Dodatno

Gabriel Dina, generalni direktor Merck, Sharp & Dohme

Zdravstveni sistem u rastućoj ekonomiji

Podstaknuta od strane Američke privredne komore, Srbija korača krupnim koracima, ali njen sistem zdravstvene zaštite izmučen ograničenim resursima i neefikasnošću mogao bi se znatno poboljšati kad bi se državni i privatni sektori udružili u korist (za dobrobit) pacijenata

Piše:  

Za svaku kompaniju koja se razvija i ima ambicije da se širi, Srbija je definitivno zemlja u koju treba da ulažu. Uprkos ogromnim ekonomskim, političkim i društvenim izazovima koji su posledica novije istorije i aktuelne svetske ekonomske krize, oporavak Srbije je impresivan. Ne začuđuje što su se veliki, značajni investitori i vodeće svetske kompanije, privučeni potencijalom srpskog tržišta, pojavili i učvrstili svoje prisustvo tokom prethodnih deset godina. Iako jaz u lakoći poslovanja ostaje prilično velik u odnosu na evropski prosek, ohrabruje činjenica da je u brzini prevazilaženja tog jaza u prethodnih pet godina Srbija nadmašila mnoge susedne države (uključujući i neke članice Evropske unije). Svedoci smo ogromnih reformi iza kojih stoji jaka politička volja, a ohrabruju i najnoviji ekonomski pokazatelji. Ekonomska konkurentnost Srbije potpomognuta je niskim, jedinstvenim poreskim stopama, relativno fleksibilnim propisima o zapošljavanju i kvalifikovanom radnom snagom. Ovo su sve osnovi za podsticanje preduzetničke aktivnosti. Kao što renomirani ekonomski izveštaji pokazuju, ako Srbija može brzo da napreduje usvajajući nove zakonske i regulatorne okvire, i smanjujući teret birokratije i korupcije, ovo bi moglo da poveća poverenje investitora i Srbija bi mogla da privuče još investicija. Iako strah od recesije koja usledi (nakon što BDP) nakon pozitivnog rasta (u jednom ili dva kvartala ponovno sklizne u negativno), nestabilnost tržišta i nesigurna ekonomska politika mogu odvratiti mnoge strane investitore, dalja poboljšanja u državnoj upravi i upravljanje javnim dugom mogu povećati poverenje u Srbiju kao u državu u koju treba ulagati.


Rešavanje izazova

Tokom prethodnih godina, veći nivo komunikacije i dijaloga između Vlade i privatnog sektora doveo je do brojnih inicijativa koje su smanjile prepreke u poslovanju u Srbiji. Iako daleko od toga da je u potpunosti primenjena (implementirana), giljotina propisa je jedan takav pozitivan primer. Privatni sektor podržava napore Vlade, a Vlada je otvorena za povratne informacije i potencijalna rešenja problema. Ovaj pozitivan trend samo može znatnije povećati vrednost i podstaći napore da se rešavaju izazovi na efikasniji način. Za razliku od državnog sektora, očekivanja investitora se uvek povećavaju, a tolerancija prema lošim rezultatima se smanjuje. Sve veći pritisak primorava preduzeća i menadžere da stalno menjaju način poslovanja i uvode nove ideje sa ciljem da povećaju efikasno korišćenje dostupnih resursa, uključujući i upravljanje učinkom, change management i lean način upravljanja. Mnogi od tih procesa ne samo da su primenljivi već su i neophodni da se poveća učinak sve manje državne administracije. U stvari, ovo je ključna determinanta ekonomske konkurentnosti i preduslov da se odgovori na sve veća očekivanja javnosti.


Kontrola zdravstvenog stanja države

Posmatrajući zdravstveni sistem kao ogledalo stanja privrede i države, nijedna država nije postigla održivi ekonomski razvoj bez ulaganja u zdravlje svojih građana. Kada odlučuju gde će da ulože svoj novac, investitori, pored faktora koje istražuju na lokalnom nivou, kontrolišu i "zdravstveno stanje (zdravlje)" zdravstvenog sistema. Ne samo da je dobro zdravlje univerzalna ljudska vrednost već igra i suštinsku ulogu u ekonomskom sektoru. Trenutno, Srbija ulaže značajan deo svog nacionalnog bogatstva u zdravstvo, u skladu sa očekivanjima javnosti. U smislu apsolutne vrednosti, ove brojke su još uvek samo delić onoga što razvijene zemlje ulažu u zdravstvo. To je posledica još uvek male privrede u razvoju od koje se očekuje da se vrati na model rasta postignut pre 2009. Kao što je slučaj sa mnogim zdravstvenim sistemima u Evropi, Srbija je suočena sa pritiscima sve veće potrošnje u zdravstvu zbog starenja stanovništva, manjka kapitalnih investicija i izdataka za nove tehnologije. Zahtevi za investicijama u budućnosti i povećanje troškova zdravstvene nege pogoršavaju fiskalne pritiske sa kojima se sistem već suočava kao posledica svetske ekonomske krize i pada srpske privrede posle 2009. Usred tih pritisaka, svedočanstvo svom sveobuhvatnom cilju da podrži neophodne reforme, Američka privredna komora imenovala je početkom 2009. članove svoje prve Radne grupe za zdravstvenu negu koja je početkom ove godine prerasla u potpuno operativni radni odbor. Odbor za zdravstvenu negu spaja davaoce zdravstvenih usluga, privatne osiguravače, proizvođače medicinskih uređaja, farmaceutske kompanije, advokatske kancelarije i medijske kuće. Ovo je priznanje važnosti koje Američka privredna komora i njeni članovi pridaju zdravstvu kao poslodavci, kompanije u oblasti zdravstvene zaštite i oni koji plaćaju doprinose zdravstvene zaštite. Od tada, veliki broj ideja i predloga projekata prosleđeno je državnim agencijama kao doprinos odgovoru na akutnu krizu sistema i hitne reforme.


Neefikasna kontrola troškova

Oslanjajući se na iskustva drugih država, brojne inicijative su sada predložene relevantnim državnim agencijama. Najpre, kao i u drugim državama, srpski zdravstveni sistem je izmučen neefikasnošću i rasipanjem. Povećana transparentnost i proceduralna jednakost prema onima koji pružaju medicinske usluge i dobavljača medicinske robe, brzo mogu da smanje rasipanje novca poreskih obveznika i maksimalno povećaju vrednost dinara u zdravstvu. RZZO i MOH su se nedavno dogovorili da prenesu u lokalne propise odredbe evropske Direktive o transparentnosti koje regulišu mere koje se odnose na cene i naknade za lekove. Tokom prošle godine, odnosi između farmaceutskih kompanija i zaposlenih u zdravstvu bili su predmet novih propisa koji postavljaju standarde transparentnosti i šta je prihvatljivo kada je u pitanju interakcija između ova dva sektora. Jasna definicija paketa garantovanih zdravstvenih usluga koje obezbeđuje obavezno državno osiguranje, osiguraće optimalno finansijsko planiranje i time smanjiti krizu likvidnosti u sistemu. Pošto se dodatni finansijski resursi teško mogu mobilisati, uvođenje dodatnog privatnog osiguranja ima potencijal da obezbedi resurse potrebne da se poveća odziv zdravstvenog sistema a istovremeno smanji neformalno plaćanje. Ovo drugo je značajan uzrok nezadovoljstva javnosti. Kada je u pitanju plaćanje zdravstvenih usluga, inovativni mehanizmi nagrađivanja onih koji pružaju zdrvstvene usluge u skladu sa unapred utvrđenim standardima učinka mogu da povećaju vrednost svakog uloženog dinara.

Istorija zdravstvenog sistema u Srbiji, kao i iskustva drugih država, pokazuje da je kontrola troškova jedino putem proizvoljne kontrole neefikasna i suboptimalna. Srbija trenutno troši znatno više na stare lekove od bogatijih članica EU, a ostavlja malo prostora za novije, inovativne efikasnije i isplative lekove. Inovativni lekovi i usluge kada obezbeđuju demonstriranu korist, imaju potencijal ne samo da spasavaju živote i smanjuju pojavu bolesti već i znatno smanjuju troškove povezane sa boravkom u bolnici, korišćenjem drugih zdravstvenih usluga i gubitkom produktivnosti. Nažalost, mnogi siromašni pacijenti u Srbiji nemaju pristup lekovima ili dobijaju sa znatnim zakašnjenjem lekove za teške bolesti ili bolesti opasne po život koji su već dostupni u Americi ili Evropskoj uniji. Rokovi za registraciju novih inovativnih lekova u Srbiji često se bespotrebno produžavaju, čime se nanosi šteta pacijentima kojima bi lekovi mogli da pomognu.

Za zdravstvenu industriju i zdravstvene vlasti put napred može biti jeftiniji i sa manje rupa ako pokažemo iskrenu brigu i posvećenost da interes pacijenta bude ispred svega. Jedan od načina da se ovo postigne jeste da se više razmišlja o onima kojima je pomoć najpotrebnija i da se više uključi u programe korporativne društvene odgovornosti koji pored trenutne koristi za pacijenta mogu i da popune prazninu u verodostojnosti i poverenju između državnih zdravstvenih vlasti i privatnog sektora. Takođe, zajednički napori da se popuni etička praznina u oba sektora i interakcija između njih mogu povećati poverenje javnog mnjenja i u državni i u privatni sektor.

Partner Vlade

Američka privredna komora pružila je ogromnu podršku u pokretanju promena u srpskom poslovnom okruženju tokom prethodnih 10 godina, i Merk je siguran da će nastaviti da poboljšava do sada postignute rezultate. Značajno je da Američka privredna komora prerasta u priznatog i konstruktivnog partnera Vlade, istovremeno povezujući preduzeća da postigne zajednički cilj – bezbedno i predvidljivo poslovno i pravno okruženje za postizanje dinamičnih uslova na tržištu i siguran ekonomski rast.

Iz istog broja

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora, Banca Intesa

Izazovi pred nama zahtevaju promišljenost

 

Zoran Petrović, zamenik predsednika izvršnog odbora, Raiffeisen banka

Nesigurnost na tržištu državnog duga u Evropi umanjuje naš ekonomski rast

 

Intervju – Paul Riley, generalni direktor kompanije »Philip Morris«
u Srbiji

Uprkos poteškoćama, Srbija ima snage, znanja i kapaciteta da izgradi svetlu budućnost

 

Intervju – Gustavo Navarro, generalni direktor, Holcim (Srbija)

Holcim pronalazi i profit i svoju društvenu ulogu

 

Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji

Decenija postojanja Američke privredne komore u Srbiji

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu