Dodatno

 

Šta smo saznali između petnaest i šesnaest 2

Šta smo saznali između petnaest i šesnaest

 


Gigantska zvezda

Na osnovu osmatranja velikog teleskopa u Čileu i svemirskog teleskopa Habl, evropski astronomi su krajem jula otkrili najveću zvezdu koja je ikada viđena, na udaljenosti od čak 165.000 svetlosnih godina. Ovaj objekat, poznat kao R136a1, ima masu koja je 265 puta veća od mase Sunca, a nije isključeno da je od njega masivniji i do 320 puta. Do sada se smatralo da su najveće zvezde od Sunca masivnije oko 150 puta. Kad bi ovo svemirsko čudovište sijalo u našem Sunčevom sistemu, sa Zemlje bi ono izgledalo veliko kao pun mesec.


Masivna lovina

Šta smo saznali između petnaest i šesnaest 3

Tokom konferencije naučnika u CERN-u u poslednjoj nedelji jula predstavljena su najnovija otkrića na ove godine pokrenutom akceleratoru LHC. Dok na dva detektora ovog uređaja, CMS i ATLAS, traje potraga za Higsovim bozonom (tzv. Božjom česticom), fizičari su u međuvremenu pronašli trinaest mogućih događaja koji su kandidati za otkriće najmasivnije elementarne čestice – takozvanog top kvarka. Da li je pri sudarima ubrzanih protona u 27 kilometara dugom tunelu LHC-a došlo do uslovnog "oslobađanja" top kvarka, tek će se ustanoviti.


Večna letelica

Šta smo saznali između petnaest i šesnaest 4

Specijalno dizajnirana britanska bespilotna letelica Zefir letela je iznad Arizone u SAD tokom jula pune dve nedelje bez prestanka. Ovaj avion na solarni pogon leti bez goriva, a dva propelera pokreću litijum-jonske baterije koje solarni kolektori pune danju, u vreme kad ima sunca. Konstruktori Zefira su letelicu prizemljili nakon što je njihov eksperiment okončan, uvereni da bi ona mogla nastaviti večno da leti.

Iz istog broja

Vreme nauke

Šesnaest

S. B

Deobe – Insekti

Nestajanje pčela

Ivan Umeljić

Jedna karijera

Deoba u ćelijama

Marija Vidić

Deobe – Sisari

Dojenje – naš prvi konflikt

Mirko Đorđević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu