foto: ivan šepić

Intervju – Tanasis Kacirumpas, predsednik UO Vip mobile >

Želimo jasne uslove i jasne propise

"Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija kasni dve ili tri godine ako u obzir uzmemo tehnologiju i nove usluge. Daću vam jednostavan primer: 3G mreža je u susednoj Bugarskoj uvedena pre tri godine, a mi je još uvodimo. Jedan od razloga je što se lokalni propisi ne prilagođavaju dovoljno brzo standardima EU"

Mobilni operater Vip je najveća grinfild investicija u Srbiji – uložili su 660 miliona evra od 2007. godine i trenutno zapošljavaju više od 800 domaćih stručnjaka. Od kad su se pre četiri godine pojavili u Srbiji, počela je prava trka na tržištu mobilne telefonije: svi su počeli da nude jeftinije i naprednije. U međuvremenu Vip je "prisvojio" 14 odsto tržišta i postao svima prepoznatljiv brend. Kako je ove četiri godine izgledalo unutar kompanije? Kako se radi kod nas, a kako u susednim zemljama, članicama EU? I zašto Telekom Srbija ipak nije prodat Telekomu Austrija? O tome smo razgovarali sa glavnim čovekom Vipa, Tanasisom Kacirumpasom, predsednikom Upravnog odbora kompanije koji je u Beograd i u Vip prvi put došao pre godinu dana.

Kada ste došli prvi put u Srbiju, kako vam je Vip izgledao: kao velika razvijena kompanija ili nešto na čemu treba da se radi?

Izgledao je kao nova kompanija koja se razvija i koja ima veliki potencijal. Prvo što me je impresioniralo u kompaniji su ljudi. Mladi su, puni energije, veoma motivisani i dobro obučeni. Druga stvar je potencijal ove kompanije i tržišta, kao i to šta je Vip do sada postigao. A postigao je mnogo.

Kompanija posluje u Srbiji četiri godine. Jeste li zadovoljni rezultatima?

Nikad ne mogu biti zadovoljan, uvek ima mesta za unapređenje. Ali ako pogledamo unazad, pre četiri godine na ovom tržištu poslovale su dve kompanije, dva operatora, i mislim da je uvođenje naših usluga doprinelo ovom tržištu. Najpre, povećana je penetracija mobilne telefonije (broj korisnika u odnosu na broj stanovnika, prim. aut.), smanjene su cene, a unapređen je kvalitet usluga. Uspeli smo da uvedemo nove proizvode i usluge, i naravno, što je veoma važno, ponudili smo korisnicima novi pogled na mobilnu telefoniju. U tom smislu, Vip je postigao uspeh, ne samo za kompaniju, već i za celo tržište. Rezultati koje smo napravili u prve četiri godine ukazuju nam da treba da nastavimo da ulažemo. Iz tog razloga smo u 2010. uložili više od 47 miliona evra, a samo u prvom kvartalu 2011. uložili smo više od 14 miliona evra.

U trenutku kada ste došli u Srbiji je bila kriza, posebno u oblasti kojom se bavite, ali ipak ste ulagali.

Da, kriza je bila svuda, a posebno na Balkanu gde je bila jača. Ali, mislim da smo mi izuzetak kao kompanija u kriznoj situaciji jer smo uspeli da povećamo prihod za 30 odsto u prvom kvartalu ove u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Imamo 1,4 miliona korisnika i povećali smo udeo na tržištu na više od 14 odsto. U isto vreme, uvećali smo posao tako što smo uposlili nove ljude. Od maja prošle godine zaposlili smo 85 novih ljudi u 33 novootvorene Vip radnje širom zemlje. Danas imamo 84 prodajna mesta u Srbiji. Intenzivirali smo saradnju sa drugim kompanijama čime se otvara mogućnost za još radnih mesta. Rekao bih zato da je naša kompanija izuzetak na tržištu i u državi, u smislu da se kretala u suprotnom smeru od krize.

U početku je Vip koristio mreže drugih mobilnih operatera, ali je paralelno s tim gradio sopstvenu mrežu. Da li još radite na tome ili je posao završen?

Posao oko mreže nikad ne prestaje. Kako se obim saobraćaja povećava, potrebno je uvećati i kapacitete mreže – investirati. Što se tiče pokrivenosti teritorije, mislim da smo na istom nivou kao i druge dve kompanije. Jedina razlika je što smo mi to uspeli da postignemo za tri i po godine. U isto vreme, stvorili smo i dve prednosti u odnosu na ta dva operatora: prvo, imamo sertifikat koji pokazuje da naša mreža ima najbolji kvalitet, dok druga dva operatera nemaju taj sertifikat. Druga prednost je naš širokopojasni servis kroz HSPA+ mrežu koji smo pokrenuli u februaru. Dokazano je da je to najbrži mobilni internet dostupan u Srbiji danas. To je veliko dostignuće. Ono što nudimo korisnicima ne može se porediti sa uslugama drugih operatera mobilne telefonije, već samo sa ponudom kućnog, fiksnog interneta u smislu brzine protoka.

Pomenuli ste sertifikat kvaliteta. Ko vam je izdao taj sertifikat?

Elektrotehnički fakultet. Taj sertifikat garantuje veoma visoke standarde i ne dodeljuje se lako svima koji konkurišu za njega. Za nas je veliko dostignuće to što smo uspeli da dostignemo takav standard kvaliteta.

Pomenuli ste da stalno nastavljate da gradite mreže i unapređujete kvalitet. U Srbiji imamo evidentan problem sa propisima u toj oblasti gradnje, koji muče sve operatore. Na kakve ste vi probleme nailazili u gradnji?

Rekao bih da je to na ovom tržištu zapravo opšti problem. Vlast uvek ima najbolje namere i pokušava da primeni propise EU u svim oblastima poslovanja. Jedan od njih je pribavljanje dokumentacije za izgradnju baznih stanica. Ipak, kada takve propise primenjuju lokalne vlasti, svi ih tumače na različit način. To je vrlo teško i iskreno, radio sam u mnogim zemljama, ali ovo je prvi put da tako nešto vidim.

Kada govorimo o problemima i razvoju poslovanja, možete li nam navesti još primera? Da li vaše poslovanje teče glatko?

Biznis uvek može da bude bolji u smislu primene propisa. Mi pripadamo međunarodnoj grupi i imamo iskustvo u primeni različitih zakona i propisa u različitim zemljama i nemamo problem da ih poštujemo i primenjujemo.

Generalno, moram da kažem da je Srbija, kada se uporedi sa susednim državama, dve ili tri godine iza ako u obzir uzmemo tehnologiju i nove usluge. Daću vam jednostavan primer: 3G mreža je u susednoj Bugarskoj uvedena pre tri godine, a mi je još uvodimo. Jedan od razloga je što se lokalni propisi ne prilagođavaju dovoljno brzo standardima EU.

Ovo je jedina industrija koja daje mogućnost za umanjenje cena. Kako industrija raste i razvija se, ukoliko postoji zdrava konkurencija, cene uvek idu naniže, u korist korisnika. Za nas je to budućnost. Mi želimo jasne uslove i jasne propise, kako bismo mogli da primenimo sve ono što smo naučili poslujući u drugim državama, kao i na ovom tržištu.

Već ste pomenuli vaša iskustva iz drugih država. Rekli ste da je ovde malo teže, ali možete li navesti i neke naše prednosti?

Naravno. Ovde ima nekih naprednih usluga, kao na primer plaćanje parkinga preko SMS-a. Zemlje poput Grčke i Bugarske još nemaju takve usluge. Druga stvar je elektronska dopuna kredita na kiosku – u drugim zemljama to se još radi kupovinom vaučera. To su velike prednosti ovog tržišta.

Tu verovatno mislite i na portabilnost, odnosno prenos telefonskih brojeva. Vip je o tome počeo da govori još pre možda dve godine, ali početak primene te usluge se stalno odlaže, poslednji put je kao rok dat jul?

Kada sam došao u Vip pre godinu dana, svi su govorili o prenosivosti broja, svi su pominjali datume i govorili "sledećeg meseca, sledećeg meseca". Prošlo je godinu dana. Sada imamo novi datum za početak implementacije, 1. jul. Ne očekujem novo odlaganje, tako da smo samo nekoliko dana od početka primene te usluge. Mislim da je važno pomenuti, jer možda na tržištu postoji nesporazum: mi se ne zalažemo toliko za portabilnost brojeva zato što smatramo da će ona biti u našu korist. Portabilnost brojeva daće priliku korisnicima da izaberu na osnovu najbolje usluge i cene. Mi verujemo da smo u tome bolji. Zato se zalažemo – sigurni smo u sebe, imamo visokokvalitetnu mrežu, najbolje cene, ljude, i ako korisnik na osnovu toga donosi odluku, odabraće nas. Mislim da će uvođenje te usluge zato naterati sve da posluju bolje.

Vlada Srbije pokušala je da proda deo Telekoma Srbija. Svi su zaključili da nije dobro vreme za prodaju, ili možda nije bilo dobro vreme za kupovinu. Kako vi gledate na to?

Moje mišljenje je da uvek postoji i dobro i loše vreme za kupovinu i prodaju. Sve zavisi od toga šta očekujete. Sa Telekomom Srbija bilo je veoma jasno da vlast ima na umu određenu cenu, a mi kroz sve naše procene i analize nismo mogli da izađemo sa tom sumom koja je postavljena kao početna. Uveravam vas da smo kao grupa uložili mnogo rada i vremena u to, i da smo imali najbolje namere. Ali kao i u svim poslovnim transakcijama, postoji onaj ko prodaje i onaj ko kupuje. I ako tražite ono što ne možete da dobijete, dogovor neće biti napravljen. Nisam siguran da li je u pitanju dobro vreme ili loše vreme, već mislim da je stvar u tome šta je vlada želela i u onome što smo mi mogli da ponudimo posle svih naših analiza i procena situacije. Nije se srećno završilo ni za jednu stranu. Ali, život se nastavlja.

Vi ste za sada samo operater mobilne telefonije i nudite usluge interneta preko mobilne mreže. Da li razmišljate da pokrenete još neki sektorfiksnu telefoniju, internet ili nešto treće?

Naš posao je veoma uzbudljiv, ali u isto vreme ima neke faze razvoja. Mislim da nije tajna da svi operateri dugoročno žele da ponude konvergentne usluge: mobilnu telefoniju, fiksnu telefoniju, širokopojasni internet, televiziju... Sve zavisi od faze u kojoj ste. Mi smo još mlad mobilni operater, radimo samo četiri godine i za sada se još fokusiramo na razvoj i poboljšanje našeg rada. Doći će vreme i za sledeći korak jer je to prirodna evolucija. Pre nego što počne da trči, čovek mora da nauči da puzi. Isto se odnosi na nas. Doći će pravo vreme za sledeći korak.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net