Dodatno

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora, Banca Intesa

Izazovi pred nama zahtevaju promišljenost 1

12. 10. 2011. / 17.18

Izazovi pred nama zahtevaju promišljenost

Iako su bankarski sektor i celokupna srpska ekonomija uspeli da izbegnu najizazovnije efekte svetske ekonomske krize, Srbija i dalje mora da ulaže znatne napore kako bi izbegla uticaj tekuće dužničke krize

Piše:  

Tokom proteklih deset godina bankarski sektor u Srbiji je pored procesa konsolidacije i restrukturiranja kroz koji je prošao, morao da se nosi i sa prilagođavanjima regulativi Evropske unije. Iako se broj banaka na domaćem tržištu značajno smanjio u poslednjoj deceniji (sa 86 na 33), bilansi banaka su se povećali više od osam puta.

Procenjujući uticaj recesije u poslednjih nekoliko godina, možemo reći da je bankarski sektor u Srbiji uspeo da se odupre negativnim efektima svetske ekonomske krize. Tome u prilog govori i činjenica da Vlada Republike Srbije nije morala da interveniše ni u jednoj od banaka, kao i da je nivo depozita bio viši od onoga u 2008. godini. Uprkos neznatnom povećanju broja problematičnih kredita u 2011. godini, visoka kapitalizovanost banaka u Srbiji i oprezna politika Narodne banke Srbije idu u prilog tezi da nema razloga za strah i da će srpski bankarski sektor ostati stabilan.

Za razliku od prethodnog talasa recesije, koji je bio prouzrokovan krizom u finansijskom sektoru na globalnom i lokalnom nivou, trenutna kriza je prouzrokovana povećanjem javnog duga. Ova činjenica ukazuje na neophodnost preduzimanja značajnih mera štednje u javnom sektoru i sprovođenja reformi u penzijskom, zdravstvenom i socijalnom sektoru kako bi se pronašao izlaz iz ove situacije, koji bi ujedno omogućio i realizaciju infrastrukturnih projekata koji bi doprineli povećanju konkurentnosti Srbije i njene ukupne poslovne klime.


Sigurni za sada

Iako je javni dug Srbije u junu 2011. godine iznosio 40,6 odsto BDP-a, Srbija ne spada u grupu visoko zaduženih zemalja. Međutim, naša zemlja je veoma osetljiva na uticaj ekonomskih kretanja u zemljama članicama EU. To se pogotovo odnosi na Nemačku i Italiju, koje su najvažniji izvozni partneri Srbije, kao i na trendove u zemljama CEFTA, koje čine drugo najveće izvozno tržište Srbije posle EU. Ukoliko se u ovim zemljama potražnja za srpskim proizvodima smanji, uticaj na izvozno-orijentisane kompanije i prihod u stranoj valuti biće višestruk. Uzimajući u obzir ove činjenice, jasno je da mogu da postoje opasnosti od potencijalno negativnih efekata novog talasa krize, a to je i razlog što je aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om dobro rešenje.

Nakon najava novog talasa krize, mnoge međunarodne institucije su korigovale svoje makroekonomske projekcije i za razvijene zemlje sveta, te sada predviđaju sporije trendove privrednog rasta. U tom kontekstu, od suštinskog je značaja da primenom predloženih mera naša zemlja sačuva svoj dosadašnji trend rasta. Srbija ne može da promeni glavne svetske trendove ili situaciju na najuticajnijim svetskim berzama, ali može da nastavi put započetih reformi, završi proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća i postane još posvećenija uklanjanju barijera za poslovanje, smanjivanju "sive" ekonomije i završetku realizacije važnih infrastrukturnih projekata. Na ovaj način, Srbija će postati još privlačnija za strana ulaganja, a samim tim i konkurentnija.

Dodata vrednost

Banca Intesa je postala član pokrovitelj Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) 2006. godine, to jest skoro odmah po dolasku na srpsko tržište. Kao organizacija koja okuplja veliki broj značajnih poslovnih subjekata, AmCham je fokusiran na rešavanje ključnih pitanja za poboljšanje poslovne klime, razmenu znanja i iskustava i promociju najbolje poslovne prakse, a sve u cilju sprovođenja pozitivnih promena koje će koristiti kako članovima komore tako i privredi u celini. Rad komore na zastupanju interesa i njeno učešće u Vladinim projektima, kao što su "giljotina propisa" i Nacionalni savet za konkurentnost, pozicionirali su celokupnu organizaciju i njene članove kao kreatore javnog mnjenja na lokalnom tržištu. Biti deo AmCham zajednice i njenih uspeha je zasigurno dodata vrednost, pogotovo ako uzmemo u obzir deset godina iskustva i rezultate koji svedoče o postignutom uspehu.

Iz istog broja

Zoran Petrović, zamenik predsednika izvršnog odbora, Raiffeisen banka

Nesigurnost na tržištu državnog duga u Evropi umanjuje naš ekonomski rast

 

Intervju – Paul Riley, generalni direktor kompanije »Philip Morris«
u Srbiji

Uprkos poteškoćama, Srbija ima snage, znanja i kapaciteta da izgradi svetlu budućnost

 

Intervju – Gustavo Navarro, generalni direktor, Holcim (Srbija)

Holcim pronalazi i profit i svoju društvenu ulogu

 

Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji

Decenija postojanja Američke privredne komore u Srbiji

 

Gabriel Dina, generalni direktor Merck, Sharp & Dohme

Zdravstveni sistem u rastućoj ekonomiji

 

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu