Dodatno

Centar za obrazovne politike

3. 2. 2010. / 19.44

Oni znaju znanje

Posle promena u Srbiji 2000. godine javila se potreba da se fokus usmeri na obrazovanje uopšte i na istraživanje o tome kako se obrazovanje razvija i koja je njegova uloga u našem društvu

Anegdote o "ekspertima" koji smatraju da su tašna i mašna dovoljne da bi nešto "analizirali", a potom je Srbija trebalo da njihovo mišljenje smatra merodavnim, nisu bile izmišljotina. U slučaju "eksperata za obrazovanje" tašna i mašna imale su elektronski oblik i sastojale su se od sajta na kome se kao opcija za kontakt nije navodio čak ni mobilni telefon "eksperta", već samo mejl. Iza takvih NVO-a ostali su samo neposećeni sajtovi i izveštaji donatorima u kojima se kao razlog neuspeha misije navodilo da Srbija ne želi reformu obrazovanja. Da to nije tako i da srpska javnost hoće da sasluša mišljenje NVO-a dokazuje Centar za obrazovne politike (COP) iz Beograda, koji je upravo proslavio treću godišnjicu rada. Razlog uspeha COP-a leži u tome što u njemu rade oni koji stvarno nešto znaju o obrazovanju, pa njihovi projekti imaju smisla, a eksperti Centra uvek su spremni da se odazovu pozivima novinara. Prema rečima Bojana Komnenovića, jednog od osnivača COP-a, on je proistekao iz Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM).

Oni znaju znanje 1
NEMA JEDNOSTAVNIH OBJAŠNJENJA: Martina Vukasovićfoto: a. anđić

"AAOM je bio pre svega usmeren na praktično delovanje, a posle promena u Srbiji 2000. godine javila se potreba da se fokus sa visokog obrazovanja preusmeri na obrazovanje uopšte i na istraživanje o tome kako se obrazovanje razvija i koja je njegova uloga u našem društvu. Struktura AAOM-a nije bila prilagođena za takve delatnosti i zato je u okviru njega osnovan COP, koji je ubrzo postao i samostalan. U regionu u to doba nije postojala organizacija koja bi se bavila obrazovnom politikom, ali smo uspostavili kontakt sa organizacijama u Norveškoj, Portugalu i Nemačkoj. Po modelu tih centara formirana je i unutrašnja struktura COP-a koja je prilagođena našim prilikama. U to doba kod nas su se proučavale obrazovna pedagogija i psihologija, ali ne i obrazovne politike, pa obrazovanje nije posmatrano kao deo šire društvene stvarnosti. Zato je naš cilj bio da se u društvu stvori svest o postojanju obrazovnih politika."

Centar danas ima dvadesetak saradnika u Srbiji i još toliko u zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji, a većina njih radi

na univerzitetima ili naučnim institutima i stoga probleme obrazovanja znaju iz prve ruke. Martina Vukasović, direktorka COP-a, kaže da je kvalitetan pristup u radu sa medijima neophodan jer gotovo nijedan medij nema novinara koji je zadužen da prati obrazovanje: "Obrazovanje se u medijima pojavljuje samo kada se dogodi neki skandal ili kada se pokažu loši rezultati. Kada nam se jave novinari, od nas očekuju jednostavna objašnjenja, a mi na to ne možemo da pristanemo, jer je to banalizacija. Mediji nisu krivi za to jer oni samo odslikavaju stav koji, nažalost, preovladava u našem društvu kada je reč o obrazovanju."

Posle stagnacije u periodu 2004–2008. godine, kada, uprkos pokušajima COP-a, nije bilo saradnje sa državnim organima, ona je danas redovna. Osnovna sredstva za rad COP-a obezbeđivao je Fond za otvoreno društvo, a projekte su podržavale i evropske i američke fondacije, kao i EU. Do sada nije bilo značajnijeg finansiranja iz srpskih državnih fondova.

U javnosti postoji shvatanje da reforma školstva u Srbiji treba odmah da pokaže rezultate. Martina Vukasović kaže da se rezultati reforme koja se sprovede u prvom razredu osnovne škole vide tek kada taj đak završi osnovnu školu, ali ističe da osim ove postoji još opasnija greška koju bismo mogli da počinimo: "Postoji shvatanje da kada jednom izvršimo reformu obrazovanja, sistem treba ostaviti na miru jer je konačno reformisan, ali to nije tako. Tajna svih uspešnih obrazovnih sistema je u tome što se oni stalno prilagođavaju promenama u društvu."

U svetlosti ove činjenice treba posmatrati i predlog Martine Vukasović da se u Srbiji razvije studijski program koji će obučavati kadrove za istraživanje i analiziranje obrazovanja sa multidisciplinarnim pristupom. Potreba za takvim stručnjacima postoji u čitavom regionu, a odgovarajućeg programa još uvek nigde nema i stoga bi za Srbiju bilo dobro da je neko ne pretekne jer bi se u tom slučaju kadrovi obučavali kod nas.

Aktivnosti

Od svog osnivanja, Centar za obrazovne politike (COP) uključen je u projekte Fonda za otvoreno društvo "Monitoring procesa evropeizacije društvenog, političkog, ekonomskog i pravnog prostora Srbije" i u projekat "Regionalno usaglašavanje kurikuluma – ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja". Centar sprovodi i istraživanje "Inkluzivnost i efikasnost u visokom obrazovanju", čiji je cilj da se identifikuju podređene socijalne grupe u visokom obrazovanju, kao i projekte "Povezanost srednjeg i visokog obrazovanja – Model objedinjenog prijemnog ispita" i "Uslovi rada akademskog osoblja". Projekat "Finansiranje visokog obrazovanja" fokusiran je na Jugoistočnu Evropu. U saradnji sa Savetom Evrope i Evropskom agencijom za rekonstrukciju realizuju se projekti "Uzroci niske efikasnosti studiranja u Srbiji" i "Istraživanje stanja u institucijama visokog školstva u Srbiji". Od 2008. godine UNESCO je dodelio COP-u svoju katedru za razvoj i istraživanje obrazovanja. Nosilac katedre je prof. dr Srbijanka Turajlić.

Iz istog broja

Reforma stručnih škola

Kako izbeći sudar na tržištu rada

J. Jorgačević

 

J. Jorgačević

Reforma gimnazija

Konačno na redu

Jovana Gligorijević

Intervju – Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete

Studije su izlaz

Jelena Jorgačević

Obrazovanje za XXI vek

Srednje škole na ispitu zrelosti

uređuje Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu