Intervju

Ivan Medenica: Mi junaci rada svog 2

Umetnička i društvena misija Birefa: Ivan Medenica

Foto: Tanjug

5. 7. 2022. / 20.13

Ivan Medenica: Mi junaci rada svog

„O problemima vezanim za uslove rada, prava radnike, nove oblike eksploatacije nedovoljno se govori i lokalno i globalno, sindikati su marginalizovani. Bitef je u tome pogledu opet avangarda“

U tradiciji Bitefa je da osim umetničke ima i društvenu misiju. Slogan "Mi junaci rada svog“ koji objedinjuje devet predstava glavnog programa ovogodišnjeg 56. Bitefa, sugeriše temu ovog trenutka: ekonomski problemi kao posledica pandemije i rata.

"Izabrali smo predstave koje tretiraju socijalne izazove u rasponu od bednog preživljavanja meksičkih fabričkih radnika na njihovom minimalcu, preko sudbine čuvara svetskih muzeja među kojima ima ljudi koji nisu našli posao u svojoj profesiji, do života u britanskom svratištu u kojem su protagonisti završili zbog gubitka stana, domovine ili posla“, kaže Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa.

Podseća da "ti problemi nastaju kao posledica pandemije i rata u Ukrajini, to već osećamo na svojoj koži, ali ne treba zaboraviti da oni imaju starije i dublje korene, da su rezultat metastaze neoliberalnog kapitalizma. Ne sugerišemo da je rad ’u fokusu današnjice’, ako se pod time misli da je ova problematika deo nekog globalnog diskursa. Naprotiv, o problemima vezanim za uslove rada, prava radnike, nove oblike eksploatacije nedovoljno se govori i lokalno i globalno, sindikati su marginalizovani. Bitef je u tome pogledu opet avangarda.“

Tokom pandemije pojavilo se mišljenje da kultura nije neophodna. Ivan Medenica kaže da je "odnos između umetničkog stvaralaštva i savremene, kapitalističke percepcije rada vrlo problematičan ako, recimo, imamo u vidu, podelu ne esencijalne i neesencijalne profesije koja se pojavila za vreme pandemije. Ona maligno sugeriše da se bez nekih profesija može, i da li treba da nas čudi što su među njima i one umetničke.“

S druge strane, dodaje Medenica, "neka razvijena društva su našla načine da u doba pandemije podrže sektor savremenog umetničkog stvaralaštva, posebno nezavisnu scenu koja je bila najugroženija. Bojim se da to u nas nije bio slučaj. Zato smo na Bitefu osetili veliku odgovornost da u godini kad nam je tematski fokus na radu, omogućimo uslove za rad i našim akterima nezavisne scene“, pa će zato ovogodišnji Bitef realizovati dve koprodukcije, najavljuje Ivan Medenica.

Jedna od njih je Svet bez žena, o položaju žena u srpskom teatru, autorski projekat spisateljica i performerki Maje Pelević i Olge Dimitrijević koje su, naglašava Medenica "poznate po beskompromisnom tretmanu društvenih problema“ i dodaje da je "rad na njoj još uvek u fazi istraživanja. Izvesno ćemo dobiti jedan dobar presek, mapu zastupljenosti žena u beogradskom pozorištu, možda i neke zanimljive argumente za ili protiv ovakvog vida političke korektnosti, a koja se ogleda i u zalaganju za polne kvote.“

Da ovaj društveni problem Bitef smatra bitnim, očito dokazuje produkcija pomenute predstave. "Takođe, u izboru predstava vodimo računa o zastupljenosti ženskih autora, tako da na 56. Bitefu, pored Maje i Olge imamo još rediteljki i spisateljica, kao što su vodeća slovenačka rediteljka najmlađe generacije Nina Rajić Kranjac, ili jedna od vodećih svetskih rediteljki, a koja je prvi put na Bitefu,  Britanka Kejti Mičel.“

Nije samo Mičel prvi put na Bitefu, već i svi drugi strani autori. Ako zanemarimo renome Bitefa koji se podrazumeva, u kontekstu činjenice da se Srbija trenutno u Evropi i svetu ne kotira najbolje, pitanje je – šta ih je privuklo? Ivan Medenica kaže da se "međunarodni renome Bitefa u tom pogledu ne može zanemariti, mislim da je upravo on glavni razlog što nismo imali, prilikom pozivanja trupa, nijedan problem zbog toga što je Bitef u državi koja nije uvela sankcije Rusiji. S druge strane, na 56. Bitefu organizujemo plenarni sastanak (s preko petsto učesnika) jedne od najvećih svetskih pozorišnih mreža, IETM, a njihov stav je po pitanju rata u Ukrajini nedvosmislen, tako da će to i u Beogradu biti komunicirano.“

"Ako mogu to ja da kažem, mislim da je poznato, i lokalno i u međunarodnim organizacijama, da i ja kao pojedinac ovaj sukob doživljavam kao agresiju Rusije i da je nedvosmisleno osuđujem.“

Ruska invazija je skrenula pažnju sveta na umetnike i kulturu Ukrajine. "Njih izvesno treba podržati i pomoći im da rade, u svojoj zemlji ili, ako to nije moguće, u emigraciji, ali to ne treba raditi senzacionalistički i po političkom diktatu, kao što je bilo na Eurosongu. Koncept, tema i gotovo ceo program 56. Bitefa bili su postavljeni pre nego što je rat u Ukrajini počeo, ali ćemo naći način, pre svega u okviru skupa IETM, da ovu temu jasno adresiramo.“

U političkoj svakodnevnici mržnje i destrukcije, gde je ljubav poražena strana, predstava Ljubav čuvenog engleskog reditelja Aleksandra Zeldina, deluje kao da je iz drugog filma. Ivan Medenica podseća da je ta predstava "bila hit na vodećim svetskim festivalima i u teatrima u kojima je gostovala“, i objašnjava da ona "ultrarealistički, skoro dokumentaristički tretira sudbine stanovnika svratišta za beskućnike, ali pokazuje da, i pored međusobnih sukoba i netrpeljivosti, oni i dalje imaju kapaciteta za empatiju i ljubav prema drugom.“

"U tom pogledu, Ljubav je slična i većini drugih predstava s 56. Bitefa: i pored mučne tematike, stvara osećaj topline, pa čak i nade, a ne besa, očaja i bezizlaznosti. Možda je to ono što pozorište može u ovakvim jezivim vremenima?“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu