Dodatno

Smederevska Palanka

Situacija se normalizuje 2

SMEDEREVSKA PALANKA: Panorama

Situacija se normalizuje

"Spremni smo da investitorima maksimalno olakšamo situaciju. Postoje interesovanja, neki su projekti i započeti, ali sačekajmo da ti pogoni budu otvoreni. U svakom slučaju, kod nas su investitori dobrodošli", kaže Radoslav Milojčić, predsednik opštine Smederevska Palanka

Piše: R. V

"Nedeljnik "Vreme" je u poseti Smederevskoj Palanci bio na dan početka evakuacije stanovništva neposredno ugroženog poplavama. Vremena za razgovor o politici razvoja grada sa Radoslavom Milojčićem, predsednikom opštine, nije bilo mnogo: prioritet je pomoć ugroženima.

"VREME": Smederevska Palanka je jedna od opština koje su najviše pogođene poplavama. Imate li procenu štete ili možete na drugi način predvideti koliko će oporavak biti težak?

RADOSLAV MILOJČIĆ: Oformili smo komisiju za procenu štete. Teško je u ovom trenutku reći kolika je šteta, ali je sigurno da je ogromna. Pod vodom je blizu sedam hiljada hektara obradivih površina, poplavljeno je oko 1200 objekata, Institut za povrtarstvo, koji proizvodi hibride za domaće i inostrano tržište, fabrika Voćar Palanka, koja je tek nedavno stala na noge. Svakako, oporavak će biti težak. Naročito kada je reč o ljudima koji su u poplavi izgubili praktično sve što su imali, nameštaj, lične predmete, odeću i obuću. Bez pomoći Vlade i šire društvene zajednice ova se šteta ne može sanirati.

Situacija se normalizuje 3

Tokom vanredne situacije, iz Palanke su stizale informacije da je zaboravljena. Šta to znači?

Ne bih sada otvarao tu temu. U medijima nas nije bilo prvih nekoliko dana, u vreme kada je nadirala voda, kada su nam bile potrebne pumpe, čamci za spasavanje… Onda se sve promenilo pa su nas, počev od 18. maja do danas, posetile, ja mislim, sve televizije i štampani mediji. Došao je najpre ministar odbrane, pa onda i predsednik Republike. Biće još prilike da govorimo o tome.

Kakvo je sada stanje u Palanci?

Situacija se normalizuje, mada nam izvesne probleme prave nove padavine. U nedelju je na užem području bila prava provala oblaka, koja je zahvatila nekoliko sela. Pošlo nam je za rukom da za samo četiri dana iscrpimo svu vodu iz Karađorđevog naselja. Za mnogo kraće vreme nego prilikom prethodne velike poplave 1999. godine, osposobili smo vodovod, koji se nalazi u poplavljenom području, kao i glavni transformator koji snabdeva strujom opštinu. Organizovali smo velike akcije, kojima se priključio znatan broj volontera, i očistili Karađorđevo naselje. Organizovali smo prihvat pomoći, koja zaista stiže sa svih strana, iz zemlje i inostranstva. Obezbedili smo i prvu novčanu pomoć za sve građane kojima je voda oštetila domove, a potrudićemo se da obezbedimo i građevinski materijal za obnovu poplavljenih objekata. Ljudi postupno napuštaju prihvatne centre, škole su počele da rade…

Stanje u Palanci nije bilo sjajno ni pre poplava. Pominjali ste problem sa Elektroprivredom. O čemu je reč?

Situacija se normalizuje 4

Stizali su nam zbirni računi za veoma dug period, iz vremena od pre deset i više godina. Za sve to vreme ove račune niko nije pokušavao da naplati, a onda su odjednom ispostavljeni zbirni računi. Blokirani su računi pojedinih javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština, tako da smo te račune morali da plaćamo odjedanput, kako bismo skinuli blokadu i platili RINO, jer nam inače ne bi bila uplaćena transferna sredstva. Najinteresantnije je to što niko sa nama nije želeo da razgovara o reprogramu duga, garancijama da će on biti plaćen. Sve to predstavlja značajan problem za našu opštinu.

Sa druge strane, dosta građana ima dugovanja prema opštini?

Da, dugovanja građana su velika. Oko 700 miliona dinara, od čega je oko 300 miliona naplativo. Ali mi ne možemo da koristimo pravne instrumente da bismo naplatili dugove, jer smo svesni da ljudi ovde veoma teško žive. Pokušaćemo da naplatimo od onih koji mogu da plate, ali ne možemo da očekujemo da porodica sa petoro dece, u kojoj niko nije zaposlen, redovno plaća dažbine. Nažalost, Vlada Srbije ne misli tako. Oni tuže i prinudno naplaćuju, nezavisno od socijalnog stanja u kome se dužnik nalazi. Mi ne možemo tako.

Pored svega toga, mogu li se istaći neki od dosadašnjih investicionih pomaka?

Smederevska Palanka ima šta da ponudi investitorima. Banja i izvorište mineralne vode na Kiseljaku, šuma Mikulja, veštačko jezero Kudreč – odlične su lokacije za razvoj banjskog turizma. Tu su i dva instituta, Institut za povrtarstvo i Institut Goša, pa industrijske zone u sastavu nekadašnjeg holdinga Goša gde ima mnogo praznih hala, industrijska zona na Koloniji. Spremni smo da investitorima maksimalno olakšamo situaciju. Postoje interesovanja, neki su projekti i započeti, ali sačekajmo da ti pogoni budu otvoreni. U svakom slučaju, kod nas su investitori dobrodošli.

Prednosti opštine Smederevska Palanka

• Prirodni resursi i potencijali, pre svega bogatstvo geotermalnom mineralnom vodom, što otvara mogućnosti za razvoj banjskog turizma.

• Tradicija i iskustvo u industriji.

• Raspoloživost proizvodnih i prostornih kapaciteta pogodnih za braunfild investicije.

• Stabilnost elektroenergetske mreže.

• Komasirano i meliorisano poljoprivredno zemljište.

• Dve naučno-istraživačke ustanove: Institut Goša i Institut za povrtarstvo.

• Neposredna blizina koridora 10 i koridora E-7 (luka Smederevo).

• Blizina glavnog grada.

• Razvijeni trgovina i bankarstvo.

• Sportski aerodrom "Rudine" sa travnatom pistom, koji može da služi i u komercijalne svrhe.


Lična karta Smederevske Palanke

Lokacija: Smederevska Palanka je deo Podunavskog okruga. Graniči se sa Velikom Planom, Smederevom, Topolom, Račom i beogradskom opštinom Mladenovac. Od auto-puta E-75 je udaljena oko 70 kilometara, od Beograda oko 80 kilometara.

Dominantne privredne grane: industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj i veze, trgovina, turizam i ugostiteljstvo, zanatstvo, vodoprivreda, finansijske usluge, naučno-istraživačka delatnost u oblasti industrije i povrtarstva.

Broj nezaposlenih: 4251.

Prosečna plata: 31.613 dinara (april 2014).

Pogodnosti za investiranje: Postoje dve industrijske zone – u severozapadnom delu grada, između ulica Maksima Gorkog i Majora Gavrilovića, u okviru gradskog naselja Kolonija, i Industrijski kompleks Goša, najstarija industrijska zona u gradu i datira iz 1923. godine. Sastoji se od dve radne zone, Goša I i Goša II, na ukupnoj površini od 38 hektara. Opštinska uprava obezbeđuje olakšice za investitore i poslovanje u okviru stambene zone.

Do sada su u Smederevsku Palanku ulagali: Atlantis grupa, Croatia (proizvodnja bezalkoholnih pića), Agrocor (Idea), Croatia (trgovina), Žos, Trnava, Slovacia (proizvodnja šinskih vozila), DIS, Serbia (trgovina), Metal Product d.o.o. Serbia (proizvodnja mašina za profilisanje aluminijumskog i čeličnog lima), Delhaize group.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu