Ne mogu biti drugačiji: Dobrica Veselinović, rođen 1981, Ne da(vi)mo Beograd, zeleno-levi aktivista, povezuju ga sa žutom patkom; Vladeta Janković, rođen 1940, Demokratska stranka Srbije, nacionalno konzervativan profesor i političar, povezuju ga sa Vojislavom Koštunicom.
A opet: obojica su obrazovani, pristojni, lepo vaspitani ljudi, odmereni u komunikaciji i hoće isto – da Beograd otrgnu neukoj kliki sa očito nakaradnim estetskim nazorima koja radi u interesu investitora i vrate ga Beograđanima.
Na Beogradskim izborima se ne rešava sudbina Kosova ili da li će Srbija nastaviti evroatlatnskim ili pravoslavnoruskim putem, već da li će se na beogradskom vodoizvorištu u Makišu graditi gigantski stambeno-poslovni kompleks, ili neće; da li će se Beogradu vratiti cetralna železnička stanica, ili neće; da li će se i autobuska stanica premestiti negde ko zna gde da ne smeta rezidentima Beograda na vodi, ili neće; da li će se iz istog razloga ukloniti Stari most, ili neće; da li će se na Kalemegdan nakačiti gondola, ili neće…
Na izborima 3. aprila Beograđani odlučuju da li će u njihovom gradu niknuti još koji Beograd na vodi, da li će se u bloku 70A zelene površine popunjavati kvadratima za prodaju, da li će se unerediti zaštićena urbanističko-arhitektonska celina Cerak Vinogradi, da li će se srušiti Sportski centar Vračar, da li će se u Smiljanićevoj porušiti zgrade u nizu koje odišu duhom Beograda s početka 20. veka, kao što je to učinjeno u Mišarskoj, ili neće…
Bez obzira na sve razlike, i Dobrica Veselinović i Vladeta Janković će se na izborima obraćati istim stanovnicima Beograda, onima koji uprkos svim ružičastim bombama vide sve što im vređa zdrav razum: metro linije od nikuda ka nigde, neshvatljivo duge rekonstrukcije ulica, prikrivanje ugovora sa investitorima i računa za trošenje budžetskog novca, Gorana Vesića na TikToku…
Spisak tehničko-urbanistički-estetski spornih građevinskih poduhvata u Beogradu je podugačak, ali sve te priče mogu da se svedu na priču o Savskom amfiteatru koja simbolizuje sve što se pod vlašću Srpske napredne stranke dešava u gradu. Beograd na vodi će ostati, tu gde jeste, zanavek i za nauk, a Beograđani s pravom glasa će glasati za povratak železničke stanice gde joj je mesto i premeštanje spomenika Stefanu Nemanji, jer mu tu zbog njegovih gabarita mesto nije. Glasaće i za to da li žele konačno da saznaju koliko ih je koštao. Svaki deo Beograda ima neku sličnu, samo manje gabaritnu priču.
Za nadati se je da će Dobrica Veselinović i Vladeta Janković kampanju voditi, kako su je najavili: za ono u šta veruju, a ne jedan protiv drugoga. Profesor Janković je u svom prvom obraćanju kao kandidat za gradonačelnika Beograda ispred Ujedinjene Srbije to i najavio rekavši da će „svaki uspeh opozicionih partnera biti i naš uspeh“, da oni „nisu protivnici, nego saveznici“ i da će, ako budu uspeli da osvoje većinu, zajedno činiti sve da se u Beogradu popravi što je vlast SNS-a uništla.
U atmosferi opšteg glođanja i griženja učinili bi mnogo ne samo za Beograd, već i za Srbiju, kada bi stali pred kamere, rukovali se i rekli: neka bolji pobedi, drugi će ga podržati. Ako to budu učinili, upravo zbog svoje različitosti, zajedno imaju veliku šansu da privuku dovoljan broj glasača da se vlast u Beogradu promeni.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
