Dodatno

Интервју – Академик Никола Хајдин, Председник САНУ

Подстицај за достигнућа 2

Подстицај за достигнућа

"С обзиром на укупан развој друштва у свету и код нас који карактерише све снажнија наука као основа, са извесном дозом слободе изражавања може се рећи да наступа доба развоја друштва заснованог на науци"

Тихо је у ходницима Српске академије наука и уметности. Након неколико бурних месеци за науку у Србији, у другој половини јула академици су се – као и сви остали истраживачи и професори на институтима и факултетима – размилели по конференцијама, семинарима, студијским путовањима или, једноставно, отишли на одморе. Мада је врео јулски дан оковао београдске улице, у пространим холовима зграде САНУ, подигнуте још 1924. године по пројекту Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића, задржао се јутарњи хлад. У тихим ходницима, сваки корак на паркету јасно одзвања. Крај попрсја Вука Караџића и витрине са делима Милутина Миланковића, промиче само једна седокоса прилика ослоњена на штап – то је увек присутни генерални секретар Академије Димитрије Стефановић.

Председник САНУ, академик Никола Хајдин, уједно и најугледнији градитељ у Србији, чека нас у канцеларијама председништва, као и увек добро расположен. Између осталог, разговарамо о његовој омиљеној теми – недавно успостављеним наградама Српске академије наука и уметности. Кад су пре скоро две године први пут најављене, председник Хајдин се посебно заложио да афирмише награде САНУ како у медијима тако и међу донаторима, а у крајњој линији и међу самим академицима.

"Према традицији европских земаља, награде Академије се сматрају врхунским наградама из области науке у датом периоду, за одређену земљу", каже академик Никола Хајдин за "Време". "Награда која се додељује сматра се врхунским научним доприносом или збиром научних доприноса у одређеном периоду који карактеришу онога који конкурише за њу. Ова награда може се схватати врхунском наградом за научна достигнућа у овој земљи."

"ВРЕМЕ": Међу разним наградама које постоје у Србији, иза једног броја већ на неки начин стоји Академија. По чему се ова награда Академије разликује?

АКАДЕМИК НИКОЛА ХАЈДИН: Реч је о највишој научној установи, а потом и о чињеници да жири чини најеминентнији тим стручњака из појединих области за које се додељује награда. Они нису сви академици, али знатан део жирија чине чланови Академије. Садашње стање ствари је тако да се награде додељују за област физике и хемије сваке друге године. Исто тако се додељују и награде из области математике, техничких наука и медицине, такође сваке две године. С тим што се ове награде ређају алтернативно. Захваљујући донаторима, за награде имамо снажну финансијску подршку. Новчани износ награде захваљујући донаторима је позамашан за наше услове и могућности – 10.000 евра, наравно, у динарској противвредности.

Колико је оваква једна награда значајна за науку у Србији?

Осим новчане вредности, награда Академије има и шири значај за нашу јавност. Ове награде подстичу интерес за науку, стварају плиму за висока научна достигнућа, а самим тим подижу и општи научни ниво у оквиру једне нације. С обзиром да укупан развој друштва у свету и код нас карактерише све снажнија наука као основа. Са извесном дозом слободе изражавања може се рећи да наступа доба укупног развоја друштва заснованог на науци. Популарисањем ове и сличних награда за науку подстичемо интерес за бављење науком у самом успону. То је један од важних елемената ове награде, која својим скромним доприносом на известан начине утиче на овај развој. Трудићемо се да награђени и њихово дело буду преко средства информисања што боље приказани најширим слојевима друштва са циљем да подстакну људе на научно стварање.

Каква је општа клима за бављење науком у Србији данас? Колико финансијски проблеми утичу на то?

Са финансирањем науке не можемо бити задовољни јер оно што се одваја за науку је веома мало, поготово у поређењу са земљама у окружењу које нису много богатије од нас. Остаје да се надамо да ће укупним побољшањем стандарда и издвајања за науку она добити неко боље место. Имамо веома много талентованих људи, али нема довољно новца за истраживање, посебно за експериментални рад. Као оптимиста, надам се да ће се то поправити.

Награде САНУ покривају области математике, техничких наука, медицине, физике и хемије. Колико је било тешко наћи спонзоре за ове области? Како сте у томе успели, на пример, у случају математике?

Сматрамо да је математика научна основа за многа истраживања у применама на друге науке. И у појединим областима које не припадају у потпуности егзактним наукама математика проналази пут. Једна од таквих области је банкарство. Што се тиче техничких наука врло је широка лепеза интересовања оних који би могли да помогну. Добили смо подршку од Града Београда који је заинтересован за сопствени развој и развој нације. На крају је остала медицина. За њу није било тешко наћи спонзора, с обзиром на значај који медицина има на човека и човечанство. Главни донатор је позната међународна фармацеутска компанија "Dräger".

Да ли се размишљало и о другим областима?

Академија има амбицију да установи награде из области хуманистичких наука и уметности које имају посебан значај за развој друштва у целини. Не одустајемо од ове идеје, мада са гледишта финансирања ових награда ствари нису баш на истом нивоу као када је реч о егзактним наукама. Требало би више рачунати на то да ће финансијску награду за ове науке обезбедити прво држава, а онда и поједине организације са одређеном стручном оријентацијом. То не значи да Академија у истој мери не цени научни рад из области хуманистичких наука и трудиће се да у најскорије време укључи и хуманистичке науке и уметност у награђиване области. Има још један додатни елемент, наиме, извесне области из хуманистичких наука и уметности бивају награђиване, па нису ни оне потпуно лишене награда. Постоји знатан део који се издваја за друштвене науке, уметност, књижевност. Са тиме је наша јавност упозната и то доприноси да људи који се у овим областима истичу јесу и познати у јавности.

Међу прошлогодишњим добитницима је млади стручњак Игор Пашти, један од најмлађих истраживала код нас, а већ иза себе има завидну научну каријеру. Да ли је то знак да се кроз ову награду Академија у већој мери окреће младим истраживачима?

Старост кандидата не игра никакву улогу, већ само квалитет научног рада. Са друге стране, подстицање младих људи на научно стварање остварује се на различите начине. Један од значајних подстицаја за младе научнике је такозвано оснивање Академије младих, коју неке земље већ имају. Код нас та фаза још није наступила, а од расположења чланова Академије зависи када ће се то догодити код нас, јер је за такав договор потребан широк консензус. Постоје такозване стручне академије које такође подстичу научни рад, као академије медицинских наука и инжењерских наука на пример, које имају значајну улогу у подизању свести младих и њихових способности да се баве науком, посебно када је реч о примењеним наукама.

Нaграде САНУ

ПАРНА ГОДИНА (2012, 2014…): Физика, хемија

НЕПАРНА ГОДИНА (2013, 2015…): Математика, техничке науке и медицина

НАГРАЂЕНИ: Не могу бити академици

ЖИРИ: Три члана које именује САНУ

ИЗНОС НАГРАДЕ: Повеља и 10.000 евра

РОК ЗА ПРИЈАВУ: 15. септембар 2013.


Подстицај за достигнућа 3

Објављено уз недељник Време бр. 1177.

Повремени додатак недељника Време на 6 страна "САНУ – ДОМ СРПСКЕ НАУКЕ".

Објављивање додатка подржала компанија JП СРБИЈАГАС.

Текстове приредили: Сања Зрнић, Слободан Бубњевић и Дејан Масликовић.

Цео додатак у PDF-у

Iz istog broja

Награда САНУ за математику, техничке науке и медицину

Подстрек за научнике

С. З

Награда САНУ за физику – Др Милутин Благојевић, Институт за физику

На фронту науке

 

Награда САНУ за хемију – Интервју – Др Игор Пашти, Факултет за физичку хемију

Најмлађи београдски доцент

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu