Grad Beograd je prošle godine osnovao Sekretarijat za poljoprivredu, i time je gradska vlast valjda pomislila da je rešila sve probleme beogradskih poljoprivrednika. A zapravo ih nije ni dodirnula. Gradonačlenik Beograd Aleksandar Šapić se ni u jednom svom izlaganju pred odbornicima u Skupštini grada nije dotakao ove teme, kao da se niko na teritoriji grada ne bavi voćarstvom, ne seje žito ili ne gaji pčele.
Štaviše, ionako mala izdvajanja iz gradske kase za agrar, nakon rebalansa za 2022. godinu dodatno su smanjena i sada iznose 240 miliona dinara, ili svega 0,18 odsto budžeta. Većina ovog novca, čak četiri petine, predviđena je za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje. Međutim, grad čak ni ta sredstva poljoprivrednicima nije isplatio, to jest beogradski ratari, voćari i pčelari dobili su u prvih šest meseci 2022. samo 4 odsto planiranog iznosa, što znači da su ove godine praktično prepušteni sami sebi. Čak i da ostatak novca dobiju do kraja godine, šta uopšte da rade sa tim parama kad padne sneg? Poljoprivrednicima isplatu subvencija treba organizovati na početku godine, da mogu na vreme da planiraju setvu ili sadnju, da mogu da kupe seme, đubrivo ili gorivo.
Nema ni govora da Grad od preostalih para namenjenih agraru može da reši dugogodišnje i nagomilane probleme beogradskih poljoprivrednika i pomogne im da podignu produktivnost proizvodnje i postanu konkurentniji na tržištu. Beogradskim poljoprivrednicima su potrebni bolji atarski putevi, lakši plasman proizvoda na gradske pijace (čitaj: prvenstvo zakupa gradskih tezgi!), pomoć da konkurišu za finansijska sredstva, da se udružuju. Potrebno je da Grad prepozna i podrži žensko preduzetništvo u poljoprivredi, da ogroman ženski rad u poljoprivredi postane vidljiv.
Sa druge strane, mora se dugoročno pomoći onim ženama koje rade u poljoprivredi a nisu nosioci poljoprivrednihi gazdinstava, tako što će im se uplatiti minimalni iznosi penzionog osiguranja, da ostvare makar tu osnovnu sigurnost. Ništa od ovoga grad Beograd ne radi.
Oko 70 odsto teritorije Beograda čini poljoprivredno zemljište, u gradu ima preko 33.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i oko 400 poljoprivrednih preduzeća. Iako je glavni simbol poljoprivrede u gradu bio PKB, čija je značajna imovina 2018. u bescenje prodata, ona je očigledno mnogo više. Veća ulaganja u poljoprivredu ne bi samo omogućila da beogradski poljoprivrednici žive bolje, već i da svi mi u Beogradu na trpezi imamo jeftiniju, svežiju i zdraviju hranu.
Autor je odbornik u Skupštini grada Beograda iz Demokratske stranke, odbornička grupa BeDem
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
