaglasio sa Amerikom. Vučić tu ima određenu prednost.
Sa druge strane, Kurti poteze vuče sa pozicije premijera nezavisne države koji ne želi da dopusti da stanovnici njegove zemlje voze automobile sa tablicama sa oznakom gradova na Kosovu koje je izdala druga država, a za takav stav nailazi na razumevanje i to načelno podržavaju i SAD i Nemačka i Francuska i Velika Britanija… Samo što bi da odlažu rešavanje dokle god postoji i najmanji rizik za destabilizaciju.
Valja se podsetiti da je posle Dejtonskog sporazuma koji je potpisan u decembru 1995, kada je izgledalo da se stvari u postjugoslovenskom prostoru smiruju i Slobodan Milošević dobio epitet „nezaobilaznog faktora mira i stabilnosti na Balkanu“, neki Hašim Tači, koji je počeo da ubija srpske policajce i ponovo destabilzuje region, teško išao na živce međunarodnoj zajednici, pa je njegova UČK bila stavljena na američku listu terorističkih organizacija.
A onda se desilo, šta se desilo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
