Kolumna

Navigator

Gde ste bili kad je bio neko 2

OD ZVEZDE DRUŠTVENIH MREŽA DO BLOKADE: D. Tramp, bivši predsednik SAD

foto: ap photo

Gde ste bili kad je bio neko

Najveća društvena mreža na svetu formirala je Nadzorni savet kao višu instancu za proveru odluka da li je neki sadržaj trebalo zabraniti ili ne. Prošle nedelje savet je odlučivao o tome da li je trebalo zabraniti američkog predsednika i do kada, a odluka je spektakularno neizvesna

Sredinom 2016. godine, opijen svojom popularnošću, predsednički kandidat Donald Tramp izjavio je kako ga narod toliko podržava da bi mogao da ubije čoveka na Petoj aveniji u Njujorku i da prođe nekažnjeno. Samo pet godina i jedan predsednički mandat kasnije, isti taj Tramp ne može ono što može svako stariji od 12 godina ko šeta tom Petom avenijom ili bilo kuda u svetu – da otvori nalog na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu.

Istina je da tokom svog predsedničkog mandata, prvog, naglasio bi Tramp, on nije ubio ni izbliza onoliko ljudi (u ratovima po svetu) koliko njegovi prethodnici u Beloj kući, niti su mu ekonomski rezultati do pandemije bili rđavi, naprotiv. Ali, Trampa je ubila sopstvena "prejaka reč" koju je rasipao po društvenim medijima kao helikopterski novac. Oni kojima se zbog toga smučio za malo su nadvladali one koji su ga obožavali, pa je početkom januara ove godine morao da se iseli iz Bele kuće samo nekoliko sati pre nego što bi ga odatle izneli.

U trenucima dok je brojao poslednje dane i minute mandata, ali još uvek kao predsednik SAD i lider slobodnog sveta, Tramp nije mogao da se obrati nikome. Mediji su prestali da prenose njegove nastupe, a svi nalozi na društvenim medijima su mu suspendovani – na Tviteru, Fejsbuku i Instagramu, dok su internet provajderi odbili da hostuju Parler, desno orijentisani društveni medij na kojem je Tramp i dalje bio dobrodošao.

Za to ima i razloga i povoda. Razlog je njegovo sveukupno ponašanje na mrežama i u javnosti, praktično od početka kampanje u junu 2015. godine pa sve do 6. januara 2021, kada su njegove pristalice upale u najviše institucije SAD na Kapitol hilu. Društveni mediji su samo na tu kap čekali, budući da su mu nedeljama pre toga već blokirali objave i isticali upozorenja da je ono što predsednik govori neistina, ali ga nisu isključili. Iako su im mnogi ukazivali na to da je prekršio sva pravila koja su sami društveni mediji uspostavili i koja drugi korisnici moraju da poštuju. U Trampovom slučaju, godinama je kapalo u punu čašu i nikom ništa. Sve dok nije postalo jasno da bi mogao da izgubi izbore.

Gde ste bili kad je bio neko 3

foto: printscreen


RIJALITI ANALFABETA

Kao što je spasao mnogima život na Petoj aveniji, a mogao je, rekosmo, da ih ubije, Tramp je ulaskom u predsedničku kampanju 2015. spasao i američku politiku ili barem interesovanje javnosti za nju. U to vreme i demokrate i republikanci održavali su predizbore, "prajmarise", kako se to sada i u Srbiji popularno kaže, a to je prilično dosadna televizija. Posebno na samom početku, kada ima po više od dvadeset kandidata u svakoj partiji, obično podeljenih u dve debatne emisije sa po deset učesnika.

Takvim debatama očajnički je bio potreban neko da podigne gledanost, a ko bi to mogao bolje od biznismena i rijaliti zvezde, političkog analfabete koji bi da postane predsednik i Tramp tu nije razočarao. Debate u kojima je on učestvovao imale su rekordnu gledanost, a one bez njega izazivale su interesovanje kao ustajanje u 4 ujutru da gledate Denver kada ne igra Jokić. Na drugoj strani, kod demokrata, Hilari Klinton sigurno je krčila put ka nominaciji, a njene pristalice su se podsmevale Trampu i potajno se nadale da bi mogao da bude lako pobedivi protivkandidat, samo što je bilo blam da se ta želja javno iznese sem kao vic, i to baš glup.

Dok su se koplja lomila po televiziji, Trampu su saradnici predočili neverovatnu snagu društvenih medija kojima je i sam bio naklonjen kao sredstvu za direktnu komunikaciju. Ubrzo su njegova obraćanja na Tviteru postala hit, a ta mreža dobila je status glavne svetske političke pozornice. Isto je bilo i sa Fejsbukom i Instagramom; malo koji medij, klasičan ili društveni, nije bio zahvalan Trampu za posete koje im je generisao i društveni značaj koji im je doneo. Sve bi bilo fantastično, samo da nije pobedio.


NEKA TRAMP BUDE TRAMP

Da premotamo malo unapred – tokom prve dve godine mandata Tramp se naciji i svetu obično prvo obraća tvitovima, ne menjajući nimalo stil uprkos tome što obavlja najvažniji posao u državi. Njegovi komentari povremeno su bili nesnosni; rekosmo već, za manje bi bilo koga od nas ukinuli, kao što su i ukidali. Ali, ne može se ukinuti predsednik SAD tek tako, uprkos peticijama, primedbama, žalbama i akcijama korisnika.

Sredinom mandata, u novembru 2018, osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg, i sam, kažu, sklon političkim ambicijama, odlučio je da nešto uradi, budući da su primedbe zbog nečinjenja i skandal sa Kembridž analitikom zapretili da ugroze budućnost Fejsbuka i Zakerbergovu potencijalnu političku karijeru. U dogovoru sa bordom kompanije koju vodi, odlučili su da formiraju Nadzorni odbor ili savet.

To telo imalo bi 40 članova, uglednih političara, mirovnih aktivista, pravnika, profesora, novinara, intelektualaca iz celog sveta, pravilno raspoređenih po kontinentima i državama, čitaj tržištima. Bili bi nezavisni u odlučivanju iako ih kompanija bira i finansira njihov rad, a sedište borda je u Londonu.

Ideja je da odbor, to jest savet razmatra neke od odluka o skidanju sadržaja sa mreže, onih na koje se neko žali ili se proceni da nisu sasvim jasne sa pozicije pravila koja je Fejsbuk uspostavio. Savet bi se u tom slučaju sastao, proučio komentare koji su stigli, raspravio i glasao, a svoju odluku bi prosledio menadžmentu Fejsbuka koji može, ali nije u obavezi da je prihvati.

Način funkcionisanja je uobičajen za takva tela. Najpre se odabere pet članova saveta, s tim da je jedan obavezno iz regiona ili države gde se nalazi uzrok problema, oni prouče komentare i glasanjem dođu do predloga koji onda iznose pred ostale članove saveta. Potom ceo savet raspravlja i donosi konačnu odluku, ali budući da oni nisu nikakav sud časti ili nešto slično, već samo savet, tako i njihova odluka može biti u obliku saveta, nikako presude. Što će se ispostaviti vrlo bitnim kada dođemo do saveta i Trampa.


DVADESET "GNEVNIH" LJUDI

Ko je gledao američke filmove i serije sa suđenjima zna koliko je važno ko će biti u poroti. Sudeći po članovima saveta, Tramp, ali i drugi korisnici desne orijentacije, nemaju velike šanse za pomilovanje u tom društvu.

U savetu koji trenutno ima 20 članova su, recimo, Hale Torning-Šmid (bivša premijerka Danske), Alan Rasbridžer (legendardni urednik "Gardijana"), Majkl MekKonel (profesor prava na Stanfordu), Džamal Grin (profesor prava na Kolumbiji), još nekoliko pravnika i aktivista za ljudska prava iz Brazila, Kameruna, Indonezije, Pakistana, Indije, Jemena, Kenije, Tajvana, Gane, Kolumbije, uz bivšeg generalnog direktora izraelskog ministarstva pravde (takva je funkcija) i predsednice američkog PEN centra koja je zamenila Pamelu Karlan, profesorku prava sa Stanforda koja je ušla u Bajdenovu administraciju, te je morala da odstupi iz saveta. Nama je najbliži mađarski profesor prava Andraš Sađo, bivši dekan Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti.

Plan je da se savet proširi do punog sastava od 40 članova, a kandidature se podnose Fejsbuku i možete se prijaviti sami ili vas neko drugi može predložiti.

Savet je prvi put zasedao 21. januara ove godine i do sada je u tri navrata doneo ukupno deset odluka – šest puta su preinačili odluku kompanije, dvaput su je podržali, jedna odluka je nepoznata, a jedna neobična, i to baš ona o Trampu.

Recimo, podržali su odluku o uklanjanju posta u kome se Azeri nazivaju pogrdno na ruskom jeziku, preinačili su odluku o skidanju fotografije ženskih grudi (nedozvoljena golotinja) jer se radilo o kampanji za rak dojke u Brazilu; preinačili su i odluku Fejsbuka da skine post na francuskom gde se preporučuju određeni lekovi za kovid, koju je Fejsbuk ocenio kao opasno dezinformišuću, ali je savet procenio da se radi o lekovima koje svakako prepisuje lekar i ne mogu se nabaviti bez recepta.

Posebno je bio zanimljiv slučaj jedne objave ilustrovane slikom Jozefa Gebelsa, praćene citatom da je "bitka za osećanja i instikte javnosti važnija od bitke za istinu". Fejsbuk je objavu skinuo sa mreže ocenjujući da je to promocija nacizma, ali autor posta se žalio rekavši da je to, zapravo, njegov komentar na ponašanje Donalda Trampa. Savet je podržao njegov stav i preporučio Fejsbuku da vrati post. Senku na ovu odluku baca to što nema dokaza da je Gebels ikada izjavio nešto slično, mada analitičari kažu da se takav zaključak može izvući iz njegovog delovanja. Dodatno uputstvo saveta Fejsbuku nije bilo da se takav komentator bolje drži istine, već da jasno navede kako slika i citat ne predstavljaju podršku nacizmu. Kontekstom s Trampom niko se nije bavio.


SLUČAJ TRAMP

Upad demonstranata u Kongres bio je povod da se američkom predsedniku momentalno ukinu svi nalozi na neodređeno vreme. U tom trenutku on je imao dve nedelje do kraja mandata, dakle, jasno je bilo da će uskoro biti bivši, ali je ipak bio predsednik, sa onim koferčetom i dugmetom u njemu. Takva odluka je bila istorijska i različito tumačena.

Fejsbuk se odmah obratio svom Savetu, koji je zbog velikog broja komentara (čak 9000) tražio dodatno vreme za razmišljanje i ostavljeno je da se o svemu izjasne do 5. maja. Savet je većao tog dana i doneo odluku neobičnu čak i za telo koje još nije uspostavilo nikakve principe. Oni su, naime, podržali Fejsbukovu zabranu smatrajući da je ona na mestu, ali su odbili da se izjasne koliko bi zabrana trebalo da traje. Po njihovom mišljenju, Fejsbuk mora bolje da se zagleda u sopstvena pravila i sam odluči da li je zabrana vremenski ograničena ili trajna, budući da obe opcije postoje u propisima. Tek kada Fejsbuk to odluči, oni mogu da se izjasne šta misle o takvoj odluci. Galantno su Zakerbergu i društvu dali šest meseci da razmisle pa da se, eventualno, jave.

Sada je zanimljivo pratiti kako se odluka tumači u Americi. Liberalniji "Njujork tajms" citira obrazloženje Saveta, u kome se kaže da je Fejsbuk doneo nejasnu odluku i onda smislio da "uvali" Savetu da se na takvoj odluci opeče, ali mu je Savet uzvratio da firma mora da preuzme odgovornost. "Njujork tajms" to vidi kao pokušaj autosorsovanja, odnosno prebacivanja odgovornosti, zbog čega je firma i investirala 130 miliona dolara u Savet. Ali Savet to, svejedno, ne prihvata, i kako sad Fejsbuk da zbog toga kritikuje ljude od vrhunskog integriteta, koje su njegovi menadžeri lično i ručno birali.

Konzervativni, protrampovski "Njujork post" mnogo je ostrašćeniji. Oni ni u Fejsbuku ni u njegovom Savetu ne vide ništa dobro. Podsećaju da je glavni Fejsbukov čovek za međunarodnu komunikaciju bivši zamenik britanskog premijera i bivši lider Liberalnih demokrata Nik Kleg, koga opisuju kao političku propalicu i levičara. Pitaju se šta ima neki Britanac da odlučuje o američkoj politici i o predsedniku, pa još britanski Nik(ogović), i dodaju da liberal poput njega nikada ne bi sam preuzeo odgovornost za cenzuru, već je izmislio Savet u kome sede isti kao i on i koji su smislili da mu vrate loptu, i tako unedogled.

Komentator "Posta" primećuje da trećina Amerikanaca vesti saznaje preko Fejsbuka i na toj mreži održava kontakte sa prijateljima i rodbinom. Smatra apsurdnim da neka internacionalna grupa progresivnih levičara odlučuje o tome da li čovek koji je bio predsednik, i koji je dobio 74 miliona glasova američkih građana, ima pravo da se oglasi na najvažnijoj medijskoj platformi na svetu. Nijedna privatna kompanija ne sme da ima toliki uticaj na javni i politički govor, naročito ona koja ne može da sastavi izbalansiran savet, zaključuje "Post".


POGODNOSTI SIVE ZONE

I tu dolazimo do ključnih pitanja. Za razliku od drugih medija koji od države dobijaju dozvolu za emitovanje ili štampanje, Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama takva dozvola ne treba jer zvanično nisu mediji, već IT kompanije. S druge strane, njihova medijska moć veća je od one koju imaju svi klasični mediji u zbiru, dakle, mnogo uticaja i nimalo odgovornosti. Mnogi bi želeli da se društvenim medijima takođe uvede državna kontrola, što bi dramatično promenilo njihove poslovne modele te bi oni radije da se samoregulišu, otud ideja za formiranje Saveta.

Ali konzervativnim Amerikancima, a oni su većina i nisu svi za Trampa, ne sviđa se da tolika moć bude u privatnim rukama, bez ikakvog uticaja nekoga koga su građani birali, što se tamo smatra svetinjom. Kada na to dodamo da o tome šta će Amerikanci (i ostali svet) čitati i gledati odlučuje nekakvo strano telo, sastavljeno od liberalnih aktivista i sa sedištem u Londonu, ne zvuči kao da će ta priča kod tradicionalnih birača lako proći.

Kritičarima Saveta malu utehu možda donese to što ovo telo još nije popunjeno, nedostaje još 20 članova, dakle, biće ih dvostruko više nego danas. Možda će se među njima naći dovoljan broj konzervativnih Amerikanaca, a možda bude i neki patriotski orijentisan Rus ili Kinez. Teško, ali možda.

Do tada, a narednih šest meseci svakako, Tramp neće moći da se oglašava nigde, što je najveća usluga koju su Fejsbuk ili Tviter mogli da mu priušte.

Iz istog broja

Nuspojave

Zakon jednočlane države

Teofil Pančić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu