Foto: AP Photo/Michele Tantussi, pool
Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
„Vreme je da se prevaziđu regionalni sukobi, koji vas već dugo drže podeljenim, a proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije mora biti ubrzan“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na otvaranju Samita u okviru Berlinskog procesa, te da Evropa, to jest Evropska unija, „nije potpuna“ bez šest zemalja Zapadnog Balkana.
Dvadeset i sedam godina nakon prestanka rata u Hrvatskoj i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 23 godine posle NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore i gotovo 15 godina od proglašenja nezavisnoti Kosova, slične poruke zapadnih političara se uvek nanovo upućuju liderima Zapadnog Balkana.
Dijalog u znaku pobune
Pošto je trenutno u fokusu odnos između Beograda i Prištine, Šolc je, pored zahteva za ubrzanjem kosovsko-srpskog dijaloga, apelovao da razgovori, tako ubrzani, daju konkretne rezultate, prenose albanski mediji.
A što se zaista konkretnih stvari tiče, trenutno kosovski policajci srpske nacionalnosti odbijaju da izvrše naređenje svojih pretpostavljenih u Prištini, već slušaju direktive iz Beograda, pa neće da učestvuju u prisilnoj preregistraciji vozila u vlasništvu kosovskih Srba na tablice sa oznakom „Republika Kosovo“. Bez političkih filtera to bi moglo da se nazove pobunom, koja (još uvek) nije oružana.
Ko to tamo hoće u EU
Berlinski proces će, rekao je dalje Šolc, ,,unaprediti integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, jer „zajedno štitimo evropske vrednosti“.
Ako su „evropske vrednosti“ neuvođenje sankcija Rusiji, vlast u rukama jednog čoveka, partijska država, kontrola državnih institucija i većine medija, koje naprednjačka vlast već 10 godina brani kao svoje bogomdane vrednosti, onda „evropske vrednosti“ revnosno štiti i Srbija.
I dalje, rečima kancelara Nemačke: šest zemalja Zapadnog Balkana pripada slobodnoj i nezavisnoj evropskoj demokratiji, pa je njihovo članstvo u interesu EU.
Od tih šest zemalja koje pripadaju „slobodnoj i nezavisnoj evropskoj demokratiji“ Srbija je, po svakoj mogućoj definiciji, autokratija sa nerešenim granicama, Bosna i Hercegovina je još uvek međunarodni protektorat pa i kao takva nefunkcionalna država, u Crnoj Gori vlada konstantna politička kriza, Makedonija je zbog Grčke morala da promeni ime u Severna, a Bugarska osporava postojanje makedonske nacije i jezika, Albanija ima Edija Ramu. Šesta država je, sa stanovišta Nemačke, Kosovo: zemlja čiju nezavisnost nije priznalo 5 članica EU i koja nije članica Ujedinjenih nacija.
Da ovom prilikom ne spominjemo ekonomska, socijalna i pitanja ekoloških standarda.
Rekao je Šolc, na otvaranju ovogodišnjeg samita zapadnobalkanskih lidera, drugim rečima isto što se kao lajtmotiv u EU decenijama ponavlja u kontekstu Zapadnog Balkana, da je „naša dužnost“ da obećanje evropske budućnosti „pretvorimo u stvarnost“.
Da bi se ta lepa želja ispunila, potrebno je, dakako, da se prvo famozni lideri Zapadnog Balkana, ko god da bili, zarad sprovođenja u delo evropskih vrednosti odreknu dobrog dela svojih poluga moći, pa da onda počnu da ubeđuju svoje građane da je članstvo u EU u njihovom najboljem interesu. Ili da ih, te i takve lidere, građani koji žele da budu punopravni žitelji Evropske unije, skinu sa vlasti.
U slučaju Srbije članstvo u EU bi pride značilo da prizna nezavisnost Kosova.
Pa da odavde krenemo dalje u priču o „evropskoj budućnosti“ Zapadnog Balkana.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić ih pred svoj put za Brisel poziva da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
