Dodatno

Intervju – Slobodan Vasilić, izvršni direktor Neoplante

1. 4. 2015. / 19.36

Uloga države ključna za domaće stočarstvo

"Investicije u prateću infrastrukturu i unapređenje energetske efikasnosti dodatno su poboljšali naše poslovanje. To pokazuje i činjenica da smo 2014. u odnosu na 2010. godinu udvostručili proizvodnju, dok su troškovi energije ostali na istom nivou"

Piše:  

"Godina za nama bila je ekonomski vrlo turbulentna", kaže u razgovoru za "Vreme" Slobodan Vasilić, izvršni direktor Neoplante o poslovnim rezultatima u 2014, i planovima za 2015. godinu. "To pokazuje i nastavak pada kupovne moći, koji je za posledicu imao i pad tržišta mesnih prerađevina za više od sedam odsto u poređenju sa 2013. godinom. Ipak, Neoplanta je uspela da ostvari odlične poslovne rezultate. Zadržali smo pozitivan trend rasta prodaje, naturalno i finansijski, što je dovelo do rekordnih proizvodnih i prodajnih rezultata. Ako posmatramo tržište u celini, Neoplanta je u 2014. zabeležila rast prometa za 25 odsto u odnosu na 2013. godinu, čemu je doprineo i dosad najveći obim izvoza, pre svega na tržište Ruske Federacije. Odlične rezultate pratio je i rast broja zaposlenih, kojih je sada više od 800. Takođe, završili smo rekonstrukciju novog pogona za konzervirane proizvode, čime je okončan dugoročni projekat rekonstrukcije fabrike. Kada je reč o 2015. godini, koja je za Neoplantu jubilarna, jer obeležava 130 godina poslovanja, ne očekujem značajnije promene poslovnog ambijenta. Ipak, očekujem dalji rast prodaje i sveukupnog poslovanja kompanije, uprkos trendu smanjene kupovne moći stanovništva, pada potrošnje i pada tržišta, te snažne inostrane konkurencije. Pošto izvoz vidim kao veliku razvojnu šansu kompanije, kao jedan od ciljeva je postavljeno proširenje poslovnih aktivnosti u Bosni i Hercegovini i Africi, ulazak na nova tržišta u EU i Ruskoj Federaciji, ali i dalje unapređenje efikasnosti proizvodnih i poslovnih procesa.

Uloga države ključna za domaće stočarstvo 1

"VREME": Koliko su inovacije važne u tržišnoj utakmici? Šta je Neoplanta uradila u 2014. kada je reč o inovacijamakoje su i koliko je uloženo?

SLOBODAN VASILIĆ: Inovacije smatram jednim od ključnih faktora koji su doprineli da Neoplanta danas bude lider na tržištu mesnih prerađevina u Srbiji. Kontinuirano ulažemo napore u razvijanje inovativnih nastupa na tržištu, kako bismo napravili razliku u odnosu na konkurenciju. Sa željom da zadržimo postojeće i privučemo nove potrošače, osluškujemo njihove potrebe i prilagođavamo naš proizvodni portfolio, što pokazuje i činjenica da smo samo prošle godine na tržište lansirali dvocifreni broj novih proizvoda. Prva smo domaća kompanija koja je potrošačima ponudila trajni asortiman u flow pack ambalaži, koja omogućava produženu svežinu proizvoda. Takođe, jedini smo proizvođač na tržištu Srbije koji je paštete lansirao u polipropilenskom pakovanju, čiji poklopac omogućava da se proizvod koristi 48 sati nakon otvaranja. Ulaganje u inovacije kroz dizajn i ukus proizvoda naših ključnih brendova – Patelina, Pipi i Gudi, Neoplanta Delikates i Prego, kao i putem jedinstvenih nastupa na tržištu, biće naše opredeljenje i u budućnosti.

Kolika je vrednost investicija u fabriku u 2014? Kakvi su planovi za 2015. i šta za vaše dalje poslovanje znači modernizacija?

Rekonstrukcija fabrike pokrenuta je 2011. godine, kao najobimniji projekat u sklopu dugoročnog investicionog plana. Projekat je uspešno završen prošle godine, a ukupna vrednost investicije iznosila je oko 12,5 miliona evra. Adaptacijom proizvodnih pogona omogućeno je korišćenje punog kapaciteta linije klanja (900 svinja na dan), čime smo dostigli 36 tona dnevne obrade svežeg mesa. Što se tiče prerađevina, trenutni kapacitet iznosi 80 tona dnevno, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na raniji period. Investicije u prateću infrastrukturu i unapređenje energetske efikasnosti dodatno su poboljšali naše poslovanje. To pokazuje i činjenica da smo 2014, u odnosu na 2010. godinu, udvostručili proizvodnju, dok su troškovi energije ostali na istom nivou. Kompletan projekat je za nas veoma značajan jer verujemo da će učvrstiti našu poziciju na postojećim, i omogućiti nam ulazak na nova tržišta. Sa najmodernijom fabrikom u regionu sada smo još konkurentniji, imajući u vidu unapređenja koja se odnose na efikasnost tehnoloških procesa, ali i potrošnju i upravljanje energentima.

Koliko Neoplantine proizvodnje ide u izvoz i na koja tržišta? Možete li reći nešto o širenju na nova tržišta?

Uloga države ključna za domaće stočarstvo 2

Udeo izvoza u prometu Neoplante u 2014. godini je iznosio 25 odsto, pri čemu je izvoz udvostručen u odnosu na 2013. Proizvode plasiramo na tržište regiona (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija), Ruske Federacije i Afrike. Trenutno smo jedina mesna industrija iz Srbije koja izvozi u Afriku, konkretno Angolu, a prodor na ovo tržište u velikoj meri nam je olakšalo poslovanje u sklopu Nelt Grupe. Nelt je vodeći distributer i provajder logističkih usluga u jugoistočnoj Evropi, koji posluje i u zemljama podsaharske Afrike – Angoli, Zambiji, Zimbabveu, Mozambiku i Malaviju. Uz to, nedavno smo imali prvu isporuku prerađevina na tržište Švedske, što smo takođe jedini uspeli od proizvođača na domaćem tržištu. I dalje smo fokusirani na iznalaženje novih tržišta za naše proizvode, a shodno tome, u planu je izvoz prerađevina u Nemačku. Osim toga, intenzivno radimo na jačanju izvoznih aktivnosti na postojećim tržištima, uključujući i Rusku Federaciju, koja ima izuzetno veliki potencijal.

Pre godinu i po dana izjavili ste za RTS da Neoplanta meso iz uvoza koristi za mesne prerađevine. Zbog čega za prerađevine koristite meso iz uvoza, a ne samo iz Srbije? Kakvo je to meso iz uvoza, i koliko takvog mesa godišnje nedostaje na srpskom tržištu?

Naša zemlja, nažalost, već dugi niz godina ima osiromašen stočni fond, zbog čega su veliki proizvođači, poput Neoplante, primorani na uvoz sirovina. O tome najbolje svedoči podatak da stočni fond Srbije, u ukupnom obimu, nije dovoljan za potrebe naše kompanije. Napominjem da se uvoze isključivo sirovine 1. kategorije, odnosno meso najvišeg kvaliteta. Takođe želim da naglasim da Neoplanta, kao kompanija sa zaokruženim procesom proizvodnje, ima sopstvenu farmu, jednu od najvećih u regionu, sa godišnjom proizvodnjom od oko 40.000 tovljenika. Ujedno, nastojimo da potpomognemo razvoj stočarstva u Srbiji putem projekata uslužnog tova, koje realizujemo sa odabranim kooperantima. Ipak, čvrsto verujem da je za rešavanje situacije u kojoj se trenutno nalazi domaće stočarstvo neophodan sistemski pristup, i da bi država u tome trebalo da ima ključnu ulogu. Domaćim proizvođačima bi svakako značila podrška države, pre svega u vidu stvaranja ambijenta za ulaganje u stočarstvo.

Potrošače svakako zanima koliko ima istine u pričama koje se neprestano pojavljuju u medijimane znamo kakvo meso jedemo, jedemo odmrznuto meso staro više godina, švercovano GMO meso iz Argentine ilegalno ulazi u Srbiju preko Kosova, uvozimo najlošije kategorije mesa, meso je prepuno antibiotikaKao insajder, kao neko ko radi u mesnoj industriji, koliko, po vama, ima istine u svakom od ovih napisa? Koliko je na tržištu mesa nepoznatog porekla i kvaliteta?

Već duže vreme se u pojedinim medijima pojavljuju natpisi koji su direktno usmereni protiv mesnoprerađivačkih industrija, što doprinosi kreiranju negativne atmosfere i dodatno utiče na pad tržišta i pad potrošnje. Verujem da je veoma važno da potrošači znaju šta im se nudi i "šta jedu", ali isto tako da je ovo veoma ozbiljna i osetljiva tema koja se tiče najšire javnosti, te da su spekulacije bilo kakve vrste, kao i uopštavanja, izuzetno štetni za kompletnu domaću privredu. Sa pozicije na kojoj se trenutno nalazim, sa sigurnošću tvrdim da kompanija Neoplanta primenjuje najviše standarde proizvodnje, a da je visok kvalitet, uz obaveznu higijensku ispravnost i zdravstvenu bezbednost proizvoda, apsolutni prioritet. Kompanija posluje poštujući principe HACCP-a, uz implementirane standarde ISO 9001 i IFS, koji akcenat stavlja upravo na bezbednost proizvoda. Naši proizvodi su, u skladu sa važećim zakonima, svakodnevno kontrolisani od strane Veterinarske uprave, a sprovodimo i dodatne, interne kontrole. Jedini njihov cilj jeste da osiguramo da će iz naše fabrike na tržište dospeti isključivo bezbedni proizvodi, visokog kvaliteta.

Koliko istine ima u informacijama da je u EU dozvoljeno zamrzavanje mesa do šest meseci, a kod nas do godinu dana, pa onda, kad se približi istek tih šest meseci, to meso iz EU se uvozi u Srbiju?

Prema važećim zakonima i pravilnicima, EU dozvoljava da sveže meso, pre upotrebe, bude zamrznuto do dve godine, odnosno ukupno 24 meseca. Srbija, sa druge strane, ima oštrije kriterijume – dozvoljen starosni rok smrznutog mesa je 12 meseci. Takođe, u Srbiju ne sme da uđe meso starije od šest meseci od datuma zamrzavanja, bez obzira na deklarisani rok trajanja. U tom smislu, zakoni koje propisuje naša zemlja, a tiču se roka upotrebe smrznutog mesa, rigorozniji su od zakona EU. Uz sve to, interni propisi Neoplante su još oštriji – mi uvozimo samo sirovine koje su u smrznutom stanju maksimalno dva meseca, ne duže od toga.

Uloga države ključna za domaće stočarstvo 3

"Vreme uspeha!" je redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković

Podlistak u PDF-u

Iz istog broja

Spoljna trgovina

Ko su najveći izvoznici

 

Vreme uspeha! (april 2015.)

Poslovne vesti

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu