Dodatno

Intervju – Davor Daraboš, direktor poslovnog područja Gourmet Atlantic Grupe

Prodor na međunarodna tržišta 1

foto: milovan milenković

24. 2. 2016. / 14.12

Prodor na međunarodna tržišta

"Treba iskoristiti činjenicu da je Zapadni Balkan prepoznat kao područje gde postoji kult kvalitetne hrane povezan sa identitetom, što može i treba da bude konkretna prednost za prehrambene proizvode sa zaštićenim poreklom"

Piše:  

Atlantic Grupa je u novembru 2014. kupila kompaniju Foodland, i, u okviru nje, jedan od najpoznatijih brendova u prehrambenoj industriji Srbije – Bakinu tajnu. Nakon nešto više od godinu dana integrisanja i uklapanja u sistem, o daljim planovima razvoja brenda Bakina tajna, ali i drugih brendova Atlantic Grupe, za "Vreme" govori Davor Daraboš, direktor Gourmeta, novoosnovanog poslovnog područja u Atlantic Grupi.

"VREME": Atlantic Grupa je zbog akvizicije Foodlanda reorganizovala celu kompaniju i osnovala novo poslovno područje nazvano Gourmet. Koliko je teško bilo uklopiti celu jednu solidno razvijenu kompaniju u sistem Atlantic Grupe?

DAVOR DARABOŠ: Naša strategija "Internacionalizacija" podrazumeva širenje prisutnosti na onim tržištima na kojima se Atlantic Grupa već nalazi, ali i otvaranje novih perspektivnih tržišta, uz paralelni organski rast poslovanja i inovativnost u proizvodnim kategorijama, što podrazumeva efikasniju organizaciju celokupnog poslovanja kompanije, kao i distribucije. To je i za jednu multinacionalnu kompaniju kao što je naša veliki izazov, ali smo mi uvereni da posedujemo brendove, kvalitet i znanje da konkurišemo ravnopravno sa globalnim igračima, prvo na evropskom, a potom i na globalnom tržištu. Akvizicijom Foodlanda pojačali smo asortiman naših već etabliranih internacionalnih brendova kao što su Argeta, Donat Mg, Cedevita, Multipower, jer smatramo da su proizvodi Foodlanda najbolji ambasador kvaliteta i mogućnosti koje ima autentična regionalna proizvodnja hrane u svetu. Najvažniji deo asortimana pod brendom Bakina tajna obuhvata delikatesne namaze i umake i slatke namaze, kao i prirodne sirupe i sokove od svežeg voća i povrća stopostotne sledljivosti i pripremljene na domaći način. Samim tim, očekivanja koja su postavljena pred Bakinu tajnu u kontekstu širenja i jačanja našeg portfolija na tržištima izvan regiona Jugoistočne Evrope, zahtevaju da se posebna pažnja usmeri na relativno malo poslovno područje, ali sa velikim globalnim potencijalom. Stoga su poslovanje i portfolio Bakine tajne, kao jednog od ključnih brendova za podsticanje rasta, od septembra prošle godine organizovani u posebno poslovno područje (PP) Gourmet, uz timove koji treba da realizuju strategiju ekspanzije na treća tržišta.

Odakle stižu sirovine za proizvode Bakina tajna? Da li je nešto unapređeno u dosadašnjoj poljoprivrednoj proizvodnji?

Trenutno, suština je da unapredimo osnovnu stratešku prednost brenda Bakina tajna, a to je proizvodnja prirodne, zdrave hrane od biranih sastojaka, sada kao integralni deo sistema Atlantic Grupe, koja može takav brend da podigne na najviši nivo. To znači da proizvodi Bakina tajna danas podležu svim definisanim procesima Atlantic Grupe, pa i u delu nabavke s prioritetom prema domaćim kooperantima. Povrće i voće za proizvodnju uglavnom je iz šireg kopaoničkog područja i lokalnog uzgoja, a svi proizvodi izrađeni su sa najvećim postotkom voća i povrća i pripravljeni na tradicionalan način, bez aditiva i konzervansa. Proizvodnja u pogonima Foodlanda odvija se u skladu sa standardima svetskih sertifikata HCCP, ISO 9001 i BRC. Za ostvarivanje ovako složenih ciljeva bio je neophodan proaktivan i koordinisan angažman stručnjaka iz segmenta istraživanja i razvoja, centralne nabavke i osiguranja kvaliteta, jer u proizvodnji prirodne i zdrave hrane važnu ulogu imaju kako izbor najkvalitetnijih sirovina i lanac proverenih dobavljača tako i ulazna kontrola kvaliteta i praćenje svih faza proizvodnje i potvrđivanje kvaliteta gotovih proizvoda. Mi se držimo stava da je kvalitet osnovno sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu i neizostavan deo investiranja u održivost poslovanja, jer takmičeći se s masovnom proizvodnjom i jeftinom robom teško da može da se izdrži utakmica na globalnom tržištu.

Rekli ste da planirate rast proizvodnje Foodlanda za petšest puta u naredne četiri godine. Pošto je jasno da regionalna tržišta teško mogu da upiju ovaj porast proizvodnje, znači da ciljate na druga tržišta u Evropi. Možete li izneti osnovne crte strategije koju Atlantic Grupa ima za brendove iz Foodlanda?

Bakina tajna je jedan od brendova u koje posebno verujemo i kome ćemo dati punu podršku u daljem razvoju i u dodatnom jačanju pozicija na međunarodnim tržištima i kroz investiciona i marketinška ulaganja, i kroz ulaganja u ljude. Da, očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine, pet do šest puta povećati proizvodnju i plasman proizvoda Foodlanda i planski investirati kako bi se očuvao kontinuitet u kvalitetu proizvodnje i u povećanom obimu koji se planira u sledećih nekoliko godina. Takođe, očekujemo da ćemo podrškom proizvoda Bakina tajna pomoći i drugim proizvodima iz našeg asortimana koji imaju značajan internacionalni potencijal (Argeta, Donat Mg, Multipower, Bebi, Cedevita) da zajedno jače nastupaju na međunarodnim tržištima. Stoga smo sproveli i novu organizaciju distributivnog poslovanja kroz dve glavne zone, Zonu Istok i Zonu Zapad, što se odražava i kroz osnivanje sopstvenih distributivnih kompanija u Austriji i Nemačkoj. Kako bi se lokalno znanje i stečeno iskustvo iskoristili na najbolji mogući način, svako distributivno područje imaće lokalnu funkciju upravljanja robnim markama. U novoj organizaciji, Zonu Istok će činiti Jugoistočna Evropa, Baltik i ZND region, dok će Zona Zapad obuhvatati Centralnu i Jugozapadnu Evropu, nordijske zemlje, kao i sva tržišta u prekomorskim zemljama. Krajnji cilj je široka maloprodaja, a ne samo etno-kanali, što je ambiciozan, ali ostvarljiv plan.

Koji su koraci koje neki proizvod mora nužno da prođe da bi se zauvek našao na trpezama u Velikoj Britaniji, na primer, ili Francuskoj, ili SAD? Dakle, ne samo da se pojavi na rafovima najvećih trgovinskih lanaca, kampanjski, nego da tamo i uspe da se izbori za kontinuiranu prodaju?

Atlantic je uvezao nekoliko značajnih stvari – kontrolu nabavke, kontrolu sirovina, kontrolu proizvodnje, kontrolu konačnog kvaliteta, dizajn, distribuciju, logistiku, marketing – i da gotov proizvod premijum kvaliteta, a onda i premijum cene, ravnopravno s konkurencijom pozicionira na policama Evropske unije kroz sopstveni lanac distribucije. To je ozbiljan pristup i dugoročna strategija, ali i kontinuirano ulaganje. Očekivanja koja su postavljena pred Bakinu tajnu u kontekstu širenja i jačanja našeg portfolija na tržištima izvan regiona Jugoistočne Evrope proizlaze iz stava da treba iskoristiti činjenicu da je Zapadni Balkan prepoznat kao područje gde postoji kult kvalitetne hrane povezan sa identitetom, što može i treba da bude konkretna prednost za prehrambene proizvode sa zaštićenim poreklom. Taj potencijal potvrđuju i osvojena priznanja. Bakina tajna u svojoj zbirci ima već nekoliko prestižnih nagrada Great Taste, i to za svoj ajvar, sok od marelice, slatko od višnje i džem od marelice, prirodni jabukov sok i džem od pomorandže. Priznanje važi za Oskara u svetu hrane i dodeljuje ga britanska organizacija Guild of Fine Food na osnovu ocene 400 stručnjaka iz različitih grana prehrambene industrije.

U doba loše ekonomske situacije, koja traje li traje, kako se može omogućiti opstanak najkvalitetnijih proizvoda, koji zbog kvalitetnih sastojaka jednostavno ne mogu da budu relativno jeftini, a samim tim i pristupačni najširem sloju građana?

Opšta ekonomska nestabilnost odražava se kroz rast troškova, nisku kupovnu moć, valutne oscilacije, nelojalnu konkurenciju i sve su to faktori neizvesnosti u smislu dugoročnog planiranja. Međutim, u poslovanju se držimo pravila da uvek treba da budemo spremni da se prilagođavamo novim uslovima, ali nikad na uštrb kvaliteta, jer takve "uštede" su kratkog daha. Zato i u krizi, kada neke kategorije padaju u totalu, mi možemo slobodno da kažemo da je naše poslovanje stabilno i u skladu sa očekivanjima, što potvrđuju i rezultati rasta prihoda od prodaje na nivou Grupe od 5,6 odsto u 2015. u odnosu na prethodnu godinu. Uštede nalazimo u optimizaciji sopstvenih troškova i ne odustajemo od praćenja tržišta i uvođenja inovativnosti u svoje proizvodne kategorije. Kako sistem raste, mi pokušavamo da se internim organizacionim merama fokusiramo na ono što smatramo da su kritične vrednosti svakog tržišta i tako podržimo rast. Što se tiče dalje kreativnosti, razvijene veštine i kapaciteti znanja postaju dominantni u funkcionisanju kompanija, a to više nisu samo proizvodni, tehnički ili distributivni kapaciteti, već i mogućnost da se sagleda neka potpuno nova, šira perspektiva, što je za nas u ovom trenutku iskorak na evropska, zapadna tržišta.

Kako, iz pozicije prehrambene industrije, vidite stanje u poljoprivredi Srbije? Svedoci smo da vlada u 2015. nije uspela da isplati sve predviđene subvencije, a da je u 2016. iznos tih subvencija u poljoprivredi znatno smanjenkako će ovo uticati na jednu od najvažnijih privrednih grana Srbije?

Brži razvoj izvoza u prehrambenoj industriji zahteva primenu koncepta održivog razvoja poljoprivrede, tehničko-tehnološku modernizaciju, unapređenje organizacije rada i ukupne organizovanosti ovih delatnosti, uključujući dugoročne i povoljne mere poljoprivredne politike, kao sirovinske baze prehrambene industrije. To samo potvrđuje da osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije treba da se zasniva na optimalnom korišćenju i očuvanju raspoloživih proizvodnih kapaciteta, uz povećanje obima poljoprivredne proizvodnje, posebno proizvoda sa dodatom vrednošću, međutim, neophodna je dodatna podrška države. Potrebno je realno definisati prioritete i ulagati u sektore koji imaju potencijal da budu konkurentniji na regionalnom nivou, a to jesu prvenstveno poljoprivreda i prehrambena industrija.

Iz istog broja

Digitalna ekonomija

Novi ekonomski poredak

Uroš Mitrović

Abeceda ekonomije

Kamata

Pripremio: dr Mališa Đukić

Javno-privatno partnerstvo u Srbiji

Razvojna šansa ravna Maršalovom planu

 

Intervju – Dejan Jeremić, izvršni potpredsednik za operativne poslove Delta Holdinga

Poslovanje Delte ne zavisi od promena vlasti

 

Ekonomski barometar (februar 2016.)

Poslovne vesti

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu