Dodatno

Savet industrijalcima

Ima novca za dobre projekte

Banka se kao partner Udruženja industrijalaca pojavljuje samo u dve uloge: kao savetodavac, da neki preduzetnik ne bi doneo pogrešnu ekonomsku odluku, i drugo, da tamo gde ima interes uloži novac, odnosno odobri kredit

U Hrvatskoj predsednik udruženja industrijalaca je moj kolega, predsednik Zagrebačke banke. Industrijalci ga nisu slučajno izabrali da ih vodi. On je najbolja spona između preduzetnika i finansijera. Bankar će dati novac za njihove programe i projekte, ali ponekad i odbiti da investira u ekonomske spomenike koji nikada neće stvarati profit.

Zato banka i postoji. Da savetuje i vodi klijenta i da tamo gde oceni da postoji ekonomski interes uloži novac koji će doneti profit. Mi nećemo da budemo banka u Udruženju industrijalaca koja bi sutra bila u sprezi sa sindikatima, pa da učestvuje u rušenju Vlade. To nije funkcija Banke.

Banka se kao partner Udruženja industrijalaca pojavljuje samo u dve uloge: kao savetodavac, da neki preduzetnik ne bi doneo pogrešnu ekonomsku odluku, i drugo, da tamo gde ima interes uloži novac, odnosno odobri kredit.

Prošle godine Komercijalna banka uložila je 35 milijardi dinara u kredite privrednim firmama za razne namene. To je bio dobro uložen novac jer smo uglavnom pratili dobre i zdrave programe. Naša iskustva su dobra, mada u pojedinim slučajevima postoji zastoj u otplati kredita i naplati kamate. Ali, kad se sve sabere, kao predsednik Komercijalne banke ja sam zadovoljan. Jer, Banka nema gubitak, poslujemo s profitom, akcionari su zadovoljni…

Posao naše banke nije samo da nekom preduzetniku odobri kredit. Kad dođe kod nas, prvo tražimo da legitimiše ono čime se bavi. S nama se ne može poslovati mimo onoga za šta je firma registrovana kod Trgovačkog suda. Sve ostalo što bi neko radio a nije za to registrovan mi smatramo vrstom pranja novca i Banka takve "poslove" neće pratiti.

Svakog svog klijenta Banka kvartalno prati sa ažuriranim komjuterskim podacima o zaposlenosti, kadrovima u menadžmentu, vrsti i kvalitetu proizvoda… Na osnovu toga imamo bolji uvid u realnu strukturu bilansa neke firme i u njenu perspektivu nego sam menadžment. Banka uporedo prati svetska ekonomska kretanja po privrednim granama i u svakom trenutku tačno znamo gde je mesto svakog našeg klijenta. Zato, kao investitori možemo i da savetujemo klijenta da nije dobro ulagati u njegov projekat ako je tržište zasićeno robom koju će on proizvoditi. Na Kipru sam imao priliku da vidim kako banka ima takvu ulogu. Tamošnja Centralna banka prati, da kažem uslovno, razvoj zemlje i usmerava poslovne banke i preduzetnike gde da plasiraju novac. Tako je svojevremeno Centralna banka Kipra na nekoliko godina zaustavila izgradnju hotela jer su smeštajni kapaciteti bili optimalni u odnosu na desetogodišnji priliv turista. Ali je zato savetovala poslovnim bankama i preduzetnicima da investiraju u poljoprivredu, naročito proizvodnju mesa i krompira.

Uloga banke u savremenoj ekonomiji nije da samo deli novac, odnosno da odobrava kredite, nego da za klijenta prikupi sve relevantne podatke kako ne bi imao iznenađenja u svom poslu i kako bi mogao da se posveti samo stvaranju profita i zapošljavanju nove radne snage. Pri tom, naša banka ne beži ni od prakse da angažuje i svetski poznate eksperte i ekspertske organizacije da za svaki projekat kažu kakav treba da bude da bi imao uspešnu perspektivu. Cilj je samo jedan – da profit bude što veći.

Prošle godine dosta smo novca angažovali u razvoj raznih oblasti poljoprivrede, od izgradnje ribnjaka do proizvodnje jaja. Srbija ima izuzetne prednosti u poljoprivredi, ali smo po proizvedenim količinama i asortimanu verovatno na poslednjem mestu u Evropi. Sredinom osamdesetih godina od predsednika jednog nemačkog instituta koji se bavio pitanjima razvoja zemalja istočne i centralne Evrope dobio sam ovakvu sugestiju: "Da sam ja predsednik vaše zemlje, odmah bih promenio Ustav i u prvom članu napisao – Srbija je agrarna zemlja". Ta me rečenica stalno prati i zato će poslovna orijentacija Komercijalne banke narednih godina biti razvoj poljoprivrede. Uz razvoj turizma, to je perspektiva Srbije.

To je i posao Udruženja industrijalaca. Da trasira ekonomski put zemlje u budućnost. Ako tu budu našli dobar pravac, Komercijalna banka će im pružiti svu podršku.

Tako, uostalom, rade udruženja industrijalaca svuda u Evropi. Ta udruženja su apsolutno relevantan partner vladama i sindikatima, njihov glas je presudan u određenim trenucima. Oni su ti koji od vlade traže takve uslove poslovanja koji će omogućiti maksimalne profite i visoku zaposlenost što u krajnjoj liniji vodi do državnog prosperiteta. Industrijalci su ti koji će od države stalno zahtevati poreske, izvozne, carinske i svake druge olakšice kako bi se u Srbiji razvila ekonomija, kako bi se više ljudi zapošljavalo i kako bi svi bolje zarađivali.

Industrijalac ne može da bude svako. Pretpostavljam da u ovom našem Udruženju industrijalaca ipak sede pravi preduzetnici, koji iza sebe imaju rezultate u stvaranju profita. Mislim da u to Udruženje mogu da se učlane samo oni industrijalci koji poštuju državu i plaćaju porez i koji su spremni da u javnim nastupima budu konstruktivni, da znaju šta traže. A ne da ih povuku neki sindikalni porivi, pa da od vlasti traže da im obezbedi platu za radnike. Plata mora da se zaradi.

Da se razumemo, ne sporim pravo sindikatima da se bore za pravičniju raspodelu onog dela profita koji je namenjen za zarade, ali ne vidim njihovu ulogu u sferi stvaranja profita.

Danas u Srbiji poslovne banke nude dovoljno povoljnog novca za kreditiranje. Svestan sam da je u Srbiji deset godina spavao preduzetnički duh. Mi smo zaboravili na sve. I da postoje projekti, da postoji novac… Živeli smo pod spoljnim, ali i unutrašnjim sankcijama, koje su uništavale preduzetničku hrabrost. Na nama je da i preduzetnicima i velikim industrijalcima i malim trgovcima pokažemo da ima para i kredita, da ima tržišta i da jedino rad može da spase i nas pojedince i zemlju.

Tu vidim veliku ulogu Udruženja industrijalaca koje, priznajem, neko mora da podstakne znanjem i novcem. I zato je tu Banka.

Iz istog broja

Najbolji i najsposobniji opstaju

Đorđo Antelj, dipl. ing, predsednik Skupštine Udruženja i vlasnik "Gemaxa"

Vreme predstavlja

Udruženje industrijalaca i preduzetnika Jugoslavije

Đorđo Antelj, dipl. ing, predsednik Skupštine Udruženja i vlasnik "Gemaxa"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu