Dodatno

Intervju – Ljubica Ristovski, upravnica subotičkog Narodnog pozorišta/ Narodnog kazališta/Népszínház

Trojezično pozorište

Piše: S. Ćirić

Od ovog aprila, subotičko Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszínház je ustanova kulture od nacionalnog značaja. Važi za jedinstveno u zemlji zato što ima dva umetnička ansambla – Dramu na mađarskom jeziku i Dramu na srpskom jeziku, zato što ima dva osnivača – Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Grad Suboticu, radi na tri jezika – mađarskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

"VREME": Od osnivanja, 1945. godine, Subotičko pozorište radi i živi u zgradi iz 1854. čija je rekonstrukcija počela ali nije završena, pa je ta činjenica postala deo identiteta pozorišta koje vodite.

Trojezično pozorište 1

LJUBICA RISTOVSKI: Pozorišne predstave se sada igraju u jednom jedinom prostoru: na sceni "Jadran"( bivši bioskop, adaptiran za nas), jer je 2007. počela rekonstrukcija, adaptacija i izgradnja zgrade pozorišta. S obzirom na dva ansambla koja imaju po 12-13 naslova na repertoaru, to je malo, jer "mesec ima samo 30 dana", pa za svaku Dramu ostaje po 15 dana da se odigra kompletan repertoar. Uprava, radionice, fundusi i dve probne sale, nalaze se u iznajmljenom prostoru bivše fabrike čipke "Mladost". Uslovi su veoma loši i teški za rad. Ali, mi izdržavamo već više od šest godina.

Kakva je repertoarska koncepcija pozorišta?

Repertoarska politika nije samo spisak naslova koji će se pripremati u kući. Bazirana je na činjenici da je Subotičko pozorište repertoarsko pozorište, na poznavanju publike (postoji kontinuitet istraživanja publike), na postojećem ansamblu i realnom planiranju. Repertoar Drame na srpskom jeziku okrenut je publici različitog profila i starosnog uzrasta, s namerom da zadovoljava kulturne potrebe veoma široku publiku. Trudimo se da u repertoaru budu zastupljeni i domaći i strani klasici, ali i domaći i strani savremeni dramski tekstovi. Drama na mađarskom jeziku je okrenuta svojoj dramskoj baštini, pa je repertoarska politika bazirana da mađarskim klasičnim i savremenim dramskim tekstovima. Zadatak joj je da podstiče i razvija kulturne potrebe Mađara u svom širem okruženju.

Hit predstave Drame na srpskom jeziku su Draga Jelena Sergejevna, Čudo u Poskokovoj Dragi, Koštana, Glasine, Brak Bet i Bua, a u Drami na mađarskom jeziku Mágnás Miska (Magnat Miška), Tapasztalt asszony(Iskusna žena), Vörös (Crveno) i druge. Svake druge godine odigramo jednu predstavu na hrvatskom jeziku. Da subotičko pozorište ima mnogo hit predstava dokazuje prosečna posećenost u oktobru ove godine od 91,30 odsto.

Kako sarađujete sa lokalnim i pokrajinskim vlastima?

Pokrajina je naš većinski osnivač i saradnja s njima je zaista izvrsna. Kad god imamo neki problem, znam da ćemo naći razumevanje i pomoć u Pokrajini. A i oni misle na nas jer znaju u kojim uslovima radimo, pa se jedino kod njih u rebalansu budžeta nađe neka mala pomoć za nas. Grad ulaže mnogo manje za premijere, nema budžeta za međunarodnu saradnju – doduše ove godine su nam pomogli da odemo na festival Dani satire u Zagreb. Grad nema predviđena sredstva ni za kupovinu opreme, pa je sva naša tehnička oprema kupljena dugogodišnjim ulaganjem Pokrajine.

Do kraja ove godine imaćemo osam premijera, svaka Drama po četiri. I u ovoj godini kao i u prethodnim sve što smo isplanirali mi smo i realizovali. Naš budžet za produkciju je mali, u odnosu na neka druga pozorišta, ali za sada se snalazimo. Naravno da je budžet jedna od polaznih tačaka našeg planiranja – u Subotici je gotovo nemoguće naći nekog sponzora. Prihodi od ulaznica su mali i dovoljni da podmire troškove redovnog repertoara. Cene ulaznica su niske, ali su nam sale pune. Za sada nam je to bitnije od zarade.

Iz istog broja

 

Teatarska scena danas

Aleksandar Milosavljević

Filmovi na vojvođanske teme – Izbor

Duh ravničarskog weltschmerza

Saša Rakezić

Klasici književnosti Vojvodine

Tri srca junačka

Muharem Bazdulj

Srpsko narodno pozorište

Status i ugled

Sonja Ćirić

Pozorište na tlu Vojvodine

Kratak izlet kroz istoriju

Aleksandar Milosavljević

Književnost u Vojvodini

Panonski splin i odmetništvo od kanona

Teofil Pančić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu