Dodatno

Društveno odgovorno poslovanje – Maja Kolar, Banca Intesa

Siromaštvo je gorući problem 1

Maja Kolar, Banca Intesa

29. 2. 2012. / 21.37

Siromaštvo je gorući problem

"Čitavi segmenti društva su zbog nedovoljnih primanja, a time i kreditne sposobnosti, uskraćeni za šansu da uz finansijsku podršku reše neki od egzistencijalnih problema i izađu iz začaranog kruga"

Piše:  

Izdvajanja za CSR projekte i inicijative za pomoć zajednici vidno su smanjena usled ekonomske krize, a mnoge kompanije mahom su se vratile na princip da preduzeća posluju odgovorno samo onda dok "gledaju svoja posla" i ne smanjuju broj radnih mesta. Ipak, Banca Intesa nastavila je da ulaže u zajednicu, a 20. februara banka je dobila nagradu "Planeta Biznis" za društveno odgovorno poslovanje. O načinima za održivi biznis koji brine o ugroženim grupama i finansijskoj inkluziji razgovarali smo sa Majom Kolar, direktorkom sektora za marketing i komunikacije Bance Intesa.

"VREME": Na koji način se socijalno odgovorna investicija vraća?

MAJA KOLAR: Nesporno je da je kao posledica ekonomske krize CSR pao na listi prioriteta mnogih kompanija i banaka, naročito onih koje su ove aktivnosti tretirale isključivo kao filantropske i čijim se sprovođenjem samo povećavaju troškovi. Isto tako, činjenica je da se pod održivim poslovanjem pre svega misli na ekonomsku održivost, koja je preduslov za svaku kompaniju da može da kreira radna mesta, izmiruje svoje poreske obaveze i doprinosi jačanju ekonomije u celini. To međutim ne znači da u uslovima krize treba odustati od CSR napora. Opasnost kod ovakvog pristupa leži u činjenici da se njime umanjuje kredibilitet kompanije i povećava reputacioni rizik. U periodu ekonomske krize nepoverljivost prema privatnom sektoru od strane medija, regulatora i javnosti uopšte se povećava i baš zato bi trebalo odgovoriti ispoljavanjem još većeg stepena odgovornosti. U tom smislu, verujem da strateški pristup društveno odgovornom poslovanju otvara brojne mogućnosti bez obzira na ekonomski ciklus. U praksi to može da znači da se pažljivije biraju inicijative, stavljajući fokus na one koje zaista dodaju vrednost poslovanju i ujedno ostvaruju pozitivan uticaj na društvo.

Tvrdite da imate integralni pristup i da kroz svakodnevnu poslovnu praksu promovišete finansijsku inkluziju. Šta to tačno znači?

Finansijska inkluzija je koncept koji se rodio iz uočene korelacije između siromaštva i isključenosti iz regularnih finansijskih tokova. Siromaštvo je danas jedan od gorućih problema u Srbiji, ali i u čitavom svetu, što potvrđuju procene da oko 2,5 milijardi ljudi živi ispod granice siromaštva raspolažući sa manje od dva dolara dnevno. Čitavi segmenti društva su, zbog nedovoljnih primanja, a time i kreditne sposobnosti, uskraćeni za šansu da uz finansijsku podršku reše neki od egzistencijalnih problema i izađu iz začaranog kruga siromaštva. Koncept finansijske inkluzije upravo podrazumeva razvoj specifičnih finansijskih usluga pod povoljnijim uslovima u odnosu na tržišne koji su namenjeni posebnim društvenim grupama, kao što su nezaposlene žene, osobe sa invaliditetom, mladi i penzioneri, a sa idejom da se poboljša njihov kvalitet življenja i time pruži doprinos ekonomskom i društvenom razvoju zemlje.

Konkretno, Banca Intesa je u želji da stimuliše samozapošljavanje ponudila neprofitne kredite, poput mikrokredita za mlade preduzetnike i "start up" kredita za žene preduzetnice u Vojvodini. Prvi na tržištu smo ponudili kredite penzionerima omogućujući im da se zaduže do 74 godine života. U saradnji sa partnerima iz nevladinog sektora i našom matičnom bankom radimo na razvoju uslužnog modela namenjenog organizacijama civilnog društva. Takođe, 2008. godine smo uveli prvu dobrotvornu platnu karticu u zemlji u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije. To je bila prva inicijativa ove vrste na domaćem tržištu, usmerena ka uspostavljanju stabilnog i nezavisnog mehanizma za dugoročnu pomoć sportistima sa invaliditetom i razvoju paraolimpijskog sporta u našoj zemlji.

Na koje načine Banca Intesa obezbeđuje transparentnost svog poslovanja?

Transparentnost je jedna od osnovnih korporativnih vrednosti Banca Intesa koja je aktima samoregulative, poput Etičkog kodeksa ili Kodeksa profesionalnog bankarskog ponašanja, ugrađena u temelje odnosa koje uspostavljamo sa svim interesnim grupama, omogućujući im da donose informisane i savesne odluke. U našoj interpretaciji transparentnost znači otvoreno, jasno i nedvosmisleno komunicirati sa akcionarima, zaposlenima, klijentima, kao i sa čitavom zajednicom, čineći dostupnim informacije o načinu na koji generišemo trajnu vrednost za sve interesne grupe. Pored nastojanja da klijentima jasno predočimo karakteristike i vrednost proizvoda i usluga koje nudimo, akcionarima Banke, drugim zainteresovanim licima i finansijskoj zajednici u celini garantujemo da će blagovremeno dobiti jasne, kompletne i transparentne informacije o strategiji Banke, njenoj primeni, kao i o rezultatima koje Banka postiže, i to uz poštovanje principa jednakosti u informisanju i korišćenjem različitih kanala informisanja. Tako je na našoj internet stranici moguće u svakom trenutku pronaći godišnje, finansijske i tromesečne finansijske izveštaje, saopštenja za štampu i prezentacije korporativnih rezultata i strategija namenjenih tržištu, kao sva glavna korporativna dokumenata. U domenu društveno odgovornog poslovanja, Banca Intesa kao članica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija priprema godišnji izveštaj kojim beleži razvoj i jačanje svog doprinosa u oblasti društveno odgovornog poslovanja.

U javnosti su najpoznatije vaše akcije "Mesto koje volim" i "Dokaži se 100%". Koliko ste zadovoljni dometima ovih kampanja?

Sa ponosom mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni rezultatima ova dva projekta, kao i sveukupnim efektom koji su do sada postigli. Činjenica da su građani u okviru projekta "Mesto koje volim" nominovali ukupno 1290 lokacija za obnovu i dali im više od 190.000 glasova govori u prilog tome da je ova inicijativa uveliko ostvarila svoj osnovni cilj pokretanja javnosti u pravcu očuvanja našeg kulturno-istorijskog nasleđa i jačanja svesti društva o njegovom bogatstvu. Krajnji rezultat inicijative biće rekonstrukcija tri lokaliteta koja su osvojila najveći broj glasova građana: Obeležja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, Beogradske kapije na Petrovaradinu, kao i Gradskih bedema u Novom Pazaru.

S druge strane, za učešće na studentskom konkursu "Dokaži se 100%" prošle godine prijavilo se blizu 150 akademaca, od kojih se 12 najtalentovanijih nadmetalo u pravljenju inventivnih projekata na polju unapređenja zadovoljstva klijenata. Svih 12 učesnika dobilo je novčane stipendije i mogućnost stručnog usavršavanja u Banca Intesa, a četiri pobednika boravila su u Italiji, gde su se takmičili sa pobednicima ostalih banaka članica. Tako je ovaj projekat osim podsticanja kreativnosti i inovativnog pristupa u rešavanju izazova u oblasti zadovoljstva klijenata ustanovio i godišnju nagradu za ideje koje doprinose unapređenju i razvoju ove oblasti poslovanja.

Da li su akcije više adhoc ili imaju strateški karakter?

Početkom 2011. usvojili smo trogodišnju CSR strategiju koja uključuje jasne ciljeve koje želimo da postignemo delujući u pet oblasti: tržište, društvena zajednica, radno okruženje, životna sredina, kao i dalji razvoj CSR upravljačkog modela. Jedan od ključnih projekata koji profiliše naše delovanje u oblasti doprinosa razvoju društvene zajednice jeste projekat očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa "Mesto koje volim". Ove godine pred nama je veliki i složen zadatak, koji podrazumeva obnovu ove tri lokacije. Takođe, nastavljamo sa podrškom školama u Srbiji i deci koja žive u porodicama skromnih materijalnih mogućnosti, i ove godine u partnerstvu sa "Našom Srbijom" koje inače bez prekida traje još od 2003. U planu je i novi ciklus konkursa "Dokaži se 100%", kao i nastavak aktivnosti u okviru saradnje sa britanskom nevladinom organizacijom Euclid Network kako bismo se upoznali sa bankarskim potrebama neprofitnog sektora u Srbiji i zajednički razvili usluge i proizvode namenjene za njihovo osnaživanje.

Iz istog broja

PR industrija

Reputacija je sve

Dr Vladimir Krulj

Vreme uspeha! (mart 2012)

Poslovne vesti

 

Štednja van »Nedelje štednje«

Siguran način ulaganja

 

Intervju – Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group

Kapital ne dolazi preko noći

Ana Radić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu