Dodatno

Prognoze – Šta čeka Srbiju i region

Oporavak na vidiku 2

Predstavnici SAM-a i Fiskalnog saveta na radnom doručku

Oporavak na vidiku

Nastaviće se trend ubrzanja rasta zasnovanog na investicijama, ali problem može predstavljati neadekvatna brzina reforme administracije, javnih preduzeća i nezavršena privatizacija

Piše:  

"Sudeći po kontinuiranom rastu izdavanja građevinskih dozvola tokom proteklih meseci, ali i rastu obima proizvodnje građevinskih materijala, postoje izgledi za nastavak trenda intenziviranja investicione aktivnosti i u predstojećim mesecima", piše u poslednjoj publikaciji Hypo Alpe Adria banke "Economic Digest – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove". Ovo je samo jedno od nekoliko sličnih mišljenja koje su u poslednjih mesec i kusur dana izneli analitičari pojedinih finansijskih institucija u Srbiji. Zajedničko ovim analizama jeste da Srbiju, ali i region, čeka ubrzanje rasta.

Prema analizi Hypo Alpe Adria banke, rast privredne aktivnosti na početku 2016 je "po svemu sudeći, ubrzan u odnosu na prethodne mesece, i to najviše po osnovu daljeg intenziviranja investicija na pojedinim građevinskim projektima, kao i aktivnosti u pojedinim izvozno orijentisanim industrijskim sektorima, kao što su duvanska i hemijska industrija, te proizvodnja električne opreme i građevinskih materijala". Pomenute investicione aktivnosti se apostrofiraju kao glavni generator privrednog rasta u 2016, kojeg analitičari ove banke procenjuju na oko 1,5 odsto.

Prema Kvartalnom izveštaju UniCredit banke za region Centralne i Istočne Evrope (CIE) za drugi kvartal 2016. godine, Srbiju čeka još veći rast – 2,2 odsto ove i 1,8 odsto rasta BDP-a u 2017. godini. "Iako su se tržišta smirila u poslednje vreme zbog dokaza o nastavku ekonomskog rasta u Evropi, SAD i Kini i nove runde politike Kvantitativnog popuštanja od strane ECB-a, globalni izgledi za tržišta u razvoju postali su još neizvesniji. U ovom kontekstu, zemlje CIE-EU su se izdvojile kao ostrva stabilnosti sa ograničenim padom i ubrzanim oporavkom." UniCredit analitičari ističu da će tempo rasta biti ubrzan i u Hrvatskoj i u Srbiji, ali i napominju da u obe zemlje "nemogućnost promene različitih politika usled visokog fiskalnog deficita i duga" utiče na ublažavanje rasta – dakle, da su fiskalni deficit i javni dug manji, i rast bi bio snažniji.

Ipak, procenjene stope rasta za Srbiju i Hrvatsku (1,5 i 1,6 odsto u ovoj i sledećoj godini) daleko su od prosečnog rasta regiona: prema analizi Erste banke, zemlje Centralne i Istočne Evrope će porasti prosečno za 3,1 odsto u 2016, dakle, dvostruko više od Srbije i Hrvatske. Prema proceni Erste banke, Rumunija će biti rekorder u regionu, sa rastom od 4,1 odsto, a pratiće je Poljska i Slovačka sa 3,6 i 3,5 odsto (evrozona će, prema istoj prognozi, u 2016. porasti za 1,6 odsto). "U predstojećem periodu 2016. godine trebalo bi da investicije i eksterna tražnja i dalje imaju pozitivan efekat, dok je perspektiva u pogledu privatne potrošnje problematičnija, s obzirom na još uvek slabo tržište rada i efekte potencijalnih kretanja na frontu strukturnih reformi", navodi se procena Erste banke za Srbiju. Poput Hypo Alpe Adria banke, i u Erste banci zaključuju da je na trend rasta u 2015 "uglavnom uticao snažan oporavak investicija", ali napominju i da je reč najviše o efektu niske baze i obnove poplavljenih područja. "Kao glavne pozitivne faktore vidimo nastavak snažnih rezultata na strani investicija, zahvaljujući stabilnijem ekonomskom ambijentu, propisima koji olakšavaju poslovanje i programu rešavanja problematičnih kredita koji će poboljšati kreditni potencijal u bankarskom sektoru. S druge strane, očekuje se da privatna potrošnja igra neutralniju ulogu; uprkos poboljšanom ekonomskom sentimentu, tržište rada je i dalje slabo, a najavljeni program racionalizacije državne uprave (uglavnom penzionisanja) i restrukturiranja državnih preduzeća mogao bi da izvrši dodatne pritiske u pravcu smanjenja stopa zaposlenosti iz ARS-a", prognoziraju u Erste banci.

Da je privreda krenula lagano da se oporavlja, svedoče i poslednji podaci Asocijacije lizing kompanija Srbije – u prvom tromesečju 2016. vrednost novozaključenih ugovora u finansijskom lizingu je iznosila 58 miliona evra, odnosno 18,7 miliona evra više nego u istom periodu 2015. Prema rečima Teodore Milenković, generalnog sekretara Asocijacije lizing kompanija Srbije, rast je zabeležen u sva četiri segmenta plasmana lizing industrije: "U prvom kvartalu tekuće godine plasman finansijskog lizinga je značajno porastao. Najdominantniji je sektor komercijalnih, teretnih i ostalih vozila koji čini 42 odsto plasmana davaoca finansijskog lizinga. U poređenju sa prvim kvartalom 2015. godine kada je finansirano 11 miliona evra, 2016. godine je putem finansijskog lizinga finansirano 24 miliona evra komercijalnih, teretnih i ostalih vozila. Finansiranje putničkih vozila je takođe poraslo sa 15 na 16 miliona evra, kao i finansiranje mašina i opreme, sa 12 na 16 miliona evra, poredeći prvi kvartal 2015. godine sa prvim kvartalom 2016. godine."

Narodna banka Srbije (NBS) ističe svoju ulogu u ovom oporavku – kako je sredinom aprila saopšteno, "pravovremene i dobro odmerene mere monetarne politike i puna koordinisanost monetarne i fiskalne politike u Srbiji obezbeđuju uslove za investicije i ubrzan, ali održiv, privredni rast. Imajući u vidu da je domaći bankarski sektor likvidan i da je Narodna banka Srbije svojim merama doprinela stvaranju ambijenta koji karakteriše snažan pad kamatnih stopa, postoje i uslovi za kreditiranje privatnog sektora bez posezanja za nestandardnim merama". NBS ističe da na rast investicija ukazuju povećane nabavke opreme – u 2015. zabeležen je rast uvoza mašina i opreme od skoro 12 odsto, uz rast domaće proizvodnje od oko 19 odsto. "Pozitivna kretanja ostvarena su i u građevinarstvu – povećana je vrednost izvedenih radova (za 18,3 odsto), kako u infrastrukturi tako i u stanogradnji; proizvodnja građevinskog materijala (za tri odsto); broj izdatih građevinskih dozvola (za 26,3 odsto); broj radnika (za 2,4 odsto) i efektivni časovi rada (za 3,3 odsto). Na osnovu kretanja zabeleženih na početku 2016, očekujemo da investicije ostanu okosnica privrednog rasta. Neto strane direktne investicije su u 2015. iznosile 1,8 milijardi evra i bile su više za oko 45,6 odsto u odnosu na 2014. Pored toga, niži troškovi zaduživanja učinili su atraktivnijim i investicione kredite, čiji je obim bio dva i po puta veći u 2015. u odnosu na 2014. godinu", zaključuju u NBS.

Ipak, da nije sve ružičasto saopštili su predstavnici Fiskalnog saveta prilikom radnog doručka koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera (SAM). Mada fiskalna kretanja u 2016 – za sada – idu po planu (neki trendovi su i bolji od očekivanih), predstavnici SAM-a i Fiskalnog saveta su izrazili zabrinutost što se racionalizacija broja zaposlenih i dalje ne sprovodi kako je zamišljeno.

"Ponovili smo spremnost privrednika da i dalje sa svoje strane doprinose privrednom rastu Srbije, ali je i na državi da završi započete reforme", izjavio je tom prilikom Milan Petrović, predsednik SAM-a. "Stabilno i predvidivo poslovno okruženje je ono čemu teži svaki privrednik, o bilo kojoj zemlji da je reč, da bi i kompanije bile stabilne, da bi zapošljavale više radnika i da bi dugoročno uspešno poslovale i investirale", dodao je Petrović. Njegov prezimenjak, profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, rekao je da, nakon izbora, "predstoji četvorogodišnji period za sprovođenje najavljenih političkih i ekonomskih reformi, pre svega u domenu preduzeća u restrukturiranju i procesu privatizacije, što će značajno doprineti povećanju efikasnosti srpske privrede i smanjenju rasta javnog duga". SAM i Fiskalni savet zaključili su da bi od novoformirane vlade trebalo očekivati da u prvoj godini sprovede planirane reforme, nastavi fiskalnu konsolidaciju, te da u realnim okvirima sprovede i završi procese privatizacije i restrukturiranja državnih preduzeća, uz nastavak reforme državne uprave.

Iz istog broja

Holistički marketing

Umetnost višeslojne komunikacije

Uroš Mitrović

Intervju – Dejan Vučinić, izvršni direktor direkcije mreže Sosijete ženeral banke

Raste tražnja za stambenim i keš kreditima

 

Ekonomski barometar (maj 2016.)

Poslovne vesti

 

Ekonomija lokalnih samouprava

Kancelarije preduslov za više investicija

 

Abeceda ekonomije

Digitalno bankarstvo

Darko Popović

Intervju – Blagoja Slabev, generalni direktor kompanije Somboled

Inovativni lider na tržištu

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu