Dodatno

Izveštaj organizacije ESI

Bosanska tvrđava

Povratak, energija i budućnost Bosne i Hercegovine

Preuzmite kompletan izveštaj u PDF formatu. Izveštaj je objavljen kao poseban dodatak nedeljnika Vreme na 32 strane.

* * *

Danas, dvanaest godina posle svog zlokobnog rata, Bosna i Hercegovina se u ogromnoj meri promenila. Doživela je povratak raseljenih lica, povraćaj imovine i sveobuhvatni proces demilitarizacije – sve to u velikim razmerama. Ponovo je uspostavljena sloboda kretanja. Ugaslo je međuetničko nasilje. Nove institucije na državnom nivou upravljaju jedinstvenim tržištem koje je u sve većoj meri integrisano. Promene koje su se tokom proteklih 12 godina zbile u Bosni po svojoj nepovratnosti i temeljnosti ne zaostaju za onima koje su preobrazile Zapadnu Evropu tokom prvih 12 godina po završetku Drugog svetskog rata.

U ovom izveštaju razmatraju se uslovi u jednoj opštini u Republici Srpskoj koja se nalazi na nekadašnjoj liniji fronta; ta opština je svojevremeno bila ozloglašena kao žarište (srpskog) nacionalizma. Doboj, koji je u ratu bio predvojen, da bi danas bio podeljen na četiri dela, već odavno kao u ogledalu odražava šire tendencije. Pre deset godina, Doboj je bio na zlu glasu kao centar tvrdokornog nacionalizma. Bošnjačka i hrvatska sela u okolini nemilosrdno su uništena. Ono malo preostalih nesrba bilo je izloženo žestokom pritisku, ne bi li i oni napustili tu sredinu. SDS (Srpska demokratska stranka), koju je osnovao Radovan Karadžić, čovek docnije optužen za ratne zločine, čvrsto je držala Doboj pod svojom kontrolom. Nije bilo naročitog osnova za nadu da će multietnički život u ovom regionu ikada moći da bude vaspostavljen.

U suštini, međutim, poslednjih godina su se Bošnjaci vratili u sva ona sela u regionu Doboja u kojima su živeli pre rata. Širom opštine, vratilo se više od polovine predratnog bošnjačkog stanovništva. Vođi bošnjačke zajednice potvrđuju da "Bošnjaci nemaju apsolutno nikakvih problema u pogledu korišćenja sistema zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj", kažu da bošnjačka deca "bez ikakvih problema" pohađaju lokalne škole i da se lokalna policija ponaša "profesionalno". Usled povratka u tako velikim razmerama, međuentitetska administrativna linija veoma malo znači u svakodnevnom životu ljudi. Demilitarizacija regiona je znak koliko se mnogo toga ovde promenilo – nigde se ne mogu videti pripadnici međunarodnih snaga. Već odavno su ukinuti kontrolni punktovi i pogranične kontrole. U garnizonu u kome su svojevremeno bili smešteni pripadnici SFOR-a kako bi kontrolisali ovo područje, danas su smeštene zajedničke oružane snage Bosne i Hercegovine.

Povratak, etničko reintegrisanje i obnova – sve to govori o lokalnim uspesima. Međutim, iako je otklonjena većina problema karakterističnih za period neposredno posle rata – etnički motivisano nasilje, odsustvo slobode kretanja i masovno kršenje imovinskih prava – ono što sada predstavlja najveću prepreku za dalji povratak raseljenog stanovništva jeste nepostojanje radnih mesta, nemogućnost rada, posebno u seoskim područjima. U isto vreme, praktično brisanje međuentitetske granične linije bilo je preduslov za gotovo svaki poslovni uspeh poslednjih godina. Na čemu god da nam danas u regionu Doboja zastane pogled, videćemo da su upravo ekonomske snage one koje prevazilaze podele iz vremena rata. Doboj je danas na korak od najvećeg komercijalnog ulaganja u novijoj istoriji Bosne, nove elektrane na ugalj, koja će mu omogućiti da postane centar regionalne privrede.

Na integrisanje Bosne i Jugoistočne Evrope energetika – ugalj i električna energija – bi mogla da ostvari onakav uticaj kakav je ugalj imao tokom prvih faza evropskih integrativnih procesa u pedesetim godinama 20. veka. Zahvaljujući svome centralnom geografskom položaju Bosna i Hercegovina je veoma dobro locirana da snabdeva severozapadne susede (Hrvatsku i Sloveniju), baš kao i one na jugoistoku (Crnu Goru, Srbiju, Albaniju, Grčku, Makedoniju i Kosovo). Izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta Bosna bi se našla u prirodnom položaju da doprinese ekonomskom napretku celog regiona.

U Doboju su svuda oživljene stare veze i to na obostranu korist. U ovom novom kontekstu ta raznovrsnost Doboja – i njegov strateški položaj potencijalnog regionalnog saobraćajnog, obrazovnog i energetskog centra – pružaju mu realni izlaz iz sadašnjih ekonomskih nedaća. Današnji i budući prosperitet Doboja – kao i ostalih mesta u oba bosansko-hercegovačka entiteta – zavise od ekonomskog uspeha Bosne i Hercegovine i njene sposobnosti da se integriše u regionalno i evropsko tržište.

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu