Dodatno

Slovenija

Josip superstar

Četvrt veka posle smrti, diktator uživa veći ugled od aktuelnog predsednika vlade, koji je mandat dobio na višestranačkim, slobodnim i demokratskim izborima. Tito je popularniji od Janše

Između poštovalaca lika & dela Josipa Broza i žestokih kritičara istoimenog kulta ličnosti na slovenačkom Krasu već godinu dana traje "rat kamenjem". Mesto događanja je brdo Sabotin, uzvišica iznad Nove Gorice na granici između Slovenije i Italije. Počelo je 1978, kada su Titovi omladinci, valjda inspirisani onom planinom u Dakoti, a u čast Maršala na vrh brda u dužini od 25 metara kao lego kocke poređali belo kamenje tako da se i s italijanske strane, iz Gorice, lepo videla ogromna parola "Naš Tito".

Josip superstar 1
(TITOVO) VELENJE: Još stoji

Neposredno pre ulaska Slovenije u Evropsku uniju "nepoznati počinioci" naprasno su očistili i obnovili napisano, uklonili šiblje. Odmah su se javili brojni glasovi u Sloveniji ali i u Italiji, koji su restauraciju ocenili kao provokaciju. Potom su pod okriljem noći drugi "nepoznati počinioci" istumbali isti kamenjar i umesto Tita složili skraćenicu "SLO", privremenu oznaku Slovenije, inače međunarodno registrovanu kao skraćenicu države Sijera Leonea. Onda je proradio inat, okupilo se mlado i staro da u udarničkom žaru dovrši lokalnu igru kamena s ramena, posle čega je na Sabotinu ponovo osvanuo "Naš Tito". Tu je prekipelo kritičarima Titovog lika&dela, pa je kamenjar preoblikovan u "Naš Fido". Sprdačina nije dugo trajala, krajem marta ove godine ponovo se organizovala grupa branitelja stare forme i vratila stenje u "Naš Tito" te javno zapretila da će u slučaju novih diverzija sve ponovo vratiti u staro stanje, pride zaliti betonom i postaviti danonoćne straže. Izgleda da je upalila pretnja betonom, pa se naš Tito skrasio na Sabotinu, ima već dva meseca.

U međuvremenu je slučaj dobio karakter međunarodnog incidenta pošto je na italijanskoj strani brda izrastao napis "W L’Italia" (Živela Italija). Povodom skandala oglasio se čak i predsednik slovenačke vlade Janez Janša, izjavom "da svi koji rade na obnavljanju teksta NAŠ TITO na Sabotinu čine rđavu uslugu pre svega slovenačkoj manjini (u Italiji)".

Jasno da su se rasplamsale tv i novinske polemike na istu temu, što najbolje ilustruje činjenica da je rasprava o ostavštini i ulozi Josipa Broza na top-listi najvažnijih u Sloveniji. Otuda neće iznenaditi ni podatak da je Broz, uprkos globalizaciji, prema merenjima pulsa javnog mnjenja ovde još uvek jedan od najpopularnijih političara, poput superstara, čak popularniji od aktuelnog predsednika vlade Janeza Janše, koji o ideološkom suparniku nema najbolje mišljenje.

Agencija Ninamedija je 2001. godine sprovela anketu postavljajući ispitanike pred dilemu: ko je pozitivnija istorijska ličnost – Janez Janša ili Josip Broz Tito? Za Tita se opredelilo 38 odsto upitanih, dok se za Janšu odlučilo 32 odsto. Prošle godine je na isto pitanje odnos drastično promenjen i to u korist bravara iz Kumrovca, jer se za njega opredelilo 56, a za Janšu svega 23 odsto anketiranih. Slično raspoloženje pokazuju i mnoge druge ankete.

Tako je Tito 25 godina posle smrti uspeo da očuva svoje mesto u srcu prosečnog Slovenca, što ne znači da je mali broj onih koji bi njegovo ime i sve s njim u vezi najradije bacili na đubrište istorije. Do osamostaljenja je, na primer, glavna ulica Ljubljane, saobraćajna žila kucavica, nosila Titovo ime. Posle, kad je gradsku kuću preuzela prva desničarska vlada, ime Josipa Broza nestaje i ulica postaje Slovenačka (Slovenska), odnosno njena druga polovina – Bečka (Dunajska). Anton Drobnič, koji je u to vreme od strane desničarske slovenačke vlade postavljen na mesto generalnog državnog tužioca (istovremeno je predsednik Nove zaveze, udruženja bivših domobrana), pozdravio je uklanjanje imena Josipa Broza pošto je on "ratni zločinac i ubica jugoslovenskih naroda".

Titovo ime je tradicionalno očuvano u gradovima na primorju, recimo u Piranu, gde i dan-danas postoji Titov trg, te u rudarskom Velenju, čiji centar i dalje nadvisuje ogroman Brozov kip. I Jesenice se ubrajaju u jedno od retkih mesta gde su pored Ceste maršala Tita opstale i Cesta revolucije te Cesta Borisa Kidriča. Gradonačelnik Jesenica Boris Bregant obećao je sugrađanima da se sa preimenovanjem ulica "nigde neće žuriti".

U tom duhu se u Sloveniji i dalje vodi računa o obeležavanju partizanskih svetkovina, naravno da se visoko vrednuje i narodnooslobodilačka borba. Iako je vlada premijera Janše nekim potezima (npr. protivzakonitim ukidanjem finansijske pomoći boračkoj organizaciji, uz kritiku karaktera Oslobodilačkog fronta) učinila prve korake na putu ka novom (pre)vrednovanju istorije, predsednik organizacije boraca i nekadašnji predsednik Predsedništva Slovenije Janez Stanovnik opominje da na Josipa Broza treba gledati i kao na graditelja slovenačke državnosti. Stanovnik podseća savremenike da "slovenačka država proističe iz suverene državnosti koju je izborila narodnooslobodilačka vojska", zbog čega je "ličnost Josipa Broza Tita jedan od temelja Republike Slovenije; činjenica da današnji svet ima drugačiji odnos prema komunističkoj ideologiji ne sme da zaseni istorijsku ulogu Josipa Broza u pobedi nad nacifašizmom i borbi za mir i pravednije svetsko uređenje".

Zanimljivo je da se razne "majske" manifestacije, koje su se ranije održavale povodom i zbog Dana mladosti, u duhu kulta ličnosti, danas praktikuju kao deo narodne baštine.

Da fenomen nije prolazan dokaz je i činjenica da je u Ljubljani nedavno otvoren lokal tj. Sportsko društvo "Tito". Vlasnik lokala pretrpanog Titovim slikama i drugim soc-ikonama je Saša Nemanič Nemo. Iako je Tito umro pre njegovog rođenja, Nemo je odlučio da od slovenačke vlade otkupi nekadašnji Titov mercedes, a potom je zamenio tablice jednostavnijim – na njima piše TITO. Klub i radnju (u kojoj prodaje opremu za planinski biciklizam) krstio je tako jer mu se to učinilo "fino", a i "lako se pamti". Iako o Titu faktički pojma nema, Saša Nemanič po roditeljskom predanju zna da njegovoj familiji u Titovo vreme "nije falilo ništa", a što se tiče naroda kao takvog, Saša primećuje "da nas je Tito držao zajedno, što ne uspeva svakome".

Nema mnogo onih koji su imali bliski susret s Brozom, poput skijaša Bojana Križaja, koji je učestvovao u nošenju nekoliko Titovih štafeta i čak bio u počasnoj straži kad je Tito umro. Danas je Križaj u Sloveniji predstavnik proizvođača piva "geser", biznismen, ali se rado priseća kako se živelo u vreme Tita. "Mi smo generacija koja je preživela mnogo šta. Dve države, tranziciju, dva sistema. Kad sam bio mali, stalno se govorilo da će biti rat kad Tito umre. I zaista, tako je bilo, rat. Moja generacija je preturila preko glave svašta, svako bi mogao da napiše svoje uspomene, svoju istoriju. Tito sigurno nije bio loš čovek. Imao je harizmu, koja je u mojim očima sasvim neoskrnavljena. Redosled događaja je bio takav, da je moralo da se desi to što se desilo i hvala bogu da se dogodilo posle njegove smrti."

Iz istog broja

Tito u šahtu

Tatjana Tagirov

Republika Srpska

Zaborav i poštovanje

Tanja Topić

Bosna i Hercegovina

Kult koji odoleva

Radenko Udovičić

Makedonija

Mešano meso a la Tito

Siniša Stanković

Hrvatska

Tito, Tesla, a tek Zagorci

Tatjana Tagirov

25 godina bez Tita

Samo vas gledam…

Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vremena"

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu