Dodatno

Vodič za srednjoškolce

Evropa za svaki dan 1

16. 2. 2011. / 19.31

Evropa za svaki dan

"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje

Evropski dnevnik je publikacija namenjena srednjoškolcima širom kontinenta, a cilj je da se što bolje upoznaju sa vrednostima Evrope. Ovogodišnji tiraž je 3,35 miliona primeraka, a deli se đacima koji žive u Evropskoj uniji. Srbija je, uz Tursku, jedina zemlja van Unije čiji srednjoškolci dobijaju priručnik o životu u Evropi. Oko 70 odsto sadržaja dnevnika je istovetno u svim državama, dok se oko trideset odsto prilagođava svakoj ponaosob. Teme su različite, pisane lakim jezikom, bliskim mladima. Ovdašnje izdanje je, inače, štampano na ćirilici.

Evropski dnevnik je prvi put izdat pre šesnaest godina, a kreator je fondacija Generation Europe, uz (trenutnu) finansijsku podršku Evropske komisije. Moguće ga je čitati na 25 jezika, a srednjoškolci u 23.000 srednjih škola dobili su pomenutu publikaciju. Postoji i izdanje za osnovce, od osam do deset godina, no ono se nije pojavilo u Srbiji.

Ministar prosvete Žarko Obradović istakao je da dugogodišnje izdanje ove publikacije "pokazuje da učenici kroz dnevnik lakše upoznaju evropske vrednosti, ugrađujući ih u svoj vrednosni sistem koristeći ih u svakodnevnom životu".

Verovatno da evropskepticima ulaženje ovakvog vodiča u školske klupe zvuči kao suva propaganda. No, izdavači dnevnika se ne slažu sa tim.

"Prva stvar koju javnost treba da zna jeste da u Evropskom dnevniku nema propagande, on je objavljen kao jedna vrsta informativnog vodiča koji sadrži tačne i neutralne podatke, o kojima učenici mogu da diskutuju i sami izgrade svoje mišljenje", kaže Kejti Torbern, konsultant na izradi ovogodišnjeg izdanja i predsednica fondacije Generation Europe. Ona je naglasila da je baš izazov i bio objasniti mehanizme funkcionisanja EU bez propagande. Na sajtu Fondacije čak se ide dalje, s tvrdnjom da Evropski dnevnik pomaže mladim ljudima da promišljaju kritički, postanu aktivni građani, budu informisani i konačno, ponašaju se odgovorno uzimajući u obzir društvene, ekonomske i ekološke posledice svog delanja.

Učenicima drugih razreda srednjih škola u Srbiji podeljeno je 75.000 dnevnika, a uz to se našlo i 3000 priručnika za nastavnike. To predstavlja drugo izdanje publikacije, dok je srpsku premijeru Evropski dnevnik imao 2009. kada je podeljeno 100.000 primeraka. Inače, on se koristi u svim zemljama EU kao nastavno sredstvo.

O SVEMU PO MALO: Na 98 strana nalazi se mnoštvo tema koja se, najčešće, tiču svakodnevnog života. Takođe, obuhvata informacije vezane za odnos Srbije i EU, istoriju i funkcionisanje Evropske unije, ekonomsku politiku zajednice, institucije, CEFTA, Bolonjsku reformu.

Navedeno je i istraživanje Kancelarije za evropske integracije (2010) u kom se tvrdi da je za ulazak Srbije u EU 65 odsto građana, a protiv 15 odsto. Za polovinu ispitanih Evropska unije predstavlja "bolju mogućnost za mlade ljude". U dnevniku se još ističe da je Srbija među potencijalnim državama kandidatima, uz Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru i Kosovo prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244.

Kada su u pitanju "podaci za svaki dan" Evropski dnevnik pruža jasne informacije, adrese na kojima mladi ljudi mogu potražiti pomoć, podršku, stipendiju za školarinu, posao, praksu. Daju se i saveti. Počev od onih kako se ponašati na intervjuu za posao i gde je pametno kupiti novi mobilni telefon, pa do nabrajanja najtraženijih zanimanja u koja spadaju poslovi nakon završenih tehničkih fakulteta, ali i stručnjaci za lobiranje, odnose sa javnošću, evropsko pravo, međunarodnu politiku.

Nemali deo dnevnika posvećen je i ekologiji, (ne)racionalnom i (ne)pažljivom trošenju resursa, kao i načinu života Evropljana. Ističe se da kada bi ostatak sveta živeo onako luksuzno i raskošno kao što to rade stanovnici Evrope, bilo bi potrebno tri planete Zemlje da bismo preživeli. Takođe, dat je podatak da količina hrane bačena u Francuskoj može da podmiri potrebe neuhranjenih u Demokratskoj Republici Kongo, a količina bačena u Italiji bi mogla da istrebi glad u Etiopiji.

Dnevnik obuhvata i poglavlje o drogama, čiji je naslov "Da li je ‘trip’ pravi put?", zatim o posledicama koje može da izazove preglasno slušanje muzike, kao i o zaštiti prilikom seksualnog odnosa i o seksualno prenosivim bolestima.

Pa je tako navedena informacija da svakog minuta 380 žena ostane u drugom stanju, 190 njih se suočava sa neplaniranom ili neželjenom trudnoćom, 40 žena ima rizičan abortus, a 110 prolazi kroz komplikacije koje su u vezi sa trudnoćom.

Konačno, nije zaobiđen ni deo o ljudskim pravima, a moto samog dnevnika je lepota raznolikosti, uz savete za termine koje treba izbegavati jer nose netolerantni, odnosno uvredljivi prizvuk.

Autori publikacije se bave i nasiljem među mladima. Navode da je istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazalo da u periodu u kom je istraživanje vršeno, dve trećine učenika bar jednom je bilo izloženo nekom obliku nasilja. Od tog broja, 23 odsto učenika tvrdi da su doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari.

Uz ove zabrinjavajuće podatke, učenik se poziva da se zapita u kojem situacijama se on nasilnički ponašao, navode se saveti u vezi sa sopstvenom zaštitom kao i sa pomoći žrtvama nasilničkog ponašanja.

Zanimljivo je da je ovih dana na sajtu Fondacije koja je tvorac dnevnika osvanulo izvinjenje u kom Evropska komisija i Generation Europe žale zato što u dnevniku nijednom prilikom nije pomenuta važnost velikih verskih praznika, kao i da nije naglašeno da su oni deo evropske baštine, što se pogotovo odnosi na Božić i značaj koji on ima u hrišćanstvu.

Jedna stranica u srpskom izdanju Evropskog dnevnika govori i o bezviznom režimu koji važi za građane Srbije kada je pitanju EU. Sudeći prema napisima u novinama poslednjih dana o suspenziji istog, ostaje nam da se nadamo da će i izdanje 2011/12. sadržati ovu stranicu.

O žabama i preduzetništvu

Evropa za svaki dan 2

Jedna od tema koju Evropski dnevnik obuhvata je i preduzetništvo koje definišu kao sprovođenje poslovne ideje u delo da bi se dostiglo materijalno i duhovno zadovoljstvo. Uz deset saveta za pokretanje sopstvenog posla, objašnjava se i šta znači biti preduzimljiv:

"Žaba optimista i žaba pesimista upadoše u krčag pun pavlake. Šta je pomislila svaka od njih?

Žaba pesimista: "Pogiboh! Ne mogu da dišem! Ne mogu se izbaviti, udaviću se!" Tako i bi. Ni žaba optimista nije znala šta da čini, ali pošto je bila optimista imala je nade, a pošto je imala nade – nije sve prepustila sudbini. Počela je da se bacaka na sve strane, mlatarajući nogama što je mogla snažnije i brže… Pavlaka se zapeni, pa zgruša i ubrzo je žaba optimista stajala na čvrstom komadu putera, dišući s olakšanjem. Naravoučenije ove basne jeste: bolje pokušati nešto nego ne činiti ništa – Andre Moroa.

Činiti nešto više nego drugi oko tebe znači – biti preduzimljiv."


O Srbiji u Evropskom dnevniku

Evropa za svaki dan 3

"Srpski kulturni identitet počiva na mešavini istočnih i zapadnih kulturnih obrazaca:

Istočnjački duh srpske kulture čine ostaci vizantijskog kulturnog nasleđa (pravoslavno hrišćanstvo, vizantijski stil gradnje, srednjovekovni manastiri, ćirilica) i viševekovne otomanske vladavine na balkanskim prostorima (nekoliko hiljada reči u srpskom jeziku poreklom su iz turskog, dok se srpska nacionalna kuhinja u velikoj meri sastoji od modifikovanih orijentalnih specijaliteta).

Elementi zapadnoevropske tradicije se intenzivnije ugrađuju u srpski kulturni model širenjem prosvetiteljstva krajem XVIII veka. Dositej Obradović, poznat kao ‘srpski Sokrat’, smatra se rodonačelnikom srpskog prosvetiteljstva. Težio je da svoj narod prosveti i uzdigne na nivo drugih, obrazovanih žitelja ondašnje Evrope pišući i prevodeći knjige na narodni jezik, sa ciljem ‘da svet razume čak do prostih seljana i samih pastirskih koliba raširi’. Tokom XIX i početkom XX veka proces su nastavili talentovani mladi ljudi iz Srbije, odlazeći na školovanje u zapadnu Evropu i vraćajući se u svoju zemlju kao advokati, doktori i inženjeri, donoseći moderne ideje i šireći duh zapadne civilizacije."


Dnevnik o pravima potrošača

Evropa za svaki dan 4

"Zаkoni EU dаju prаvo dа potrošаči u EU mogu dа "kupuju do iznemoglosti", а dа ne brinu o plаćаnju cаrine i dodаtnih tаksi kаdа se vrаte kući. Ovo se primenjuje ukoliko kupuju u drugoj zemlji ili nаručuju robu preko Internetа, poštom ili telefonom.

Ako ne rаdi, vrаti gа

Štа se dešаvа аko kupe nov televizor а on se pokvаri? Premа zаkonimа EU, mogu gа vrаtiti nа poprаvku ili zаmenu. Tаkođe mogu trаžiti popust ili povrаćаj cele sume. Ovo je primenjivo i do dve godine od kupovine proizvodа.

Stаndаrdi zаštite hrаne i potrošаčkih proizvodа

EU imа zаkone koji obezbeđuju bezbednost proizvodа. Zemlje EU imаju stаndаrde zаštite koji su među nаjvišimа u svetu.

Štа je u vаšoj hrаni?

Zаkoni EU o obeležаvаnju hrаne omogućаvаju potrošаčimа dа znаju štа tаčno jedu. Svi detаlji sаstojаkа od kojih se prehrаmbeni proizvod sаstoji morаju biti izloženi nа etiketi, pored detаljа o eventuаlnom bojenju proizvodа, zаslаđivаčimа i ostаlim hemijskim аditivimа.

Iz istog broja

Obrazovanje odraslih

Opet u klupi

J. Jorgačević

 

Vesti

 

EU – Napuštanje školovanja

Izneverena deca

 

Studentska prava

Uskoro na sudu javnosti

 

Obrazovanje za XXI vek (16)

Druga šansa za izneverene

uređuje Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu