Kolumna

23. 5. 2001. / 19.30

Dar

Dar 1

Da nije patetično novac od nagrade poklanjala ocu i majci, bio bih potpuno na strani Bojane Lekić. Dobročinstvo, a posebno prema roditeljima, stvar je privatnosti. Javni gest sugerisao je prezrenje prema "Karićevim parama", pa, ako je već tako, uputnije je bilo odreći se novčanog iznosa nagrade u korist budžetske pozicije na koju će se uplaćivati sredstva po osnovu oporezovanog ekstraprofita. Ne vidim ništa loše u tome što je žiri Karić fondacije nagradio troje dobrih novinara, a sve potom, uključujući suze i nedužne roditelje, svedoči o teškoćama da se u novom dobu neke stvari politički i moralno ispravno artikulišu. Razdor je stigao i do ozbiljne institucije kakva je Radio-televizija B92; Lekićeva je dala otkaz, a Veran Matić saopštenje, i sada će razni moralizatori, najčešće dogmatskog usmerenja, iza koga često provejava puka zavist, imati čime da ispiraju usta u formi "ličnog stava" gadeći i nedužne, barem kada je reč o ovoj nagradi. Posle 5. oktobra srpska stvarnost, uključujući tu i suptilna moralna pitanja, mnogo je složenija nego pre tog mitskog datuma. Kada je Karić prvi put dodeljivao neke nagrade iz lože se pokroviteljski smeškala Mira Marković. Sada je sa tribine plakala Bojana Lekić. Ja u tome vidim veliku i dobru promenu. Bogoljub&comp. pokušavaju da smanje gubitak, a svi drugi trebalo bi da su na dobitku.

Iz istog broja

Zona sumraka

Neko je oklevetao rat

Ljuba Živkov

Nuspojave

Ljudski gubici

Teofil Pančić

Blagajnička posla

Stojan Cerović

Navigator

Veb tablica

Zoran Stanojević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu