Dodatno
Interval 2009 1

28. 12. 2009. / 23.32

Interval 2009

Prošlo je tačno 31.536.000 sekundi, koliko ih stane u jednu godinu, dok je planeta, na svojoj eliptičnoj putanji mrdala po raznim osama, da bi nezaustavljivo vođena Sunčevom gravitacijom na kraju sastavila pun krug oko zvezde, ne određujući tim kretanjem samo količinu osvetljenosti i promene u živom svetu, nego uspostavljajući i način na koji doživljavamo i merimo vreme

Piše:  


1. JANUAR

Započela je Međunarodna godina astronomije, manifestacija organizacije UNESCO-a i Međunarodne astronomske unije u kojoj je na hiljade i hiljade astronoma i ljubitelja astronomije pokušalo da doprinese popularizaciji ove nauke. Aktivnosti su organizovane u čast 400 godina od prvih osmatranja neba pomoću teleskopa koja je izveo Galileo Galilej.


12. FEBRUAR

Počelo je obeležavanje Godine Darvina, u čast engleskog prirodnjaka i utemeljivača teorije evolucije Čarlsa Darvina (1809–1882). Raznovrsni događaji, izložbe, ulični performansi, predavanja i nova izdanja knjiga organizovani su tokom čitave godine u čast 200 godina od Darvinovog rođenja i 150 godina od prvog izdanja njegovog Porekla vrsta.


3. JUN

U Kostolcu u Istočnoj Srbiji pronađeni su fosilni ostaci mamuta, koga je slučajno iskopala bagerska kašika na ugljenokopu Drmno, nedaleko od termoelektrane Kostolac B i neposredno uz Viminacijum, arheološko nalazište iz rimskog perioda. Prema tvrdnjama arheologa iz Arheološkog parka Viminacijum, mamut je star oko milion godina i pripada vrsti Mammuthus meridionalis. Mamut je brzo privukao pažnju medija i uskoro je dobio naziv Vika, od Viminacijum, a po ugledu na poznatog mamuta iz Kikinde koji se zove Kika.


9. OKTOBAR

Američka svemirska agencija NASA bombardovala je Mesec kako bi ispitala da li na njemu ima vode. U okviru misije LCROSS dva objekta uspela su da pogode 100 kilometara širok krater Kabeus, na Južnom polu Meseca, što je stvorilo veliki oblak prašine koji su snimile kamere sa orbitera na putanji oko Meseca i sa zemaljskih teleskopa. Nakon više od mesec dana analize, NASA je saopštila da je utvrđeno da je u oblacima prašine bilo leda, što dokazuje da na Mesecu ima vode i da se sada mogu pripremiti nove misije osvajanja Zemljinog satelita.


23. NOVEMBAR

U CERN-u kod Ženeve, na novom akceleratoru LHC, najvećem instrumentu koji je čovek napravio, prvu put su se sudarila dva snopa ubrzanih protona. Ova "mašina Sudnjeg dana" koju čini 27 kilometara dug tunel i četiri velika detektora, koji su ukopani sto metara pod zemljom na švajcarsko-francuskoj granici, bio je u zastoju zbog popravki nakon prošlogodišnje havarije. Ponovo je pokrenut u trećoj nedelji novembra, a prvi sudari na niskim energijama protona usledili su odmah potom. Akcelerator je radio mesec dana da bi isprobao svoje mogućnosti, a do maksimalnih ubrzanja i maksimalnih energija krenuće u februaru 2009, kada će na njemu započeti i potraga za odgovorima na pitanja o prvim trenucima Univerzuma, antimateriji i postojanju misterioznog Higsovog bozona, takozvane Božje čestice.


4. DECEMBAR

U Beogradu je otvoren treći po redu Festival nauke, koji je za tri dana posetilo više od 17.000 ljubitelja nauke. Uprkos ekonomskoj krizi i novom gripu, na festivalu je 250 naučnika iz 22 naučne institucije i 30 gostiju iz inostranstva prikazalo čak 28 zanimljivih postavki.


18. DECEMBAR

Završena je klimatska konferencija Ujedinjenih nacija COP15 u Kopenhagenu, na kojoj su svetski lideri uzaludno pokušali da se dogovore kako da zaustave klimatske promene.

Iz istog broja

 

 

Budućnost – Evolucija

Vrli novi svet

S. B

Budućnost – Tehnologija

Devet stvari koje će promeniti dolazeću deceniju

Marija Vidić

Alternativna istorija

Strah u tami

S. Bubnjević

Budućnost – Lični stav

Godina u kojoj je vreme za nauku

Božidar Đelić

Vreme nauke

Devet

S. B

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu