Dodatno

 

Vesti 2

Vesti

Piše:  

Grožđe štiti od raka kože

Nova studija naučnika iz Španije pokazala je da sastojci kojih ima u grožđu štite telesne ćelije od ultraljubičastog zračenja, glavnog uzročnika raka kože. Ultraljubičasto zračenje može prouzrokovati rak kože tako što povećava količinu štetnih molekula u koži. Naučnici sa Univerziteta u Barseloni otkrili su da flavonoidi (antioksidansi rastvorljivi u vodi) iz grožđa mogu sprečiti ovaj proces. Oni smatraju da je ova studija veoma pozitivna, jer se putem nje mogu napraviti preparati za zaštitu kože od sunca. Biohemičarka sa Univerziteta u Barseloni, Marta Kaskante, smatra da su ovo ohrabrujući rezultati i da bi ih trebalo razmotriti. "Ovim putem mogu se napraviti novi preparati za zaštitu kože od UV zračenja", dodala je Kaskante.


Nesanica muči obolele od kancera

Više od polovine obolelih od raka pati od nesanice tokom lečenja, a za neke od njih ona se produžava i mesecima kasnije, ukazuje kanadska studija Centra za istraživanje raka pri Univerzitetu Laval. Do ovakvog zaključka se došlo na osnovu anketiranja više od 1000 pacijenata koji su zbog raka bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji. Njima je postavljeno pitanje da li su imali problema da zaspe ili da održe san, prenosi Rojters. Pacijenti su bili starosti od 23 do 79 godina i kod većine je u pitanju bio kancer u ranoj fazi. Tokom tretmana 59 odsto njih je prijavilo simptome insomnije. Kod polovine njih se čak razvio tzv. "sindrom insomnije", stanje u kojem je na primer tokom tri noći nedeljno potrebno bar sat i po da se zaspi. Ovaj procenat je tri puta veći nego u opštoj populaciji. Posle godinu i po dana kod čak 38 odsto ispitanika još uvek su postojali simptomi insomnije. Poruka kanadskog tima obolelima od raka je da budu svesni važnosti sna i da se ne snebivaju da svom lekaru prijave probleme sa snom pre nego što oni postanu još ozbiljniji. Medicina, inače, tom problemu tek od pre desetak godina poklanja dužnu pažnju, što se povezuje sa činjenicom da oboleli od raka sve duže žive. Tim istraživača s Univerziteta Kalifornije testirao je efikasnost joge kao leka za umor obolelih od raka, dok je taj-či gimnastika isprobana kao sredstvo protiv nesanice. Stručnjaci ističu da bi i kod obolelih od raka od pomoći protiv nesanice mogla da bude i bihevioralna terapija, koja se inače koristi kod osoba koje imaju ovaj problem.


Rak debelog creva češći kod pušača

Osobe koje puše imaju veći rizik od oboljevanja od raka debelog creva i veći rizik od smrti od ove bolesti nego nepušači. Kod pušača su 20 odsto veći izgledi za oboljevanje od raka debelog creva. Procenjuje se da će od ove bolesti u SAD u nekoj fazi života oboleti oko pet odsto odraslih osoba. Američki naučnici iz Istraživačkog centra "Fred Hačinson" su izračunali da je kod pušača prosečno 30 odsto veći rizik od smrti od raka debelog creva u odnosu na nepušače. Uz to, pušači oboleli od ove bolesti imali su i 50 odsto veće izglede za smrt od bilo kog uzroka. Kod osoba koje su prestale da puše rizik od smrti bio je manji nego kod pušača, ali i dalje veći nego kod onih koji nikad nisu pušili. Novi su rezultati prikupljeni od 2264 pacijenta kojima je rak debelog creva dijagnostikovan između 1998. i 2007. godine.


Visoke žene, oprez

Prema najnovijim rezultatima ispitivanja istraživača sa Univerziteta Oksford, žene višeg rasta češće su izložene riziku da obole od deset vrsta raka. U istraživanju se navodi da je za žene na svakih deset centimetara visine iznad 1,5 metara 16 odsto veći rizik da obole od raka. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 1,3 miliona žena srednjih godina, u periodu od 1996. do 2006. godine, a naučnici ovu pojavu objašnjavaju mogućnošću da hormoni koji kontrolišu rast takođe mogu uticati na pojavu tumora. Iz britanskog Instituta za istraživanje raka saopšteno je da visoki ljudi ne treba da se uzbuđuju zbog rezultata ispitivanja. Sa visinom je povezano deset vrsta raka debelog creva, rektalni, maligni melanomi, dojke, materice, jajnika, bubrega, limfni, nehodžkinsovih limfoma i leukemija. Iako su istraživanjem bile obuhvaćene samo žene, istraživači navode da se veza između visine i raka pojavljuje i kod muškaraca. Oni koji su u najvišoj grupi, sa 179 centimetara, imaju 37 odsto veće šanse za razvoj tumora od onih iz najniže skupine, ispod 1,5 metara. Procenjuje se da se u 20. veku u Evropi prosečna visina svake decenije povećavala za jedan centimetar.

Iz istog broja

Intervju – Prim. dr Davorin Radosavljević, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Kako testiramo lekove

 

Vreme zdravlja (10)

Rak nova biološka vrsta?

J. Lazić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu