Komentar

Energetika: Nafta, gas i struja - šta ćemo na zimu? 2

Šta će biti sa Srbijom: predsednik Vučić u Aleksandrupolisu, u Grčkoj

Foto: AP

4. 5. 2022. / 9.47

Energetika: Nafta, gas i struja – šta ćemo na zimu?

Dok se Evropska unija sprema da uvede šesti “paket” sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, još uvek ostaje izvesno da će gas i dalje teći iz najveće zemlje sveta ka Evropi. Za naftu već nije izvesno. Srpski zvaničnici kažu da će naredna zima biti veoma teška, a ne kažu kako će taj problem da reše

Zajedno sa liderima Grčke, Bugarske, Severne Makedonije, te ambasadorom SAD u Grčkoj, kao i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, u utorak je i predsednik Srbije prisustvovao početku izgradnje terminala za utečnjeni prirodni gas (LNG) u Aleksandrupolisu, u Grčkoj.

“Sve evropske države moraju da sarađuju i suprotstave se ruskim ucenama u vezi sa prirodnim gasom”, rekao je grčki premijer Kirjakos Micotakis, dodajući da su nedavne ucene Moskve učinile ovu saradnju ne samo nužnom, već i hitnom.

Ova ceremonija usledila je nedelju dana nakon što je Rusija obustavila dotok prirodnog gasa Poljskoj i Bugarskoj, koje su odbile da gas plaćaju u ruskim rubljama.
Istog dana, u utorak, šef evropske diplomatije Žozep Borelj najavio je šesti paket EU sankcija protiv Rusije, koji bi, između ostalog, obuhvatio i embargo na rusku naftu.
Evropljani lakše mogu da se odreknu ruske nafte nego ruskog gasa, s obzirom da 26 odsto ukupnog uvoza nafte stiže iz Rusije, za razliku od gasa, gde se 40 odsto potreba Evrope za gasom pokriva iz Rusije.

Već se pominje i da bi zemlje poput Slovačke ili Mađarske, koje znatno više zavise od ruske nafte, mogle biti izuzete iz ovog paketa. Sa druge strane, Nemačka je saopštila da je od kraja februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, svela udeo ruske nafte u svojoj potrošnji sa 35 na 12 odsto.
Gde je tu Srbija?

Pomenuti terminal za LPG u Grčkoj bi trebalo da počne da radi krajem 2023. godine. Kapacitet će mu biti 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a to treba “razdeliti” na mnogo zainteresovanih. Poređenja radi, samo su potrebe Srbije u 2021. bile nešto ispod 2,5 milijardi kubnih metara gasa, od čega je 85 odsto došlo iz uvoza, tj. iz Rusije.

Srbija, odnosno NIS, nekako su “zaobiđeni” u petom paketu sankcija koje je EU uvela u martu, s obzirom da je Jadranski naftovod (JANAF) tada saopštio da više neće moći da šalje naftu ka NIS-u, zbog toga što je on u većinskom ruskom vlasništvu.

Srpski zvaničnici nemaju odgovore na logična pitanja – odakle će Srbija da nabavlja naftu ukoliko NIS “ne preživi” šesti paket sankcija; kažu da će naredna zima biti veoma teška, a ne kažu kako će taj problem da reše; nemaju jasan odgovor ni na pitanje gde će Srbija tražiti diversifikaciju energetskih izvora, odnosno, uvoz energenata a da to ne bude iz Rusije: toliku “rupu” u energentima nije moguće zapušiti za mnogo godina; ministarka Mihajlović pominje obnovljive izvore energije, ali to je em na (pre)dugom štapu, em nije rešenje za ovu vrstu problema; predsednik Vučić – kome, naravno, nije posao da se bavi (i) energetskim problemima – kaže da “država mora da ima naftu”, ali ne kaže kako i odakle.

Takođe, krajem 31. maja okončava se postojeći ugovor Srbije sa Rusijom o isporuci gasa (šest miliona kubnih metara dnevno) i treba potpisati novi, jer je jasno da energetski “zaokret” i smanjivanje energetske zavisnosti od Rusije nije moguće u narednih nekoliko godina. S obzirom na izuzetno visoke cene gasa, koje su bile na snazi i pre ruskog napada na Ukrajinu, ne deluje kao dobra opcija sada potpisivati dugoročni ugovor – to, naravno, pod pretpostavkom da cene gasa neće i dalje rasti.

Kakav god da se ugovor potpiše, jasno je da će Srbija ruski gas plaćati znatno skuplje nego do sada. Izvesno je i da će bar deo tog poskupljenja država prevaliti na Srbijagas. Sa druge strane, uprkos rekordnim cenama struje na tržištu, građani to nisu osetili na svojim računima za struju – iako ministarka Mihajlović najavljuje poskupljenje, i ovde je izvesno da se neće sav teret prebaciti na potrošače, odnosno da će i dalje cena struje biti socijalna a ne ekonomska kategorija.

Tako, uz višegodišnje uništavanje EPS-a i štetu od bar pola milijarde evra koje su napravile razne “miće”, zbog kojih je najveće preduzeće u zemlji bilo primorano da u ogromnim količinama uvozi struju po nezapamćenim cenama, i nakon poskupljenja EPS neće zarađivati od struje koju prodaje građanima, te će morati dodatno da se zadužuje. Pošto neće biti u stanju da sve te dugove i vrati, vrlo je verovatno da će i za EPS i za Srbijagas leđa podmetnuti država preuzimajući te dugove na sebe. A njih će vraćati – građani, te će se još jednom potvrditi ona stara o (ne)plaćanju na mostu i na ćupriji.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu