Dodatno

Evropska solidarnost

Srbija i EU tokom pandemije 2

EU je partner Srbije

euzatebe.rs

Srbija i EU tokom pandemije

Pokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19

Piše:  

Brojevi pokazuju da je Evropska unija ubedljivo najveći investitor, najveći trgovinski partner i najveći donator Srbije. U proteklih 10 godina kumulativne strane direktne investicije EU u Srbiju iznosile su 15,4 milijarde evra ili 67 odsto ukupnog priliva SDI u tom periodu.

Trgovinska razmena između EU i Srbije čini 62 odsto ukupne trgovine Srbije.

EU je ubedljivo najveći donator u zemlji sa više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći u Srbiji kroz najrazličitije projekte od 2001. i taj trend raste: EU trenutno donira Srbiji oko 300 miliona evra godišnje – to je novac koji Srbija nikada neće morati da vrati.

Dok je Evropska unija generalno najveći pružalac pomoći na svetu, sama Srbija je, u stvari, među prve tri zemlje koje dobijaju najviše finansijske pomoći od EU. Taj budžet se realizuje potpuno transparentno i može da se prati na veb-sajtovima Evropske unije.

Finansijsku pomoć EU čine programi koji se realizuju zajedno sa Srbijom. Pored dobro definisanih prioriteta, one zajedno odlučuju gde i kako da ih ostvare kako bi Srbija postala prosperitetnija, održivija, pravednija, bezbednija i više demokratska i tako spremna da se pridruži Uniji. Glavni sektori finansijske podrške su obrazovanje, poljoprivreda, lokalni razvoj, istraživanje i inovacije, životna sredina, transport, energetika, javna uprava, pravosuđe i vladavina prava, kao i zdravstvo.


POMOĆ ZDRAVSTVENOM SISTEMU SRBIJE

Ono što je EU uradila za Srbiju samo u zdravstvenom sektoru u prethodnih 20 godina od fundamentalnog je značaja za funkcionisanje sistema koji danas postoji. EU je donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona drugima da bi sistem zdravstvene zaštite u Srbiji učinili jačim. To je osnova koja će pomoći Srbiji da prevaziđe virus kovid-19.

EU je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i zavode za transfuziju krvi i obezbedila 252 ambulantna vozila za zdravstvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa ventilatorima/respiratorima, koji su presudni u borbi protiv virusa kovid-19. EU je samo za taj projekat donirala 8,7 miliona evra.

EU je takođe pomogla čitavu mrežu zdravstvene zaštite u Srbiji: kroz Evropsku investicionu banku – Banku EU – sredstva u iznosu od 250 miliona evra iskorišćena su za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, uključujući Institut Torlak, koji je sada u fokusu borbe protiv virusa korona.

Prošle godine su završeni izgradnja nove zgrade i renoviranje i proširenje Kliničkog centra Niš. To obuhvata radove na postojećim objektima, nove blokove, dvorišta i parking mesta. Rekonstruisano je ukupno 45.000 m2, a taj univerzitetski centar najvišeg nivoa zdravstvene zaštite dobio je 600 bolničkih kreveta, od kojih 38 za intenzivnu negu, a 42 za poluintenzivnu negu. Danas u tom objektu 2,5 miliona građana Srbije može da dobije najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu i negu, a to obuhvata i složene hirurške zahvate, jer se u njemu nalazi 17 najmodernijih operacionih sala. EIB je finansirala izgradnju sa 34 miliona evra, dok je iz budžeta Republike Srbije opredeljeno 16 miliona evra za nabavku opreme.

Zahvaljujući pomoći EU, milioni građana Srbije i u drugim gradovima imaju bolju i moderniju zdravstvenu zaštitu.

EU je omogućila nove modernije operacione sale, urgentne centre, veliki broj bolničkih kreveta, nova ambulantna vozila, bolničke kuhinje i higijensku opremu kupljene za centre u Kikindi, Pančevu, Somboru, Subotici, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Paraćinu, Ćupriji, Jagodini, Zaječaru, Čačku, Kruševcu, Užicu, Novom Pazaru, Leskovcu, Pirotu, a posebno u Beogradu u četiri velike zdravstvene ustanove (KBC Zvezdara i Zemun, GAK Narodni front i Institut za majku i dete).

Manje zajednice takođe su imale koristi od pomoći EU za razvoj njihovih sistema zdravstvene zaštite. Donacija od više od 4,6 miliona evra omogućila je medicinskim centrila u devet opština da dobiju opremu za bolju zdravstvenu zaštitu i negu, posebno za najosetljivije grupe – žene, decu, osobe sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom itd. EU podržava izgradnju Centra za hemodijalizu u Lebanu, koji će koristiti ne samo stanovništvo te opštine, već i stanovništvo Medveđe i Bojnika.

Podrška se pruža izradi dva glavna projekta za renoviranje Opšte bolnice u Prijepolju i Doma zdravlja Blace i nabavci medicinske opreme za domove zdravlja u Aleksincu, Babušnici, Beloj Palanci, Brusu, Doljevcu, Gadžinom Hanu, Merošini, Svrljigu i Zdravstveni centar Knjaževac.

Grad Novi Pazar je pored prethodne rekonstrukcije sredstvima EU dobio i novi urgentni centar, za koji je EU 2018. godine donirala 680 000 evra. Više od 120 000 ljudi u Novom Pazaru i mnogo više u celom regionu imaće koristi od te investicije. Ivanjica je takođe dobila novi rendgen aparat, koji košta više od 66 000 evra. Poboljšani tehnički resursi ustanove omogućiće visoko kvalitetan i bezbedan rad, a pacijenti će biti manje izloženi zračenju.

Samo neke investicije EU u srpsko zdravstvo uključuju 2,8 miliona evra za završetak izgradnje vranjske bolnice. EU je pomogla da se uspostavi Nacionalni program za skrining protiv raka u Republici Srbiji, a do sada je donirano više od 6,6 miliona evra.

Ne treba zaboraviti ni kupovinu zaliha osnovnih lekova i ostalih sanitetskih sredstava za javne apoteke i zdravstvene ustanove u Srbiji, imajući u vidu donaciju EU u iznosu od oko 43 miliona evra. EU je pružila potrebnu podršku srpskim laboratorijama, sa savremenom opremom i zalihama u ukupnoj vrednosti donacije od 4,9 miliona evra.


POMOĆ EU SRBIJI U BORBI PROTIV VIRUSA KOVID19

U martu 2020. godine Evropska komisija ponudila je Srbiji paket od 93 miliona evra za borbu protiv kovida 19, a dodatni deo od 290 miliona evra ponuđen je zapadnom Balkanu.

Do sada je finansirano 12 kargo letova, sa ukupnim iznosom od 4,9 miliona evra, kojima je dopremljeno više od 540 tona robe, kako donacija EU tako i opreme koju je kupila Vlada Srbije. Očekuje se dolazak još tri aviona, ukupne vrednosti 2,166 miliona evra koji dovoze dodatnih 200 tona. Nabavka uključuje hitno potrebnu medicinsku opremu i materijal (kao što su respiratori, maske, rukavice itd.) namenjene zdravstvenom osoblju i opštoj populaciji, kao i druge hitne potrepštine o čemu je postignut dogovor sa Vladom RS za zdravstvenu i socijalnu negu.

Do sada je stigao sledeći materijal:

– 800 000 zaštitnih maski

– 32 trijažna kontejnera (svi proizvedeni u Srbiji)

– Medicinska oprema za trijažne kontejnere (ležaj za pregled, sto sa dve stolice, beskontaktni toplomer, manji kontejneri za medicinski i infektivni otpad i kanta za otpatke)

– 300 infracrvenih beskontaktnih toplomera

– 100 koncentratora kiseonika

– 68 trijažnih kontejnera (ukupno će 100 biti postavljeno širom Srbije); oni se stalno isporučuju i svi su proizvedeni u Srbiji

– Oprema za 68 trijažnih kontejnera

– 25 visokotehnoloških respiratora

– 50 monitora za intenzivnu negu

– 2 uređaja za PCR u realnom vremenu

– Reagensi za 25 000 testova za kovid-19

Kada je reč o podršci osetljivim grupama, izdvojeno je 100 000 evra za romska naselja u četiri grada u Srbiji (Beograd, Niš, Subotica, Valjevo), 100 000 evra za pomoć ženama i starijim licima u 50 opština, kao i podrška tranzitnim centrima za migrante, odnosno 600 000 evra za ćebad, šatore, dušeke, jastuke, veš, posteljinu, grejalice na gas, sklopive stolove itd.

Generalno, EU je uvek pružala neophodnu pomoć Srbiji u teškim vremenima. Nakon poplava 2014. godine, EU je donirala Srbiji 170 miliona evra za spasavanje života, obnovu kuća, škola i farmi, rekonstrukciju puteva i nasipa, kako bi sistem postao bezbedan za budućnost.

Isto je bilo i 2015. godine kad je izbila migrantska kriza. EU je donirala Srbiji više od 100 miliona evra za upravljanje vanrednim situacijama, za pripremu policije i graničnih stražara, za stvaranje sistema za azil i repatrijaciju.

EU je takođe donela 230 miliona evra kako bi pomogla onima koji su sve izgubili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i ostali bez ičega. Već 3500 porodica dobilo je novi dom u Srbiji zahvaljujući ovom regionalnom programu stanovanja (a program se nastavlja).

Srbija i EU tokom pandemije 3


EU MEHANIZAM SOLIDARNOSTI DOSTUPAN SRBIJI

Kada je u Evropi izbila kriza zbog kovida 19, EU je pokrenula i uspostavila mehanizme solidarnosti za države Evrope kako bi se zajedno bavile krizom, a ne pojedinačno. Ovi mehanizmi su takođe otvoreni i za Srbiju.

Srbija je deo Mehanizma civilne zaštite EU koji je Srbiji hitno pružio pomoć. Direktna podrška država članica EU (Slovenija, Irska, Austrija) već je stigla u tranzitne centre (ćebad, šatori, kreveti, grejači itd.). Putem Mehanizma civilne zaštite EU vraćeno je 40 državljana Srbije iz celog sveta (u više od 15 letova). Ovo se nadovezuje na konzularnu repatrijaciju organizovanu u odličnoj koordinaciji između EU, država članica EU i Srbije. Više od 2000 državljana Srbije vraćeno je avionima ili autobusima koje su organizovale države članice EU. Sama Srbija je u velikoj meri doprinela naporima jer nije samo organizovala i finansirala repatrijaciju državljana Srbije u Srbiju, već je organizovala i finansirala repatrijaciju više od 550 državljana EU u zemlju porekla.

Srbija je uključena u Evropski fond solidarnosti i ispunjava uslove za dobijanje dodatne pomoći koja će se precizno metodologijom deliti između najugroženijih zemalja Evropske unije. Ovaj fond postoji kao dodatak napora za zemlju da se pokrije deo troškova nastalih za pružanje pomoći stanovništvu protiv kovid-19 i / ili za mere preduzete za sprečavanje širenja.

Srbija se pridružila zajedničkom ugovoru Evropske unije o nabavkama zdravstvene opreme. Ovaj instrument nabavke koristi se u svim državama članicama EU da zajedno pregovaraju o boljoj opremi i boljim cenama i bržoj isporuci sa industrijom i obezbede koordinisane nabavke medicinske opreme i lekova, poput lične zaštitne opreme, respiratornih ventilatora i druge opreme neophodne u borbi protiv virusa korona.

Srbija i Zapadni Balkan uključeni su u mehanizme "zelenih traka" (Green lanes) koje je Evropska unija uspostavila da obezbedi brze prelazne granice na unutrašnjim i spoljnim granicama EU i zapadnog Balkana za osnovne proizvode kao što su lekovi i hrana. U aprilu (22. 4) objavljeno je da je prvog dana pod tim režimom 1.912 kamiona prešlo Zelene koridore na zapadnom Balkanu. Od toga, 21 odsto je prevozilo osnovne proizvode sa prvenstvom prelaska.

Srbija je takođe deo drugog ključnog programa, kao što je Horizont 2020, koji je trenutno usmeren na istraživanje i inovacije za lekove i vakcine protiv kovida 19.


TIM EVROPA POMAŽE ZAPADNOM BALKANU

Zdravstveni sektor, kao i mala i srednja preduzeća u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana dobiće pomoć Evropske unije u iznosu od 3,3 milijarde evra, od kojih će Evropska investiciona banka izdvojiti 1,7 milijardi evra. Paket pomoći namenjen je oporavku ovog regiona od posledica virusa korona, kako je krajem aprila najavljeno iz Evropske komisije. "Zapadni Balkan je tokom pandemije kovid-19 tretiran kao privilegovani partner i budući član. Zajedno sa Evropskom investicionom bankom isporučićemo značajan finansijski paket kako bismo podržali hitne potrebe i ekonomski oporavak", rekao je komesar Evropske unije za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji.

Takođe, Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće novo finansiranje i ubrzati potpisivanje i isplate odobrenih kredita klijentima privatnog i javnog sektora na zapadnom Balkanu, sa oko 600 miliona evra namenjenih privatnom sektoru. "Evropska investiciona banka je zadovoljna što će doprineti Investicionom okviru za Zapadni Balkan i predstojećem planu za ekonomski i investicioni oporavak", rekao je Verner Hojer, predsednik EIB. Osim hitne podrške, EIB finansira projekte na Zapadnom Balkanu čija je vrednost procenjena na oko 2,3 milijarde evra, a čiji je cilj dugoročni održivi razvoj regiona. U regionalnu ekonomiju uloženo je više od 8 milijardi evra između 2008. i 2019. godine, što EIB grupu čini najvećim međunarodnim zajmodavcem na Zapadnom Balkanu.

Zdravstveni sektor Zapadnog Balkana, odnosno njegova modernizacija i poboljšanje, prioritet su Evropske banke, te je razvijen protok, zasnovan na prethodnim investicijama, od kojih su mnoge primenjene uz pomoć grantova Evropske unije. Ovo uključuje 200 miliona evra uloženih u Srbiju za podršku modernizaciji, preuređenju i proširenju kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Isto toliko novca, 200 miliona evra, uloženo je i u istraživanja i razvoj u našoj zemlji, dok je Bosna i Hercegovina od EIB za određene projekte u zdravstvu dobila 115 miliona evra.


PODRŠKA MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Mala i srednja preduzeća suočila su se sa velikim izazovima tokom pandemije virusa korona, a Evropska investiciona banka podržaće ih zajmovima, garancijama i savetodavnim uslugama. Deo ove podrške biće obezbeđen u okviru Instrumenta za razvoj i inovaciju preduzeća na Zapadnom Balkanu (WB EDIF), koji podržava Evropska unija. U skladu sa politikom Evropske unije i nacionalnim prioritetima, EIB će podržati projekte koji omogućavaju prelazak regiona na ekološku proizvodnju energije, digitalizaciju, bolju povezanost, otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, zaštitu životne sredine i otpornost na prirodne katastrofe, istovremeno promovišući regionalnu saradnju i ekonomsku integraciju.

Srbija i EU tokom pandemije 4


EKONOMSKI OPORAVAK NAKON KOVIDA 19

Evropska banka za obnovu i razvoj povećaće dosadašnju podršku Zapadnom Balkanu kako bi se region izborio sa ekonomskim posledicama virusa korona. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti nedavno je izjavio da će Zapadnom Balkanu biti upućena podrška od 1,7 milijardi evra, što je povećanje od oko 30 odsto u odnosu na dosadašnju rekordnu finansijsku pomoć iz 2019. godine, koja je iznosila 1,3 milijarde evra. Mikro, mala i srednja preduzeća najviše će profitirati od ove pomoći, a Banka bi takođe usmerila investicije ka stvaranju radnih mesta nakon pandemije. Čakrabarti je pomenuo i da će EBRD sopstvenu finansijsku moć udružiti sa grantovima Evropske unije (EU). "Paketom solidarnih mera za odgovor i oporavak za borbu protiv uticaja kovida 19, EBRD je ponosan što podržava napore ‘Tima Evropa’ u regionu", rekao je Čakrabarti tokom samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Do sada je Evropska banka za obnovu i razvoj uložila 13 milijardi evra u Zapadni Balkan, čime pokazuje da ovaj region vidi kao priroritet. Konkretno, kada je u pitanju Srbija, Evropska banka za obnovu i razvoj jedan je od glavnih investitora. Banka je do sada uložila više od 5,8 milijardi evra u 260 projekata u zemlji, čime podržava razvoj privatnog sektora i prelazak na održivu, zelenu ekonomiju. Poboljšanje efikasnosti i transparentnosti javnog upravljanja, razvijanje konkurentnih i inkluzivnih ekonomija, ubrzanje prelaska na zelenu ekonomiju i unapređenje regionalne integracije – jesu fokus EBRD na Zapadnom Balkanu.

Međutim, poboljšanje obrazovnog sistema u Srbiji takođe je jedno od polja delovanja EBRD, a u saradnji sa domaćim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi na usklađivanju stepena obrazovanja radne snage sa potrebama tržišta rada. EBRD i Ministarstvo prosvete uključiće privatne kompanije u razvijanje obrazovnih modela kako bi se osiguralo da mladi steknu veštine koje su potrebne poslodavcima. Dualno obrazovanje jedan je od tih programa, a podrazumeva da učenici pohađaju praksu u privatnim firmama, ali i obuku u stručnim školama. "Partnerstvo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj pruža snažnu podršku Ministarstvu prosvete u uspostavljanju relevantnog sistema kvalifikacija, koji se zasniva na osiguranju kvaliteta i kao takav stvara bolje veze između obrazovanja i tržišta rada. Podrška i zajedničko delovanje ministarstva i EBRD-a veoma je važno, posebno danas kada je potrebno brzo reagovati na mnoge izazove, uključujući stabilizaciju i unapređenje mogućnosti u Srbiji nakon završetka pandemije kovid-19″, izjavio je srpski minister prosvete Mladen Šarčević.

Podsetimo, tekuća podrška Evropske unije sektoru obrazovanja u Srbiji iznosi 35 miliona evra, a od 2003. godine EU je uložila više od 100 miliona evra za reformu obrazovanja u našoj zemlji.

Ova podrška podrazumeva opremu za pripremu i izvođenje nastave kao i, između ostalog, stručno usavršavanje nastavnika, poboljšanje infrastrukture, modernizaciju nastavnih planova i programa – sve ono što utiče na povećanje znanja, veština i kompetencija nastavnika i učenika, kao i na sveobuhvatni razvoj društva i ekonomije. Podrška obuhvata sve nivoe obrazovanja – od predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog, do obrazovanja odraslih.

Iz istog broja

Donacije

Tu smo jedni za druge

Izvor: donacije.covid19.rs

Svetski dan izbeglica

Neka nasilje stane

Priredila: J.G

Oni su heroji

Ljudi koji su život učinili lakšim

Izvor: onisuheroji.rs

Poverenik za ravnopravnost

Zaštita od diskriminacije »na pauzi«

Izvor: Inicijativa A11

Deklaracija 2020

Rad u pandemiji

Izvor: deklaracija2020.com

Pandemija i ljudski razvoj

Na silaznoj putanji zbog virusa

Izvor: UNDP

Vreme solidarnosti 12, 25. jun 2020

Pandemija i solidarnost

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu