Kolumna

Zoom

Dačić, Vučić, Dinkić – Troskok s motkom 1

foto: v. anđić

31. 1. 2013. / 2.46

Dačić, Vučić, Dinkić – Troskok s motkom

Samo je pitanje dana kada će naoko idilični politički odnosi biti narušeni i kada će iza paravana saglasja nahrupiti ogoljen partijski interes. U danima koji slede sve više će probijati izborno pozicioniranje glavnih aktera, a posebno tri stranke koje su kostur ove vlade

Atletska disciplina iz naslova ovog teksta ne postoji. Motkom se skače uvis. Ali ovde je u jeku takmičenje u tome ko će dobaciti dalje, a visine, u smislu uzornog ponašanja, poštovanja moralnih i drugih boljih vrednosti, kao da su prepuštene dokonima koji se ne bave teškim političkim radom.

To bi napisao neki ostrašćeni kritičar ove vlade, ali mene je strast odavno napustila i rekao bih da je ova vlada mnogo bolja nego što sam mislio da će biti, ali i manje dobra nego što tvrde obožavaoci Aleksandra Vučića, koji niču iz svakog kamena i porede ga čas s Putinom, čas sa Zoranom Đinđićem.

Gledam i slušam ozbiljne ljude kako se presamićuju pred Aleksandrom Velikim. Kad to radi Dragan Đilas, još i razumem neku političku logiku, ali kad to rade viđeni dojučerašnji "drugosrbijanci", uključujući tu i jednu od perjanica u liku Vesne Pešić, ne vidim drugu logiku nego potrebu da opravdaju tvrd politički stav iz predizbornih dana.

Ona je tu skoro napisala: "Vođstvo Borisa Tadića nije komuniciralo s vremenom u kome živimo, niti je on shvatao šta je realnost poražene i ekonomski propale Srbije. Nerad, korupcija i čekanje da nam se Evropa smiluje dok varamo na kartama, spada u prošla vremena. Svako ko je to pažljivo gledao morao je da se osvesti i trgne iz letargije nekakve isprazne marketinške politike. Građani su to prvi učinili i odigrali glavnu ulogu smenjivanjem prethodne vlasti. Tako smo se pomerili s mrtve tačke. Kada se koprena sklonila, postalo je više nego jasno da živimo u katastrofi, da neprekidno padamo i dalje nazadujemo. Srbija se našla na evropskom dnu; poražena i ružnog lica. Dodirivanjem dna, koje ipak postoji, nova vlada je shvatila da postoji onaj važan spisak, krenula je od njega, počela da radi po njemu, pa i da ga inovira u pozitivnom pravcu. Ono što je najvažnije je da je pao dogovor da se Kosovo tretira kao realnost, jer je ono uslov svih uslova za izvlačenje iz katastrofe. Kosovo i postaje naša realnost umesto mitologije i zavetnih misli koje Srbiju muče već vekovima. Napravljena je i nekakva podela rada: Vučić je priznao da je Srbija primila pismo iz EU sa spiskom o 24 sumnjive privatizacije i krenuo u neizvesnu borbu protiv korupcije koja nam je zapisana na mapi puta. Dačiću je pripala kosovska agenda koju on i vešto i energično sprovodi, a Dinkiću je pao u šake najteži zadatak – privreda. Čini mi se da se i on trudi, da shvata da mu je to poslednja šansa. Teško je i zamisliti, a kamoli ostvariti da Srbija krene u razvoj, da počne da napreduje. Utisak je da je Dinkić suviše impresioniran time kako smo lepo živeli za vreme Tita – od pozajmljivanja. A to je bilo i prošlo."

Tačno je: troskokaška pravila, u našem aktuelnom slučaju, posle zaleta koji traje već šest meseci, predviđaju ovaj redosled: odskok, ili borba protiv korupcije, drugi korak, to su vam Dinkićevi manevri u sferi preživljavanja, i treći segment, prizemljenje – to mu dođe status Kosova.

Ima, zbilja, onih kojima sve izgleda idilično. Srpska politička klasa sve držeći se za ruke, odskočila je u sva tri pravca. Ali, i pre nego što je doskočila, gotovo u vazduhu, uspela je da se posvađa i rekao bih da tom akrobacijom ugrožava i daljinu prvog skoka.

Jer, kako to uvek biva, stepen njihove uzajamne netrpeljivosti i udaranja motkom po glavi protivnika neće blagotvorno delovati na poslove koje su preuzeli na sebe, ma koliko im strani faktor duvao u leđa sve očekujući od ove vlade da im s grbače i budžeta skine Kosovo.

Racionalni politički analitičari, a to su oni koji više misle glavom nego stomakom, oni kojima istorija služi za pouke više nego što im političke poruke služe za konstruisanje istorije, skeptični su prema dnevnopolitičkom licitiranju u tabloidnom maniru: od toga kad će Šarić biti uhapšen do pitanja da li će biti vanrednih izbora.

Samo je pitanje dana kada će naoko idilični politički odnosi biti narušeni i kada će iza paravana saglasja nahrupiti ogoljen partijski interes. U danima koji slede sve više će probijati izborno pozicioniranje glavnih aktera, a posebno tri stranke koje su kostur ove vlade.

Od ponašanja njihovih čelnika zavisiće dužina troskoka. Kako su krenuli, nije nemoguće da se uzajamno sapletu već na temi korupcije.

Iz istog broja

Moj muški život

Zabušavanje

Miloš Vasić

Nuspojave

Makrostrategija i mikroživot

Teofil Pančić

Lisica i ždral

Hvalisavi tenor

Ljubomir Živkov

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu