Dodatno

Intervju: Nataša Najdanović, direktorka lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija

Sada je vreme da brinemo o našem ekološkom otisku 2

Sada je vreme da brinemo o našem ekološkom otisku

Klimatske promene su postale naša stvarnost. Globalna dešavanja, nestašica sirovina, rast cena energenata, traže od svih nas, pojedinaca i organizacija, da razmislimo o svom odnosu prema planeti

O načinima na koje vode brigu o resursima i zaštiti životne sredine u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, razgovarali smo sa direktorkom lanca snabdevanja Natašom Najdanović. U intervjuu za “Vreme” ona objašnjava da, kad je u pitanju zaštita životne sredine, imaju tri prioriteta: zaštita vodnih resursa i ušteda vode, smanjenje emisija CO2 i potrošnje energenata i ambalažni otpad i reciklaža.

“Od vode sve kreće. Voda je onaj ‘sastojak’ bez kojeg nema života na planeti”, kaže Nataša Najdanović. Zbog toga, kako navodi, preduzimaju brojne aktivnosti da uštede i sačuvaju vodu: “Kontinuirano smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. U poslednjih 14 godina, uspeli smo da smanjimo potrošnju vode po litru proizvedenog pića za 53,45%. To znači da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode”, objašnjava Najdanović.

Kompanija brine o izvorima koji snabdevaju njena postrojenja, prečišćava sve otpadne vode i promoviše odgovorno upravljanje vodnim resursima, kako interno tako i eksterno.

Briga o vodnim resursima potvrđena je i kroz dobijanje prestižnog AWS sertifikata Alijanse za upravljanje vodnim resursima, koji potvrđuje najviši nivo brige i posvećenosti očuvanju vodnih resursa. Coca-Cola HBC Srbija je prva kompanija na našem tržištu koja je dobila ovaj globalni sertifikat.

Coca-Cola HBC je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude ugljenično neutralna, što je celu deceniju pre roka koji je za dostizanje ovog cilja obeležila Evropska unija.

Nataša Najdanović objašnjava šta to znači: “Ugljeničnu neutralnost dostižemo kad uklonimo onoliko ugljen dioksida koliko ispustimo u atmosferu. Često nas pitaju da li je ovaj cilj previše ambiciozan i ostvariv. Naš odgovor je: mora biti ostvariv. To radimo na različite načine: sva električna energija koju koristimo u našim punionicama je u potpunosti iz obnovljivih izvora, uvodimo inovacije na pakovanjima, koristimo rashladne uređaje koji su energetski efikasni i sadrže nove ekološki podobne freone, kroz zelenu flotu automobila… Ne zaboravljamo važnost svakog novog posađenog drveta, koje vezuje CO2 i ispušta kiseonik. Zajedno sa ‘Bambijem’, prošle godine posadili smo 800 novih stabala u Srbiji”, navela je Najdanović.

Prema njenim rečima, održivost i odgovor na klimatsku krizu integralni su deo načina poslovanja.

“Nema dileme da, kad je životna sredina u pitanju, želimo da vodimo dajući primer. To činimo i kad su ambalaža i ambalažni otpad u pitanju, kao i otpad koji nastaje u procesu proizvodnje u našim punionicama. Cilj nam je da, na prvom mestu, smanjimo na najmanju moguću meru količine otpada koje se generišu našim poslovanjem. Zatim, da se što više generisanog otpada ponovo iskoristi odnosno da 0% našeg otpada završi na deponijama, što je ambiciozan cilj koji verujem da ćemo ostvariti već naredne godine”, poručuje Nataša Najdanović.

Iako su sva pakovanja koje trenutno plasira na tržište od reciklabilnih materijala, kompanija ne posustaje sa inovacijama.

“U maju smo uveli veliku inovaciju na pakovanju od 4 limenke Coca-Cola i Coca-Cola Zero, koje sada dolaze pričvršćene kartonskim držačem umesto u plastičnom omotu. Na ovaj način štedimo oko 144 tone plastike u narednih pet godina”, kaže Najdanović i podseća: “Next sokovi su u ambalaži od većinski biljnog materijala, a odnedavno smo plastične zamenili papirnim slamčicama kod Next sokića”.

Coca-Cola HBC Srbija je nedavno, među 29 zemalja, osvojila nagradu Coca-Cola HBC grupe za održivost i primenu održivih politika u praksi. “Prakse koje primenjujemo u Srbiji su se izdvojile kao najbolje. To govori ne samo o našoj posvećenosti ovom tržištu, već i o nasleđu koje ostavljamo budućim generacijama”, zaključuje Nataša Najdanović.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu