Dodatno

Intervju – Armando Varikio, ambasador Republike Italije

18. 4. 2012. / 23.26

Srbija – čvorište regiona

"Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana"

Piše:  

VREME: Italija je jedan od ključnih partnera srpske privrede. List "Republika" je čak napisao da je za Italiju "Srbija poput Eldorada". Kako to komentarišete? Šta to čini Srbiju tako zanimljivom za italijanske poslovne partnere?

A. VARIKIO: Najpre, moramo naše poslovne odnose da posmatramo kao deo sveukupne političke saradnje koja traje. Odnosi između naših zemalja su veoma dobri, rekao bih odlični, ali to nije novost – mi imamo tradicionalno stabilne, odlične odnose, što se odnosi i na našu poslovnu zajednicu. Moram da kažem da naše kompanije povećavaju nivo zainteresovanosti za Srbiju. Ono što oni nalaze ovde je, najpre, odskočna daska za njihove investicije, zato što Srbiju smatraju prirodnom platformom, centrom regiona – nekom vrstom regionalnog čvorišta, u kome naše kompanije mogu da nađu prilike u susednom regionu, susednim zemljama, mogu imati lak pristup važnim tržištima, poput istočne i jugoistočne Evrope. Dakle, mislim da je trenutno veoma veliki fokus na vašoj zemlji. Mi ovde imamo mnoštvo značajnih investicija, najpre u finansijskom, bankarskom sektoru – Banka Intesa, UniCredit, potom u osiguranju – Generali, i ove investicije su bile od velike pomoći da pospeše proces u kome sada i druge kompanije dolaze. Naravno, tu je i velika Fiat investicija – učeći iz pozitivnog iskustva koje je Fiat imao, italijanske kompanije shvataju da ovde mogu da nađu kompetentnu, talentovanu radnu snagu, veoma posvećenu, sa velikim sposobnostima i visokim nivoom obrazovanja. Takođe, i uloga ambasade kao ovdašnjeg predstavnika italijanske vlade nije mala – olakšavamo proces, stvaramo veze, pomažemo putem mnogih odbora, poput Privredne komore ili Poslovnog saveta. Tako da, kada kompanija dođe ovde, zateći će značajnu pozitivnu podršku.

Na srpskoitalijanskom samitu osmog marta u Beogradu, moglo se čuti da Fiat neće biti najveća italijanska investicija u Srbiji. U kojoj grani privrede će, po vašem mišljenju, doći sledeće veliko ulaganje? Bilo je reči i o planovima za izgradnju termalne i hidroelektrane.

Postoji mnoštvo inicijativa. Osim ulaganja u industrijski sektor, ne treba potceniti značaj drugih oblasti, poput energetike ili infrastrukture. Firma "Edison" učestvuje u izgradnji nove termalne elektrane kod Kolubare, što je veoma važna investicija. A kada je reč o hidroelektrani, imamo mnogo kompanija, među kojima je najvažnija Secci Maccaferri, koje planiraju izgradnju novih postrojenja pored Drine i Ibra. Taj proces je već u toku, potpisano je više dogovora sa srpskom vladom, tako da je srpska vlada preuzela odgovornost da olakšava taj proces ovde, dok se italijanska vlada složila da otkupljuje deo ove energije. Energija koja će biti proizvedena u Srbiji prebacivaće se u Italiju putem kabla, koji će biti postavljen ispod Jadranskog mora. Ovo je jedan džinovski projekat, od velikog značaja.

Koji su glavni problemi sa kojima se italijanske kompanije susreću u Srbiji? Šta je potrebno da se uradi da bi Srbija postala bolje poslovno okruženje?

Reforme koje Srbija sprovodi su u skladu sa procesom evropske integracije zemlje. Srbija je zemlja koja ima ogroman potencijal, i političke i zakonodavne reforme su od pomoći da se stvore još otvorenija klima za investiranje i pristup tržištu. Činjenica je da Srbija još uvek ima veoma velike kompanije koje su u vlasništvu države, tako da će otvaranje prema tržištu i pristup uslugama stvoriti veću konkurenciju, što će na kraju rezultirati dolaženjem novih kompanija.

Kako ocenjujete taj dosadašnji proces?

Taj proces napreduje prilično velikom brzinom. Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana. Tako, dok traju razgovori, a nadamo se veoma uskoro i pregovori sa EU, ovaj proces će omogućiti postojanje jednog boljeg okvira u kome će političke reforme pokazati sav svoj značaj i ulogu.

Dakle, status kandidata za EU će ubrzati reforme u Srbiji?

Bez sumnje. Daću vam primer. Pominjao sam sektor energetike. Dogovor potpisan od strane obe vlade, kojim se omogućava gradnja hidrocentrale u Srbiji, u potpunom je saglasju sa uputstvima EU. Tako da smo napravili situaciju da kada Srbija postane punopravni član EU, ima okvir koji je u potpunosti kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom. Mnogo je bolje početi odmah nego pokušavati da se kasnije prilagodiš.

Na koji način evrokriza utiče na reforme i stanje u Srbiji?

Sve naše zemlje su čvrsto povezane. Sadašnja kriza je sistemska, i ne postoje sigurna utočišta koja bi se mogla smatrati pošteđenim od krize. Što je tržište integrisanije, veće su posledice. Srbija povećava udeo svog BDP-a koji dolazi iz odnosa sa EU, tako da što brže počne ponovni rast u Evropi, biće veća i naša potražnja za srpskim proizvodima. Važno je da se poveća ekonomski rast u Srbiji. Prednost je što, kada je reč o finansijskom sektoru, Srbija je manje izložena uticajima problema na globalnom finansijskom tržištu od drugih zemalja u regionu. Međutim, kada je reč o rastu BDP-a, ovo je efekat koji mora biti direktno povezan sa situacijom u EU.

Najveći deo srpskog izvoza u Italiju su proizvodi metalne industrije. Koje privredne oblasti bi mogle još više da povećaju taj izvoz?

Oblast u kojoj vidimo ogroman potencijalni rast jeste poljoprivreda. Srbija ima veoma značajnu poljoprivredu, ali je ona još uvek neiskorišćena, u smislu dodate vrednosti. Tako, mi vidimo da je tu mogućnost da se poveća vrednost izvoza.

Da li biste mogli da uporedite srpskoitalijanski odnos sa odnosom Italije prema drugim zemljama regiona?

Sama činjenica da je nova italijanska vlada prvi bilateralni samit održala sa Srbijom, govori koliki značaj pridajemo ovoj zemlji. Mi uživamo privilegovanu poziciju ovde, i potpuno smo svesni toga, ali, takođe, kao što sam pomenuo, Srbija je jezgro većeg, regionalnog središta. Mi takođe imamo odlične odnose sa drugim zemljama regiona, zahvaljujući geografskoj poziciji, geopolitičkim interesima, kao i tradicionalnim susedskim odnosima, koje Italija uvek uživa sa ovim delom Evrope. Dešava se interesantna pojava: već godinama imamo veoma značajno ekonomsko prisustvo u Rumuniji. Imamo više od 20.000 aktivnih italijanskih kompanija u toj zemlji, tako da veliki deo rumunskog BDP-a dolazi od tamošnjeg italijanskog poslovanja. Sada vidimo da postoje mnoge kompanije koje se nalaze u Rumuniji, a zainteresovane su za početak saradnje sa Srbijom, i za moguće preseljenje dela investicija iz Rumunije u Srbiju.

»Vreme Italije«

Dodatak uredili: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković

Dodatak u PDF-u

Iz istog broja

Intervju – Paolo Toski, prvi sekretar Ambasade Italije

Napredak dve privrede, rame uz rame

 

Saradnja sa Italijom

Tradicija i komplementarnost

Darko Mamula

Italijanske investicije u Srbiji

Nastavak saradnje duge 130 godina

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu