SRCE "NA DLANU": Maketa bolesnog srca na izložbi AmeriHeart

Vreme zdravlja >

Pet najčešćih bolesti srca


INFARKT MIOKARDA

Infarkt miokarda spada u ishemijske bolesti srca. Nastaje usled nedovoljne prokrvljenosti tkiva, odnosno kao posledica začepljenja koronarne arterije krvnim ugruškom ili odlomljenim delom aterosklerotskog plaka kojim su obložene krvne žile usled nezdravog života.

Infarkt miokarda, zapravo, predstavlja odumiranje srčanog mišića, i nastaje potpunim zapušenjem arterije koja omogućava dotok krvi u srčani mišić. Pošto je protok prekinut, dotok je mali.

Simptomi: Bolesnicima koji primete da imaju "tipični bol u grudima" kao što je stezanje, pečenje, paljenje i ne reaguju na nitroglicerin, stručnjaci savetuju da, pre svega, pozovu službu 94. To je zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Udruženja kardiologa, zato što se danas infarkt leči najsavremenijim metodama, tako da se službom hitne pomoći direktno prevozi u salu za kateterizaciju, gde lekari mehaničkim putem otvaraju prolaz u venu. U ovom slučaju vreme igra presudnu ulogu. Ukoliko se pacijent javi u prvih sat vremena, najčešće nema nikakvih posledica i ima dobre prognoze.


ABNORMALNOSTI I OŠTEĆENJE SRČANIH ZALIZAKA

Tokom samo jedne godine u Srbiji se obavi oko 1500 operacija na srčanim zaliscima.

Srčani zalisci funkcionišu po principu četiri ventila koja se naizmenično otvaraju i zatvaraju unutar jedne pumpe (srčani mišić). Svojim otvaranjem i zatvaranjem regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Kada se ovi ventili adekvatno otvaraju i zatvaraju, što se procenjuje ultrazvučnim pregledima srca, smatra se da srčani zalisci normalno funkcionišu. Vremenom može doći do oštećenja srčanih zalistaka, zbog čega se zalisci teže otvaraju (stenoza) ili se ne zatvaraju do kraja (insuficijencija). Najčešće bivaju oštećeni aortni i mitralni zalistak. Ukoliko postoji suženje (stenoza), zalistak ne može da se otvori i srce se muči da ispumpa krv. A ukoliko dođe do opuštanja zaliska (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom smeru i srce se bori da ispumpa povećanu količinu krvi.

Simptomi i posledice: Simptomi su otežano disanje, zamaranje, stvaranje vode u plućima i poremećaji ritma. Poremećaji ritma mogu uzrokovati stvaranje tromba u srčanim šupljinama, zbog čega može doći do mobilisanja tromba u cirkulaciju.

Kao posledica oboljenja zalistaka srčani mišić se jako troši. Naime, ukoliko postoji suženje (stenoza), srce vremenom gubi snagu jer je zalistak toliko sužen da ne može da se otvori i srce se praktično muči da ispumpa krv zbog postojanja prepreke. Ukoliko pak dođe do opuštanja zaliska (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom smeru, a u slučaju vraćanja krvi srce se bori da ispumpa povećanu količinu krvi.

Prve preglede radi kardiolog i podrazumevaju klinički pregled i ultrazvuk srca, nakon čega se odlučuje o načinu lečenja. Kada se ustanovi da je operacija potrebna, preporuke su da se operacija uradi što pre. Savremeni trendovi u kardiohirurgiji nalažu da se svaki zalistak reparira ukoliko je to moguće. Reparacija zaliska podrazumeva da se bolesni zalistak hirurškim tehnikama obnovi i dovede u optimalno stanje. Nakon reparacije zaliska bolesnik se brže oporavlja i kvalitet života je odličan. Druga opcija je zamena obolelog zaliska. Ukoliko se implantira veštački zalistak, neophodno je doživotno uzimanje antikoagulantne terapije za razređivanje krvi.


ANGINA PEKTORIS

Angina pektoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca. Ishemija srčanog mišića najčešće nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni simptom ishemičnog miokarda je anginozni bol.

Najčešći uzrok nastanka ishemijske bolesti predstavlja aterosklerotski proces u srčanim arterijama. Pretpostavlja se da 90 odsto bolesnika upravo ovaj proces ima kao primarni faktor bolesti. Ateroskleroza dovodi do mehaničkog suženja lumena koronarnog krvnog suda i time onemogućava normalan protok krvi. Nastaje u procesu starenja organizma i sa godinama se povećava i njena rasprostranjenost i učestalost. Neki procesi i stanja dovode do potenciranja i ubrzavanja nastanka ateroskleroze, poput arterijske hipertenzije, dijabetesa, pušenja, nivoa holesterola, a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca. U procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor je i genetika. Kao posledica svega navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost krvlju srčanog mišića, a samim tim i nedostatak hranljivih materija i kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca.

Simptomi i posledice: Da bi nadomestilo manjak krvnog protoka, srce pojačava frekvenciju otkucaja, a samim tim ulazi u jedan začarani krug, jer se istovremeno i energija neophodna za normalno funkcionisanje krvi troši. Kod ishemijske bolesti tada dolazi do pojačanog metabolizma u srcu i raspadni produkti počinju da se nagomilavaju, tako da svojim kiselim dejstvom deluju na nervne ćelije, koje taj proces mozgu predstavljaju kao alarm, senzaciju opisanu kao anginozni bol. Kada napor ili već okidač anginozne boli deluje dovoljno dugo, a sama bol traje više od 30 minuta, velika je verovatnoća da dođe do izumiranja tog dela mišića (ireverzibilan proces) do koga ne može da dopre dovoljna količina krvi. To se manifestuje nekrozom tkiva, i stvaranjem ožiljka na srcu, koje postaje nefunkcionalni deo miokarda (ne može da ima kontraktilnu funkciju), a klinički se opisuje kao infarkt miokarda. U zavisnosti od toga koliku arteriju je pogodio infarkt, zavisi i veličina oštećenja srca. U slučaju da je infarktom pogođena neka od velikih arterija osoba teško preživi infarkt. Ukoliko se na vreme uzme lek koji će uspostaviti normalnu cirkulaciju, sa uspostavljanjem cirkulacije i sve promene se povlače. U drugim slučajevima osoba postaje invalid, kome su fizičke aktivnosti ograničene, a svaki sledeći infarkt može dovesti do smrtnog ishoda.


ARITMIJE

Neprekidan rad srca omogućen je stalnim stvaranjem nadražaja u delu desne pretkomore srca koji se zove sinusni čvor. Nadražaj se sa tog mesta širi kroz pretkomore, specijalni mišićni snop vlakana nazvan Hisov snop, sve do ćelija srčanog mišića leve i desne komore.

Ovi električni impulsi nastali u srcu omogućuju rad srca u vidu grčenja (sistole) ili opuštanja srca (dijastole) 60-80 puta u minuti. Ubrzani srčani rad preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde, preteranog unosa kofeina, alkohola, nikotina.

Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.).

Simptomi i posledice: Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provođenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Uzroci koji dovode do srčanih aritmija mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji. Bolesti srca su: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt miokarda), zapalenjski procesi u srcu, slabost srčanog mišića, srčane mane i dr.

Bolesti drugih organa su: bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda (najčešće štitaste žlezde) i bolesti gastrointestinalnog trakta. Opšti poremećaji su različite infekcije i toksična stanja, gubitak minerala ili tečnosti iz organizma, efekti nekih lekova, naročito digitalisa, diuretika i nekih lekova za lečenje srčanih aritmija (Kinidin, Flekainid i dr.).

Značaj srčanih aritmija je dvojak. Prvo, mogu da smanje efikasnost srčanog rada i do 30 odsto. To se odnosi na srčane aritmije sa ubrzanim srčanim radom. Drugo, mogu da budu uzrok iznenadne srčane smrti u slučaju pojava treperenja komora (fibrilacija komora).

Dijagnoza srčanih aritmija postavlja se na osnovu kliničkog pregleda bolesnika, EKG-a, ehokardiograma, 24-časovnog posmatranja EKG-a (Holter EKG), testova opterećenja i eventualno elektrofiziološkog ispitivanja srca i koronarografije.


UROĐENE SRČANE ANOMALIJE

Na urođene srčane anomalije, nažalost, ne može se uticati pravilnom ishranom, niti se mogu u potpunosti izlečiti lekovima. Najčešće nastaju u prvom tromesečju trudnoće, ukoliko majka ima neku infekciju koja na to utiče, a mogu nastati i kasnije.

Najčešće se leče hirurškim putem, ili ukoliko su blaže, odnosno, ukoliko se nalaze na desnom delu srca gde su pritisci manji, moguće je živeti s njima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net