Foto: Gerd Altmann on Pixabay
Mediji i političari na Zapadu drže se teorije zavere prema kojoj Vladimir Putin preko Aleksandra Vučića pušta tražioce azila u Evropsku uniju ne bi li je destabilizovao. Ta teorija je toliko glupa da nikome ne može da zvuči logično. Ali, cilj pritiska na Srbiju je nešto sasvim drugo – uvođenje sankcija Rusiji
„Srpska Vlada je Putinova produžena ruka na Balkanu. Ona hoće da destabilizuje druge evropske države i svojom izbegličkom politikom izaziva ljudsku patnju. Evropska unija to ne sme da prihvati. Pristupni pregovori sa Srbijom moraju biti prekinuti“, napisao je Konstantin Kule na Tviteru.
Po reciklaži opštih mesta i britkosti zahteva mogli biste pomisliti da je Kule jedan od tzv. „evroparlamentaraca“, trećerazrednih političara koji vilene po društvenim mrežama kako bi bili primećeni gde treba i možda jednom postali drugorazredni političari.
Ali ne, Kule nije „evroparlamentarac“. Štaviše, on je zamenik šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom Bundestagu. A Liberali su deo vladajuće koalicije. I to deo koji se nameračio da „izoštri svoj profil“ nakon što su pukli na pokrajinskim izborima u Donjoj Saksoniji i nakon optužbi da pristaju na sve što od njih hoće veći koalicioni partneri Socijaldemokrate i Zeleni.
Kako izgleda, Srbija je jedna od tema na kojoj valja naoštriti zube, ali je povod veoma neobičan. Naime, već neko vreme se u zapadnim medijima šuška da Aleksandar Vučić po Putinovom nalogu namerno bez viza pušta Indijce, Tunišane i ostale da dolete u Beograd, e ne bi li ovi onda otišli u EU da traže azil i „destabilizuju“ inače veoma stabilnu Evropsku uniju.
Za tu maštovitu tezu nema baš nikakvih dokaza. Naprotiv, svi sagovornici koji nešto znaju o odnosima Srbije i Rusije ili Balkanskoj ruti rekli su nemačkim, austrijskim i švajcarskim medijima da Srbija nema baš ništa od toga da gomila migrante i pravi prvo haos u svojoj zemlji.
Ali, novinari koje odlikuju površnost i robovanje stereotipima o Srbiji neumorno su guslali isto, sve dok se, eto, i prvi političari nisu dohvatili ove teorije kao pijani plota. U suštini prisustvujemo normalizaciji jedne teorije zavere – da je Putin naredio Vučiću da pošalje nekoliko hiljada azilanata na EU i tako je „destabilizuje“.
Još nešto govori o tome koliko je ideja sumanuta: U Nemačkoj je do sada ove godine bilo 132.600 zahteva za azil, među kojima ubedljivo najviše migranata iz Sirije i Avganistana (što dakle nikakve veze nema sa srpskom viznom politikom). Istovremeno je Nemačka primila preko milion Ukrajinaca, koji, prema sporazumu EU, ne moraju ni da traže azil.
Prema dostupnim brojkama ovi „bezvizni“ tražioci azila koji ateriraju u Srbiju ne čine više jedan odsto ukupne navale na izbegličku infrastrukturu u EU. Pa ipak je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla da „ne može da isključi“ ukidanje bezviznog režima za građane Srbije – što, uzgred, opet nema veze sa temom. Jer, ne idu srpski građani da traže azil, nego neki koji ionako ilegalno prelaze granice uz pomoć krijumčara.
Ključno je ovde: da li stvarno Vldimir Putin i „njegova produžena ruka“ Vučić mogu misliti da će nekoliko hiljada Indijaca i Tunišana bitno promeniti brojke sa kojima se EU suočava? Da će takoreći to oboriti na pleća EU, koja se i bez tih egzotičnih potražilaca azila suočava sa brojkama većim nego 2015. i 2016. kad se na sva usta govorilo o „izbegličkoj krizi“?
Može pitanje da se postavi i ovako: da li je političar Liberala Kule – i oni koji zastupaju istu tezu – toliko glup da stvarno veruje u ovu teoriju zavere? Naravno da nije.
Ovde se radi o nečem drugom: Rusija je pokrenula krvavu agresiju protiv Ukrajine, a Zapad je sasvim uz Ukrajinu. Dok se spremaju za hladnu zimu, u EU nisu mnogo bolećivi prema Srbiji koja bi da se drži po strani. Ukratko, oni hoće da Srbija uvede sankcije Rusiji (i da krene ka priznanju nezavisnosti Kosova, ovako ili onako).
Vučić nije morao da bude veliki vizionar da to predvidi, pa je već najavio ukidanje viza za neke zemlje do kraja godine po sistemu „da se Vlasi ne dosete“. Ali Vlasi su se već dosetili i izgleda nameravaju da jašu na ovoj teoriji zavere.
Jasno je da ukidanje viza Tunisu i Indiji neće biti bogzna koliki adut Vučiću da ga Zapad malo ostavi na miru. Njegovo nedavno obraćanje narodu bilo je zato više obraćanje zapadnim partnerima kojima je poručio – „samo me još malo pritisnite, biće onda i sankcija protiv Rusije“. Ta vrata su odškrinuta, ali Vučiću mora da skuva žabu javnog mnjenja pre nego što se kroz njih prođe.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
