Dodatno

Saradnja sa civilnim sektorom

Sačuvati zavičaj od zaborava 1

IZLAGAČI KRAJIŠKOG LIKOVNOG SALONA: Nena Zagorac,...

Sačuvati zavičaj od zaborava

Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara

Piše: Ivana Ćurko

Udruženja izbeglica i interno raseljenih lica prisutna su više od dvadeset godina na teritoriji Republike Srbije – faktički od samog dolaska izbeglica. Kako su se i migratorne grupe u Srbiji proširile, dobijanjem nadležnosti u oblasti azila i readmisije, Komesarijat za izbeglice i migracije RS deo svojih sredstava izdvaja i za projekte nevladinog sektora koji se bave povratnicima po Sporazumu o readmisiji i azilantima.

Finansirani projekti su usmereni na očuvanje kulturnog identiteta krajnjih korisnika, istraživanjima od značaja za utvrđivanje stanja i potreba korisničke populacije u procesu integracije i reintegracije i pri ostvarivanju održivog povratka. Komesarijat finansiranjem projekata nastoji da podrži i programe pravne i drugih vidova pomoći, programe unapređenja informisanosti u oblastima od značaja za korisničku populaciju, kao i programe usmerene na unapređenje položaja izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila ili povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.

Od 2009. godine, Komesarijat je ustanovio praksu da se sredstva odobravaju isključivo putem javnih poziva u skladu sa Uredbom Vlade o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja. Sredstva za ovu namenu predviđaju se budžetom početkom godine. Komesarijat, obično tokom godine, raspisuje tri javna poziva kako bi se ispratila dinamika predviđenih aktivnosti jer postoji veliki broj udruženja koja apliciraju za sredstva.

Komesarijat, inače korisnik sredstava budžeta RS, podstiče programe koje realizuju udruženja i koji su od javnog interesa u skladu sa odredbama Uredbe, a odnose se na oblast u kojoj se program realizuje, teritoriju na kojoj bi se program realizovao, vreme i dužinu trajanja programa, vrstu i obim aktivnosti koje bi se vršile u toku realizacije programa i ukupan broj lica koji je potreban za izvođenje programa.

Komesarijat raspisuje javni poziv za finansiranje programa od značaja za populaciju izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila i povratnika po Sporazumu o readmisiji. Na konkursu mogu da učestvuju nevladine organizacije, registrovane na teritoriji RS, koje se bave pitanjima od značaja za gore navedene kategorije korisnika. Javni poziv se oglašava na internet stranici Komesarijata.

Sačuvati zavičaj od zaborava 2
…Predrag Zagorac…

U javnom pozivu je naznačen ukupan iznos obezbeđenih sredstava, kao i koliki su minimalni i maksimalni iznos sredstava po zahtevu Udruženja (obično od 50.000 do 500.000 dinara). Sredstva koja ne budu namenski utrošena, moraju se vratiti Komesarijatu za izbeglice i migracije.

Da bi projekti učesnika konkursa bili uzeti u razmatranje, neophodno je da ispune uslove, tj. da sadrže svu traženu dokumentaciju propisanu konkursom, potpisanu, overenu i podnetu u propisanom roku; da projekat doprinosi unapređenju položaja izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila ili povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, kao i da informacije prikupljene projektnim aktivnostima doprinose Komesarijatu u rešavanju problema korisničke populacije.

Prioritet za finansiranje imaju programi usmereni na istraživanja od značaja za utvrđivanje stanja i potreba korisničke populacije u procesu integracije i reintegracije i pri ostvarivanju održivog povratka, zatim programi pravne i drugih vidova pomoći, programi unapređenja informisanosti u oblastima od značaja za korisničku populaciju, kao i programi usmereni na očuvanje kulturnog identiteta krajnjih korisnika. Udruženja su u obavezi da dostave izveštaj o realizaciji određenog programa i finansijski izveštaj sa dokazima (kopije računa, otpremnice, izvode iz banke o izvršenim plaćanjima i drugu validnu dokumentaciju u predviđenom roku po isteku realizacije programa).

Sačuvati zavičaj od zaborava 3
…i Branka Bajić

Od 2009. godine Komesarijat je finansirao preko 200 projekata udruženja sa preko 50 miliona dinara. Tu treba pomenuti NVO i udruženja koja pružaju pravnu pomoć svim kategorijama migranata kroz pravne savete, pribavljanje dokumenata u državama/mestima prethodnog prebivališta, pisanje podnesaka, punomoćja i sl.

Redovno se finansiraju programi obeležavanja datuma od značaja za izbegličku populaciju, obeležavanje velikih pogroma srpskog naroda (Bljesak, Oluja, Medački džep, Miljevački plato…), spomen-posete stratištima Srba u Jasenovcu, Jadovnu i sl.). Na ovaj način se odaje pošta stradalima i čuva istina o stradanju Srba na teritoriji Hrvatske.

Finansiraju se publikacije i zbornici koji objedinjuju tekstove eminentnih stručnjaka, istoričara i analitičara, koji se bave problematikom položaja srpskog naroda u regionu. Finansiraju se okrugli stolovi i radionice posvećeni aktuelnim temama za ovu populaciju (dospele, a neisplaćene penzije u Hrvatskoj, privatizacija bez učešća Srba u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije, problem stanarskih prava…).

Važno je takođe očuvanje od zaborava kulturnog identiteta i tradicije starog kraja, te se finansiraju i projekti koji doprinose upoznavanju mladih generacija, kao i lokalne sredine u kojoj sada borave izbeglice i interno raseljena lica, sa folklorom i običajima.

Redovno se finansira Krajiški likovni salon, koji živi već 28 godine, od toga 15 godina u izbeglištvu. Ovaj Salon je prvi put organizovan početkom 80-ih godina prošlog veka u Kninu. Kontinuitet ove izložbe nakratko je prekinut 1995. godine zbog progona, ali je ona nastavila svoje trajanje i na prostoru Srbije, gde je izbegao najveći deo Srba iz Krajine. Umetnici okupljeni oko Krajiškog likovnog salona odlučili su da se predstave javnosti u Srbiji, ali i da na taj način svoj zavičaj (bilo da je reč o crkvama i manastirima, gradovima, selima, pejsažima, licima, uspomenama na detinjstvo…) otrgnu od zaborava. Ubrzo su im se pridružili i umetnici koji su poreklom sa prostora Krajine, a potom i drugi likovni stvaraoci iz Srbije… Neki od njih su učestvovali i u likovnoj koloniji Umjetničkog bratstva manastira Krke koja traje već dvadeset godina. Danas na izložbi zajedno izlažu kako afirmisani umetnici, neka od najpoznatijih imena srpske likovne scene, tako i mladi autori koji su rođeni znatno posle osnivanja ovog Salona.

Pored toga, finansiraju se programi usmereni na istraživanje stanja potreba među izbegličkom i povratničkom populacijom, kako bi se redovno ažurirali podaci i reagovalo u skladu sa potrebama. Finansiraju se i projekti romskih udruženja koji obezbeđuju pomoć romskoj deci interno raseljenim licima i readmisantima u savladavanju školskih sadržaja i uključivanju u redovan školski sistem, putem radionica i vannastavnog rada sa ovom populacijom.

Od posebnog značaja su projekti koji se baziraju na praćenju održivosti povratka i pristupa pripadajućim pravima lica koja se vraćaju u BiH, Hrvatsku, na Kosovo i Metohiju, putem sprovođenja anketa među povratnicima. To nam omogućava da sagledamo stvarnu sliku na terenu, a ne da dobijamo samo informacije plasirane od predstavnika vlasti BiH i Hrvatske, ili međunarodne zajednice i privremenih institucija kad je reč o KiM.

Osim finansiranja projekata, Komesarijat za izbeglice i migracije redovno održava sastanke sa predstavnicima udruženja i informiše ih o aktualnim programima namenjenim za rešavanje stambenih potreba ove populacije u Srbiji, o aktivnostima koje sprovode BiH i Hrvatska kad je u pitanju rešavanje njihovih prava u tim državama, o merama i koracima koje preduzima država kako bi ova lica ostvarila svoja prava i dostojanstven život.

Rukovodilac Grupe za povratak i saradnju sa međunarodnim organizacijama i odnose sa javnošću u Komesarijatu za izbeglice i migracije RS

Iz istog broja

Intervju – Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac

Šta nakon rešavanja stambenih problema

M. R

Izbeglice i UNHCR

Rešenja na vidiku

 

Azil u Srbiji

Hiljadu koraka integracije

M. Rudić

Intervju – Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije

Zasad kontrolišemo situaciju

Mirko Rudić

Migracije

Fenomen koji menja gradove

M. Turudić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu