Tema kontrole izbora je u Srbiji nešto kao vođenje fudbalske reprezentacije. Svi znamo kako se izbori kradu i mislimo da znamo kako se izborni rezultat može odbraniti, isto kao što bismo pokidali da smo selektori ili selektorke fudbalske reprezentacije. A znamo da je i u jednoj i u drugoj sferi igra nameštena. O tome su ovih dana govorili i neki ljudi koji o fudbalu znaju mnogo više od mene.
Od 1990. u Srbiji nije bilo mnogo izbora za koje bismo mogli da kažemo da su bili fer. Poznajem ljude koji prate izbore od početka 1990-ih ili 2000-ih (u zavisnosti od toga da li pripadaju nešto starijoj ili mlađoj generaciji) i od toga ne odustaju. Od njih učim. Moje iskustvo je daleko skromnije. Ja u praćenju izbora učestvujem od 2018. godine – jednom kao predstavnica u izbornoj komisiji i dva puta kao kandidatkinja.
Posle beogradskih izbora 2018, nakon iskustva u beogradskom GIK-u, na svom Fejsbuk profilu napisala sam: „Kolega i ja ostavili smo srce na terenu, ali realno nismo mogli da napravimo nikakvu promenu. Igra je bila nameštena mnogo pre našeg ulaska u nju. Stranke nacionalnih manjina, izmene u biračkom spisku, sastav biračkih odbora, način odlučivanja u GIK-u, neuključivanje Upravnog suda u sopstveni posao, itd, itd. O neravnopravnosti u kampanji ne treba dodatno govoriti. A onda i u izbornom danu … dovođenje ljudi na glasanje, neuobičajeno velika glasanja van biračkog mesta, narušavanja tajnosti glasanja, pravljenje paralelnih spiskova… lista je duga. Suočavamo se sa ekipom koja suvereno vlada izbornim procesom i to treba svima sa bude jasno. Pripreme za sledeće izbore treba da počnu danas!”
Svaki put saznanje o novim prevarama
Od tada do danas, nije se mnogo promenilo. Samo što svaki put javnosti postane poznato još nešto novo. Ove godine, to je spoznaja da postoje izborne liste čija je podrška barem u nekoj meri fiktivna, odnosno nepostojeća. Sasvim je moguće da to nije novina, ali se ove godine desilo da su članovi GIK-a koje su u stalni i prošireni sastav imenovale stranke koje su deo koalicije Srbija protiv nasilja, prilikom pregleda dokumentacije koje su podnele izborne liste (njih čak sedam od ukupno 14) pojavljuju imena ljudi koji su ili poznati javnosti (jer se radi o novinarkama, glumicama, aktivistkinjama, poznatim ekspertima) ili su poznati njima (jer su njihove kolege i koleginice ili poznanici). Ti ljudi, koji nisu članovi i članice političkih stranaka, svi redom tvrde da nisu potpisali podršku za te izborne liste i da ne znaju kako su se njihova imena i lični podaci u toj dokumentaciji našli. Radi se o slučajnom uzorku i niko do ovog trenutka nije utvrdio koliko još takvih slučajeva ima. A lako je poverovati da ih ima.
I kao da to što ovi ljudi tvrde predstavlja neki njihov manji, lični, pravni problem. Kao da taj problemčić mogu samostalno i da reše, da pokrenu sami neki krivični ili parnični postupak (ako imaju snage i živaca, kao i pravnu pomoć). Oni koji zastupaju ovaj argument – bilo da su većina u GIK-u, članovi i članice sudskih veća u Višem sudu u Beogradu ili aktivni učesnici na tzv. društvenoj mreži X, kao da u suštini ne mare mnogo za izborni proces, jer nijedan od tih postupaka ne štiti delotvorno izborno pravo tih ljudi, niti štite integritet našeg izbornog procesa.
Pravna borba protiv vetrenjača
Zato je pravna borba koju smo pokrenuli pred Višim sudom u Beogradu bila je usmerena na to da se ne dozvoli da na izborima učestvuju one liste za koje se utvrdi da su masovno zloupotrebile lične podatke građana i građanki (ili kojima su falsifikovane izjave birača bile podmetnute, jer i to je moguće). Izborno pravo građana (koje su i GIK i Viši sud dužni da štite) ne čini samo pravo da se kandidujemo i da biramo, već i da slobodno odlučujemo koju ćemo izbornu listu podržati. Čak i da su ovim ljudima lične karte ispale iz džepa, neko ih pokupio i odneo kod overitelja, to bi predstavljalo kršenje njihovih prava i ne bi smelo da prođe bez posledica u izbornom postupku.
Moram priznati da je ove godine postojao tračak nade da će kolege i koleginice iz viših sudova, pošto prvi put odlučuju o zaštiti izbornog prava, u ispitivanje ovih predmeta krenuti neopterećeni ranijom praksom Upravnog suda. Nije se desilo. Iz presuda Višeg suda kao da vrišti: Gledaj svoja posla i ne uključuj se previše.
Svojevremeno sam, kao istraživačica, analizirala sve odluke beogradskog GIK-a po prigovorima i sve odluke Upravnog suda po žalbama 2018. godine i zaključila da u našem pravnom sistemu nema delotvornog leka za zaštitu izbornog prava, a da se Upravni sud u presudnom broju slučajeva priklanja stavu izborne komisije (koja je u osnovi politički organ, jer njime dominira politička većina), često ne osvrćući se ni na jedan argument ili dokazni predlog iz podnete žalbe. I dosadašnje presude Višeg suda u Beogradu slede tu „dobru praksu”.
Iz rešenja GIK-a i presuda Višeg suda ne vidi se da li je ikome palo na pamet da, na primer, kontaktira opštinske uprave u kojima su navodno overavane izjave. Da proveri da li osoba navedena kao overitelj ili overiteljka i dalje radi u toj upravi ili da li i dalje radi na poslovima overe. Tako je, na kraju krajeva, postupila RIK, kada je od uprava Vranja i Novog Beograda saznala da potpisi nisu uopšte ili nisi u velikoj većini overavani za dve liste koje, konačno, nisu potvrđene. Zbog čega GIK nije sledio praksu RIK (iako obema komisijama dominira ista politička većina) za sada ostaje misterija.
Šta je Srbija protiv nasilja
OK, idemo dalje. Na glasačkom listiću u Beogradu ostaje 14 lista, ali ostaje činjenica da je neko te navodne izjave birača overio ili je overu falsifikovao, a neko je takve izjave uneo u zgradu izborne komisije. Kako god da okrenemo, neki ljudi su učinili krivična dela za koje su zaprećene kazne u proseku od tri do pet godina i koja neće zastareti do 17. decembra, a neće ni ubrzo nakon toga.
Srbija bez nasilja za mene je pre svega Srbija u kojoj postoje uslovi da svako ko je prekršio zakon za to i odgovara. Zato ne odustajem od podnošenja krivičnih prijava, prigovora, žalbi, pritužbi, šta god znam da napišem, ja ću napisati i podneti.
Pored svih pravnih pitanja ostaje da su izbori, na kraju krajeva, jedna utakmica. Pobeđuje onaj ko ima više golova, koševa, glasova. Ja verujem da je moguće osvojiti više glasova od SNS-a. I ono što ostaje jedino izvesno – jedini način da sačuvate svoj glas jeste da izađete na izbore, sami se potpišete pored svog imena u biračkom spisku, uzmete listić u svoje ruke, zaokružite i ubacite u kutiju.
Autorka je kandidatkinja za narodnu poslanicu i redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
