Dodatno

Saradnja sa Italijom

Tradicija i komplementarnost

Piše: Darko Mamula

U poslednjih 10 godina, Italija je uvek bila među tri najvažnija partnera, uz Nemačku i Rusiju, s tim što je u izvozu uvek bila ili na prvom ili na drugom mestu. O važnosti Italije kao privrednog partnera govori i obim razmene, oko 3,1 milijarde dolara u 2011. godini, koja ima veoma dobar kvalitet – on proizlazi iz činjenice da je robna razmena uravnotežena i u tom smislu mnogo povoljnija nego razmena sa EU, ili sa ostalim bitnim partnerima. Sa Italijom postoji 73 odsto pokrivenosti uvoza izvozom, a prosek za EU, ili Nemačku, na primer, jeste oko 60 odsto, tako da je to sam kvalitet za sebe. Drugi izuzetan kvalitet je dinamika – u protekle četiri godine udvostručili smo razmenu, a kada je reč o brojevima od par milijardi dolara, onda je to veoma bitno. Postoji čitav niz činilaca koji zajednički deluju, a koji objašnjavaju taj fenomen dobrih odnosa sa Italijom.

Najpre, imamo tradicionalne poslovne odnose –sa Italijom smo napravili prve ugovore o industrijskoj saradnji još 1955. godine, najpre sa Fiatom, pa je iz toga proistekao čitav kompleks saradnje, poput proizvodnje mašina i poljoprivredne mehanizacije. Zatim, Srbija i Italija imaju komplementarne privrede – to znači da su apsorpcione i proizvodne mogućnosti dva tržišta veoma naklonjena jedan prema drugom. U kom god sektoru da pogledate, mi izvozimo nešto što je njihov input – na primer, izvozimo elemente i rezanu građu, a oni nam vraćaju nameštaj. Ili, mi iz Italije uvozimo sirovinu, pozamanteriju, repromaterijal, dizajn, a vraćamo gotovu obuću i odeću. To je povratna sprega koja garantuje uravnoteženost. Značajnu činjenicu igra i blizina tržišta – kada neka zemlja pretežno izvozi sirovine, onda se zbog transportnih troškova morate orijentisati na okolinu. Srbija izvozi obojene metale, crnu metalurgiju u sirovom stanju, poljoprivredno-prehrambene proizvode koji nisu u nekoj višoj fazi prerade, tako da je prevoz limitirajući faktor. Ono što garantuje dalju perspektivu jeste činjenica da praktično nema sektora u kome nešto nije rađeno – bilo da je u pitanju privatizacija – mnogo italijanskih firmi je privatizovalo naše firme, bilo da je reč o "braunfild" (zajednička partnerstva) ili "grinfild" investicijama (potpuno nove investicije).

Saradnja između privrednih komora Srbije i Italije je jako dobra. Imamo potpisane sporazume sa više od 30 italijanskih komora, s obzirom da oni imaju regionalni sistem u kome postoji 106 komora – Italija je toliko velik partner da ne možete sa njom generalno raditi, već samo sektorski i regionalno.

Darko Mamula,
Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije

Iz istog broja

Intervju – Armando Varikio, ambasador Republike Italije

Srbija – čvorište regiona

 

Intervju – Paolo Toski, prvi sekretar Ambasade Italije

Napredak dve privrede, rame uz rame

 

Italijanske investicije u Srbiji

Nastavak saradnje duge 130 godina

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu