Dodatno

Privredna komora Srbije – Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

Robna razmena Srbije i Grčke

Privrednu saradnju između Srbije i Grčke, a posebno robnu razmenu kao najzastupljeniji vid prometa, karakterišu stabilnost, raznovrsnost i gotovo konstantan rast od 2000. godine. Najveći obim poslova kako u izvozu tako i uvozu ostvaruje se putem kupoprodaje (oko 96 odsto), a u porastu je i srpski izvoz preko slobodnih zona. S obzirom na to da je Grčka članica Evropske unije, u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa tom zemljom na snazi su pogodnosti preferencijalne trgovine, tj. pretežno bescarinski izvoz. Na količinskom ograničenju su samo neki prehrambeni proizvodi.

Detaljnija analiza strukture međusobne razmene dovodi do zaključka da se srpski izvoz bazira skoro isključivo na sirovinama i proizvodima za reprodukciju, dok grčki partneri u Srbiju plasiraju i proizvode više faze obrade (npr. hemijske proizvode, industrijske mašine za opštu upotrebu, uređaje ili laboratorijsku opremu i tekstilne proizvode). Kao posledica pada tražnje za srpskim sirovinama i repromaterijalima na turbulentnom grčkom tržištu, srpski izvoz u Grčku ušao je tokom 2012. godine u period stagnacije. Iako srpski prehrambeni proizvodi i dalje nalaze put do grčkih kupaca (u najvećoj meri beli šećer, ali sve više i duvan), postoje segmenti u kojima bi, i pored krize, znatno mogao da se poveća nivo plasmana u Grčku (meso i mesni proizvodi). Uslov je da se na nivou nadležnih državnih organa Srbije i Grčke–EU (ministarstava poljoprivrede i uprava za veterinu) reši priznavanje fitosanitarnih uverenja.

PERSPEKTIVE DALJE INVESTICIONE SARADNJE: Usled dužničke krize Grčke, grčki državni kapital se više ne usmerava prema inostranstvu, pa prema tome ni ka Srbiji. Ipak, privatni kapital će svakako i dalje tražiti način da se oplodi, tragajući za profitabilnim investicionim projektima u našoj zemlji. Grčki privrednici su sve zainteresovaniji i za uspostavljanje/jačanje saradnje u oblasti organskih (dijetalnih) proizvoda, turizma i inovacija (transfer tehnologija i sl.).

Najveće interesovanje potencijalnih grčkih investitora vlada za javno-privatna partnerstva (JPP) u sektorima infrastrukture, energetike (naročito obnovljivi izvori energije, s obzirom na činjenicu da je u Grčkoj zabranjena izgradnja nuklearnih elektrana), zaštite životne sredine i transporta. Zakonsko uređenje oblasti javno-privatnog partnerstva otvara mogućnost za zajedničke projekte našeg javnog i grčkog privatnog kapitala na projektima izgradnje magistralnih puteva (prvenstveno Koridor 10), kao i osposobljavanja prateće infrastrukture (moteli, šoping-molovi, restorani i dr.). Primetno je i da raste interesovanje za trilateralnu saradnju. Naime, preferencijalni status Srbije u trgovini sa Ruskom Federacijom i zemljama Carinske unije (Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan) i dalje je vrlo privlačan za privatne investitore iz Grčke u proizvodnom sektoru, radi plasmana gotove robe u te zemlje. Najveći pozitivan efekat dalje stabilizacije političke i ekonomske situacije u Grčkoj očekuje se preko finansijskog tržišta i bankarskog sektora, a u ostalom delu privrede ekonomski analitičari ne očekuju neke bitnije promene u saradnji Grčke i Srbije.

Autorka je samostalni savetnik

Iz istog broja

Kompanija »Veropoulos«

Super Vero – »Samo kod nas«

 

Grand Casino Beograd

Najveći zabavni centar Srbije

 

Intervju – Filipos Karamanolis, predsednik Helenskog privrednog udruženja Srbije (Hellenic Business Association of Serbia)

Ogroman potencijal bilateralne privredne saradnje

Radmilo Marković

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu